Ne mogu vjerovati da je toliko vremena prošlo kako nisam pisala blog…stvarno mi je žao zbog toga, šest mjeseci, previše. Jedan od glavnih razloga je umor, kronični umor s kojim se i dalje borim, ali za mrvicu manje. I previše posla koje nisam stizala obaviti, ni sada mi to ne ide najbolje. Hormoni su djelomično bili krivi, dosta visok progesteron, ali ni nakon tableta to se nije popravilo. Drugi razlog je što mi se razvila netolerancija na gluten…što ne ide preko noći već umara organizam dok se jasno ne manifestira.
U tom vremenu sam uspjela položiti državni ispit. Jedno strašno iskustvo, ekstremno stresno i iscrpljujuće. Samo po sebi i nije tako strašno, ali pošto sam se ja preselila u potpuno novu sredinu i tu nema ljudi moje struke i godina, barem ne koje ja znam, nisam imala nikoga pitati što i kako trebam raditi, pripremati se i na što obratiti pažnju i to stvaralo veliku tjeskobu i stres . Hvala bogu da je završilo!
Jedina lijepa stvar je što se dogodila je razvitak veze u nešto lijepo i konkretno, u zajedničku budućnost. Mogu reći da sam sretna, zaljubljena i opuštena po tom pitanju, što mi daje energije za druge stvari.
Koliko vidim na blogu je došlo do zastoja, barem onih blogova koje sam ja pratila, žao mi je zbog toga. Od sada ću se potruditi da više pišem i da ne upadnem u tako veliki jaz između postova.