ČEK-POLOG
I tako je sav pošten svijet nekad kupovao cipele samo zato što su zapinjale za oči.
-Bardan! Molim Vas broj 38 od ovog modela u svim bojama. Kolko? Na. Fala. Đenja.
Danas kupujemo cipele tek kad zaradimo poštenu upalu mjehura od one `ladne kiše koja tako bezobrazno i bez pitanja ušiba kroz rupe na ovim jednim jedinima koje imamo. Kupujemo! Možda.
Al` eto došlo i to 21 stoljeće i u nas Rvata. Regionalni razvoj svijeta kao i bijela ekonomija, zaobiđoše nas u velikom luku i taman kad pomislismo da više nema načina za magiju, mi izmislimo nov način plačanja: ček-polog. Naš svakidašnji Hiling Poušn. Osobno, ne volem ništa papirnato. Pa tako ni čekove. Al` zato ih moja drugarica naprosto obožaje. I tako...
- Oš samnom sutra da kupim patike?
- Jebote, bila plaća?!?!? Pa šta mi nije niko reko? Imam plin, struju, vodu, telefon... (zapravo- više nemam. dok ne platim.)
- Ma baš! Reko šef: jednoj po jednoj. Nema svima odjednom. Biće za par dana.
- Pa kakoš onda kupit patike?
- Pa ček-polog!
A jesmo dosjetljivi! Volim što imam snalažljive drugare. Više od svega! Šta naprimjer, jednom ja tako upadnem u nemilost ralja kak`e Godzile, `ko bi me izvu`ko? Dosjetljivi drugovi, dakako. (sjedi. 5.)
I tako...
-Bardan! Kaki patika imate? Imate nekih sportskih?
-Ej, vid, ove su dobre! (960,00kn!)
-Fuj! Niš ne valjaju.
-A ove? (680,00kn)
-Jes ti normalna?! Vid pertli! ko špaga za kulenje!
-E ove su super! (548,00kn)
-Pa da, super su! Za razbacat po njivi ko đubar. ostav to, uodma!
-E jebogati, ako ove ne valjaju! (479,00kn)
-Ajd te još liče na nešto. (doduše više na Startasice, al nisam imala srca, a ni sage dalje razgledavati) A kakoš platit to? Znaš da onaj prijedlog Zakona o minimalcu još nije usvojen?
- PA ČEK- POLOG!!! Jes ti gluva?!?
- A jebiga, sorry. Zaboravljam ja te nove valute.
I tako...
Kasa. Blagajna. Pult. Curica što radi tamo. Moja drugarica i ja kao pratnja.
-Gotovinom?
-Čekom.
-Kad da ide na naplatu?
-Pologom.
-A, tako... Eo saću ja, samo da...
I, bokte!!!!! Izvadi ženska 3826 papira A4 formata! Sve za potpisivanje! Momentalno sam zatražila čašu šećera i samo žlicu vode!
I tako...
-Molim vas osobnu.
-Na.
-Bjanko ček.
-Drž.
-Bankovnu karticu.
-Keč.
-Ime, prezime, matični, potvrdu o nekažnjavanju, poštanski broj, uzorak krvi, otisak prsta i pola kile švargla. Dijetnog.
-Imam. Sve imam!
-Nnnndobro... Eo, potpišite mi tu. I tu. I ovdje. I... Samo da stavim indigo. Eo... I tu. I tu. Može i ovdje, al paz`te! Onako kako se potpisujete na čeku!
I tako...
U međuvremenu sam malo nadošla. Od onog šećera i vode. Te sam zamolila da mi daju džoger i krpu za prašinu da im malo uredim prodajni prostor dok čekam. Obavila.
I tako...
-Etogaaaaaaac. To je to. Još samo morate dat prvu ratu odma.
-Kolko?
-400kn.
-Evo izvolte. Spasili ste me! Fala vam puno! Ja stvarno ne znam šta bi da nema tog ček-pologa.
-Nema problema. Samo nemojte zaboravit da svaki mjesec morate donjet ratu. Unaprijed. Za iduća 3 mjeseca.
-Ma bez brige! Đenja.
A sad ja:
- Jebote, a patike???? P ašto ne uze patike????
- A jes ti stvarno maloumna il je danas utorak? E budale! Pa po njih ću doć tek kad oni dobiju moj dosje iz policije. Ja tebe stvarno nekad ne kužim. Pa di ti živiš?
-( u Legolandu, izgleda! Stvarno sam tuketina ka`ke nema!)
I tako...
Ne znam jesam li već spominjala koliko obožavam papirologiju?
Ne znam, stvarno...
