< lipanj, 2017  
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    

Komentari On/Off

Opis bloga
New York-Pariz-Vinkovci


Image and video hosting by TinyPic




Image and video hosting by TinyPic



Image and video hosting by TinyPic




PIŠI IDIJOTIMA:



pakšu mejl


NAŠ BANNER:


PAKŠU BLOG







SEPTICA






Image and video hosting by TinyPic




"Ako nisi u stanju da se rugaš i smiješ samome sebi,

nemaš ni toliko vrijednosti da sagledaš svoje mane,

pa ti zabranjujem da me ocjenjuješ. Amen."


Toma Bebić













PAKŠU MEĐU KORICAMA:


PAKŠU BLOG



Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic




Septica


Septica


GAMEPLAY

RAMBO CARE



Darko Macan


Blog.hr


INMAG





















free hit counter

PAJO PAKŠU BLOG
logo bloga: Govnar Smrti
dizajn bloga: GUZICE I SISE PRODAKŠN


Sadržaj ovog bloga zaštićen je Copyrightom ©








ELEKTRONSKE CIGARETE

klikni i saznaj sve što te zanima o elektronskim cigaretama na forumu


E CIGARETE





REBOOT
ČASOPIS ZA GAMING KULTURU

klikni i saznaj sve što te zanima o video igrama


REBOOT






GOODGAME

klikni i saznaj sve što te zanima o video igrama


GOODGAME







NESLUŽBENI SPONZOR BLOGA
Image and video hosting by TinyPic




Blogovi prijatelji










ISPREPADANI


BEGO


ROCK MARINFEST 09



Vinkovci



 Zimonic

Budha u supermarketu


The Karambol



EUROSMIJEH


POGREB X

Barinic strip i ilustracije



1971

Remix šuškanja

kojotica

ribafish

VladKrvoglad

AnaM

Borut

Lion Qeen

Yulunga2

Valcer

Mela

Zvonka

Blogway To Heaven

lastavica

modrina neba

sjedokosi

StripOs blog

Zli Hadžo

BLOŽE ČUVAJ HRVATSKU

šiŠanje&bRijANJE

sick of it all blog

dida99

the Beli

teuta-sve sto se zeljeli znati o seksu, a niste se usudili pitati

Jedvagenij -- pseudointelektualno preseravanje

Barinić blog na večernjem

SVE JE POLITIKA

MEMOARI POVREMENOG ILUSTRATORA



19.07.2016., utorak

Što je sreća?

Prazna jaja i puna para vreća!

Image and video hosting by TinyPic

Možemo mi srat kolko oćemo, al' para i pičetine nikad dosta, a da zaboravijo sam i malo zdravlja.
Živijoooooooooooo svima koji me se još sjećaju.

Oznake: pajo pakšu


- 21:04 - Komentari (11) - Isprintaj - #

12.02.2016., petak

Cenzura i još ponešto

Image and video hosting by TinyPic

Poslao sam fotku u 24 sata i oni su je uredno objavili, 22. 3. 2005.

Image and video hosting by TinyPic

Ovo je ta fotografija uvećana i piše, "na ludom tulumu". Ništa neobično, ali....

Image and video hosting by TinyPic

...ona izgleda ovako. Ja sam je takvu i poslao. Jednostavno su donji dio odrezali i nije bilo "na ludom tulumu" već na koncertu Septice u Osijeku.





Veličina je bitna

Kupijo dvije kile kronpira i kilu kivija po akcijskoj cijeni. Otprilike su svi bili iste veličine ko ovi koje sam odabro na slici ispod. Misilijo sam si jeftino je, a ope čim je ovako malo mora da je zdravo, sigurno nije kljukano gejemoom i ostalim sranjima. Da je omda bi kivi bijo velik ko mango, a kronpir ko dinja. Jedini problem je što ja to nisam baš naučijo gulit pa kad ogulim na kraju mi bude veličine trešnje.

Image and video hosting by TinyPic





Proljetno spremanje strip kolekcije

Nešto mi palo na pamet kako bi bilo dobro malo spremiti sobu gdje držim stripove. Nisam ja to pospremo nekih skoro 30 godina i mislim si, ajd ja ću to iznjet van pa počistit sobu i vratiti nazad i bit ću gotov za cirka dva tri sata. Kad sam krenio raditi bilo je negdje pola 4 poslije podne. I iznosim ja to, nešto je u kutijama nešto nije, pregledavam u kakvom su stanju. I jebote pogledam na sat ono pola 3 ujutro, a nisam ni sve povadio. Sad to treba sve vratiti nazad i složiti. Izgubit ću cijeli dan ako ne i više. Čini mi se kako slijedećih 30 godina više neću ni pomisliti na spremanje.
A ope kad sam gledao, prelistavao vidim u tim stripovima je sve moje odrastanje. Ono što sam čitao kao klinjo u prvom osnovne pa do danas. Back to the future.

Image and video hosting by TinyPic

Iz vremena kad nije bilo interneta informacije o stripu sam crpio osim samih strip izdanja i časopisa o stripu i iz novina.
Na slici je jedno 15 kg isječenih novinskih članaka vezanih za strip iz svih novina koje su mi došle pod ruku. Škare su uvijek bile u džepu i kod kuće i u kafiću i kod susjeda i rodbine. Znam da su pizdili ali jebga nisam si mogo pomoć. Za mene je strip bio više od čitanja i kolekcioniranja.

Image and video hosting by TinyPic





Image and video hosting by TinyPic





Septica- Odrezali su mi krivu nogu

Oznake: strip, pajo pakšu


- 05:45 - Komentari (2) - Isprintaj - #

09.01.2016., subota

Zašto volim zimu

Malo sam tanak s parama pa eksperimentarim sa motanjem i pušenjem čaja. Menta je prošla test sad je na redu zeleni čaj, pa nek omda kažu kako pušenje nije zdravo!

Image and video hosting by TinyPic




Volim zimu kad ložim vatru i u nju ide sve što je zdravo. Primjerice očistim dvije tri glavce luka i kilu dva kronpira i kud bi ja sa tim smećom? Ja to sve roknem upećnadrva.
Kronpir rečimo deblje mu koru gulim samo da bi imo što više položit. Prešo sam na vino u tetrapaku samo da tetrapak mogu bacit u peć, a i ovi katalogi što mi donose dobro služe za potpalu. Jenom me prevarilo ladno pivo pa sam prnijo i sve mi procurilo u gaće. I nji sam roknijo u peć i dobro gore. Sigurno su pamučne, a imam nešto potrošeni i pamučni čarapa, majica i sve to ide upeć.
Inrudati ove stare poderane smrdljive pamučne čarape smrde i kad gore u peći.
Možda sam ih trebo oprat prije nego što sam ih naložijo.
Ma jebeme dimljačar, nije dvajs godina čistijo dimljak. Uvijek dođe kami se neda il kad nisam raspoložen za čišćenje dimljaka. Ja mislim da on to namjerno radi samo da bi me zajebavo.
Sunportijebem još kad položim stari drveni regal te kinderbet ostaće drva i za slijedeću godinu...
I saće mi neko reć kako ja ekološki nisam osvješćen. Razmišljam još da i potrošeni guzni papir ložim, al za sad je to tek u fazi razmišljanja.
A ko zna duga je zima...






Image and video hosting by TinyPic


Kultni vinkovački punk band Pogreb X nastupa na spektakularnom koncertu u Zagrebu.
Grupa iz koje je potekao najkontroverzniji punker Satan Panonski!
Spektakl zagarantiran za svega 20 kuna.
Dođi i ti i budi dio povijesti!
Route 66
Petak, 22. 1. 2016.
20 sati



Pogreb X - Iza zida


Oznake: pajo pakšu, Zima, drva


- 12:17 - Komentari (10) - Isprintaj - #

05.11.2015., četvrtak

Sve moje naslovnice knjiga

Sve moje naslovnice knjiga koje sam objavijo su stvarne. Nastale su kao plod zajebancije ili igrom slučaja pa sad objavljujem i original fotku zajedno sa naslovnom knjigom.


Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Welcome shit pack mi je prva knjiga nastala onako iz zajebancije. Bila je pakovana u jeftinoj kartonskoj kutijici sa svega 32 strane džepnog izdanja. Objavijo sam je uz veliku pomoć mog školskog prijatelja xVladana. Fotografirao me je moj brat Blues, a crtež na naslovnici je odradijo moj prijatelj strip crtač Nenad Barinić, a sve je posložijo kako treba xVladan.





Image and video hosting by TinyPic


Image and video hosting by TinyPic

Crveni tata bijeli zec je moja druga knjiga. Prema donjoj fotografiji naslovnicu je odradijo xVladan. Ko me sliko zadržaću za sebe. U samom izdavanju knjige pomogla mi je moja prijateljica iz Italije Ružica Babić i naravno xVladan.





Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Balkanske niskobudžetne treš priče mi je treća knjiga i objavili su je u udruzi StripOs. Ilustraciju za naslovnicu mi je napravijo Nenad Barinić prema donjoj fotografiji. To je nekakav selfi, a to veče sam se nalijo ko stoka i sa hrpom stripova se sapleo i pao ravno na glavu slomijo se i zakrvarijo. Druga fotka mi je poslužila kao ilustracija za zadnju stranu knjige i to me usliko moj brat Blues.





Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Nije prava al' se pravo jebe zadnja knjiga izašla u izdanju 'Bratstvo duša' Zdenka Franjića iz Zagreba. Fotka ispod je original kasmo se mi dobro društvo mrtvi pijani zajebavali sa ovom plastičnom lutkom. Ima tih fotki još, a nekako mi je ova bila najdraža. Ilustraciju za knjigu je odradijo Dubravko Mataković alijas Govnar Smrti iz Septice.





Image and video hosting by TinyPic

Muške pičke je trenutno knjiga na kojoj radim mada nekako sumljam da će dočekati trenutak izdavanja. Malo sam umorna jebajiga.





Image and video hosting by TinyPic
Ja se svugdje mogu potpisati ko Pajo Pakšu samo ne mogu na fejsu i zato mi je draga ova fotka sa moje promocije zahvaljujuću Zadruzi StripOs i njenom precjedniku Želji Gašiću. Živijooooooooooo





Septica - Gaće

Oznake: pajo pakšu, septica


- 22:00 - Komentari (10) - Isprintaj - #

27.10.2015., utorak

Zdrav život

Image and video hosting by TinyPic


Gotovo je više sa alkoholom! Što se pop'lo pop'lo se. Osad vodim zdrav život pa sam se u tu svrhu opskrbijo slijedećim: zdravi sok od suho prešane jabuke 100% prirodan, donat Mg, neretvanske mandarine, eko limun, zeleni čaj te čaj od aronije, šipak ili nar, paradajz sok te kivi.

Znam kako mnogi misle da ću pokleknuti i neću izdržati ko i zadnji, pretzadnji i pretpretzanji kao i 38 puta prije, al' ne ovaj put. Ja znam da mogu ja znam da ću izdržati i znam da sam mentalno strhovito jak kase zajinatim. jenom sam se zajinatijo da se mjesec dana neću trijeznit i izdržo sa, Znam da sam karakter!

Kako bi dokazo da ovo nije fejk fotka već prava ubacijo sam na sliku gaće, sumčane i zadnji cd Septice Klub Usamljeni Srdaca Narednika Pedera.

Doduše pop't ću još danas pošto ja uvijek volim napravit ono pravu mušku oproštajku. I omda ću osutra ponosno moć reč, preksutra mi je treći dan kako nepijem.
Živijooo i u pedesetdrugoj idem sasvim drugim putovima.

Image and video hosting by TinyPic
Svinjska mast, crveni i bijeli luk, tibetanske gljive pa jel ima išta zdravije otoga na ovom svijetu.

Jelovnik za ovaj mjesec.

doručak:

- kašika svinjske masti
- zeleni čaj
- tri deca kefira od tibetanski gljiva
- 2 deca soka od paradajza
- 28 zrna šipka


ručak:

- dvije kašike svinjske masti
- dvije glavice crvenog luka
- čaša hladno prešanog soka od jabuke
- 26 zrna šipka


večera:

- po kašike svinjske masti
- čaj od aronije
- 2 deca donat Mg
- dvije neretvanske mandarine
- dva češnja bijelog luka
- 1 kivi
- 18 zrna šipka


Mjesečni zdravi jelovnik sastavijo Pajo Pakšu. Kuracse smije objaviti brez odobrenja autora.
I košto se da zaključiti u potpunosti sam izbacijo nezdravi kruv.


Septica - Žena mi je poručila da se udaje

Oznake: zdrav život, pajo pakšu


- 15:42 - Komentari (8) - Isprintaj - #

10.02.2015., utorak

SAVRŠENA ŽENA - piše: Pajo Pakšu

VAŽNO UPOZORENJE!

Prije čitanja priče pažljivo pročitajte ovu uputu. Ova priča puna je eksplicitne i bolesne jebačine. Čitanje na vlastitu odgovornost. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je sasvim slučajna. Za obavijesti o indikacijama, mjerama opreza i nuspojavama obratite se svom liječniku ili ljekarniku.


Image and video hosting by TinyPic

"Koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje od nas grijehe naše.“
Psalam 103,12


.............
.........
.....

Jednog dana će Manhattan u buktinji nestati, a američka djeca gorjet će kao djeca u Vijetnamu od napalma.
(general Konstantin Kuznjecov /July,15. 2063 – August, 4. 3014/ ulomak iz knjige „Battle of New York“)


Ovo je priča o danu poslije...


Planet Zemlja – 4084 godine post nuklearne ere



Uslijed mnogobrojnih nuklearnih ratova došlo je do određenih mutacijskih promjena kod muškaraca i žena.
Muškarci su skoro zadržali sve svoje osobine. I dalje su ćelavili, imali pivske stomake, dangubili za šankom… Dobili su još više na tjelesnoj građi, bili su krupniji, snažniji, maljavi po cijelom tijelu. Imali su odlike muškarca osim jedne stvari. Umjesto penisa imali su vagine sa izraženijim klitorisom.
Žene su postale još krhkije građe,bujnijih grudi, zanosnijih oblina bez ijedne dlake po tijelu, osim na mjestu gdje se nalazio obdareni penis.


Space Bar „Walkow“ – Independent Republic of Vinkovci , July, 15. 4084.


Dvije prijateljice Mary i Anna sijede na terasi i vode razgovor.

- Hmm…Anna volim ljeto i kad muškarci obuku ove tanke ljetne hlače pa im se ocrtava guza i vagina. Pogledaj onog za šankom tamo lijevo, ima baš slatku guzu.

- Da, sve dok ne skinu hlače pa im ne ispadne ono dlakavo dupe, a oko šupka im vise brabonjci. Pogledaj ih, smrde, loću, pišaju stojećki, stalno se rukom vataju za pičku i uvijek prilikom jebačine oće biti na nama. Kad si vidjela neku ženu da piša stojećki na ulici il' da češe jaja. Mi se imamo za što držati, al' to ne radimo.

- Čitala sam jednu zanimljivu knjigu, mislim da ju je napisao doktor Charles Schultz. Zove se „Notebooks on the Transmutation of Species“. On tu iznosi vrlo zanimljivu tezu da su nekad muškarci imali penise, a žene vagine pa otud to njihovo dodirivanje vagine, vršenje male nužde stojećki, želja da prilikom vođenja ljubavi budu na nama. U stvari kad se rukom hvataju za vaginu oni se drže za imaginarni penis i testise.

- Hahaha…Draga moja Mary ja ne mogu nikako zamisliti muškarca s mudima!

- OK. To je teorija, ali ajde molim te skupi noge ispala su ti jaja. Svi ti bulje u međunožje.

- Nek' bulje kojimjebeoca, imaju što i vidjeti. A što mogu kad volim minice nosit.

- Pa obuci onda gaćice barem.

- Ne volim gaćice, sputavaju me, a i sviđa mi se kad mi muda dišu. Kad smo već kod muškaraca, jel znaš da su muškarcima koji imaju povišeno dupe prema gore pice uže, a oni sa spuštenom guzicom imaju šire pice.

- A u kojoj si ti to knjizi čitala? (smijeh)

- Znaš da ja ne čitam. To mi je pričala jedna moja..khm ljubavnica, ajmo reč. Mislim da se zvala Modesty…Modesty Blaise il' tako nekako. Bila je tako ista k'o i ti. Jebavala se sa muškarcima i ženama. Nije birala, od nekog gada dobila je onaj mutirajući AIDS i ošla u pičkuočevu. Prokleti smrdljivi muškarci…

-Misliš biseksualka. Pa nisu svi muškarci prljavi i smrdljivi. Moja prijateljica sretno živi u braku s jednim. Kaže da on čak i depilira vaginu.

- Joj! Fuj! Povraća mi se. Zamisli muškarca onako maljavog po vratu, tijelu i nogama sa depiliranom picom! Gadi mi se. Nemoj više molim te.

- Jesi li ikad vodila ljubav sa muškarcem?

- Jednom sam skoro probala, al' ne bi o tome…

- Probaj, možda ti se dopadne. Pogotovu kad depiliraju vaginu. Obožavam im sisati klitoris, gurati jezik među usmine. Nemaš pojma kad im uguraš klitoris u vaginu prilikom snošaja što su sve u stanju učiniti…

- Nemoj mi o klitorisu, kad se uzbude izgleda k'o kišna gljista… Znaš nema te muške pičke koju bi ja mijenjala za žensko dupe. I Zašto do kurca govoriš vagina, penis, vođenje ljubavi…Kad imamo tako lijepe domaće riječi, pička, kurac, jebačina…

- Valjda zbog toga što predajem anatomiju na medicinskom fakultetu. Profesionalna deformacija, a i vjernica sam, ne volim psovati.

- Jebena vjernica. Vjera ti ne dozvoljava seks prije braka, jebanje niti brak s istim spolom. Koji kurac onda radiš sa mnom?

- Ti si moj jedini grijeh. (smijeh)

- Slušaj draga, ova suknjica mi postaje sve tjesnija il' idemo u ženski wc da ti popušim i izjebeš me onako s nogu il' me vodi u svoj stan da vodimo ljubav kako ti voliš reći.

- Čekaj da platim račun pa idemo…

- Plaćeno je sve.

- I ova zadnja tura?

- Ma sve sam platila.

- Kada?

- Kad si išla u wc popraviti šminku. Daj koji kurac više zapitkuješ. Uzmi torbicu i idemo.

- Hajdemo.

……
….


- Mmmm… Lijepo si uredila stan Mary. Sviđa mi se ova posteljina od crvenog satena. Jesi to sama il' ti je neko pomog'o?

- Moja prijateljica dizajnerica enterijera Juliet Jones.

- Stani malo, jel to ona Jones što ju je silov'o onaj kreten, plaćeni ubojica, seksualni manijak ili šta već nije Luca Torelli?

- Da, on.

- Čula sam da je uhićen. Nadam se kako će dobiti maksimalnu zatvorsku kaznu od 100 godina bez mogućnosti pomilovanja, kol'ko je predviđeno u našoj državi. Bar smo u nečemu ispred ostalih zemalja.

- Ma pušten je na slobodu zbog nedostatka dokaza.

- Pušten zbog nedostatka dokaza? Kako? Pronašli su i njegov DNK, otiske prstiju, sto tragova… Kako su ga onda ukurac mogli pustiti? Nije mi ništa jasno?

- Draga, previše gledaš krimi serije. Nije ti ovo CSI: VK, ovo ti je stvarnost. Znaš i sama da su političari, policija i sudstvo korumpirani.

- A ope mi nije jasno kako ju je mogo silovat? Nije jednostavno trebala dopustiti da joj se digne kurac i onda bi se pizdurina mogo jebat.

- Dogodio joj se distentio penis.

- Koji ti je to sad kurac? Taj…taj distemtijo..distent..Upičkuočevu to ne znam ni izgovoriti.

- Grč penisa. Na žalost većina žena, prilikom silovanja od straha dožive bolnu erekciju. Penis ostaje ukrućen satima, a ponekad i danima. Većinom se erekcija ne može skinuti bez liječničke pomoći i ako ne stigne na vrijeme dolazi do bolne smrti. Srećom, pronašli su je na vrijeme iako više nikad neće biti kao prije. Još uvijek je na psihijatriji. Kažu da ju je silovao danima. Dnevno je doživljavao i po 50 uzastopnih orgazama. Prokleti nimfoman.

- Pa i meni kurac može stajati satima samo se moram uzbuditi. Meni to ope nije jasno da mi jebeš oca kako može stajat danima i da mo'š umrijet otoga.

- Što misliš Anna da završimo s tim. Mislim da bi ti trebala puno objašnjavati i opet bi to teško ušlo u tu tvoju malu glavicu. Bez ljutnje.

- Misliš, prije bi mi utjerala u guzicu, nego u glavu. (smijeh) Može i u glavu samo kroz usta, znaš da imam duboko grlo ha ha…

- Jesi za piće?

- Može. Što imaš?

- Pravim izvrstan cocktail Bloody Mary.

- Nemoj to neću. Daj bilo što drugo samo ne to.

- Uvjeravam te da ga odlično radim.

- Imam razloga zašto to ne pijem.

- Smijem znati razlog?

- Znaš ono kad sam ti pričala da sam se skoro pojebala sa muškarcem.

- Da. I?

- Ha ha…Ma ne znam da li da ti to pričam zajebavat ćeš me.

- Ma neću, ozbiljno. Kad ti kažem.

- Ma reću ti boli me kurac i ako ćeš me zajebavati.

- Pričaj.

- Sjedila sam sama ukafiću za stolom i onako malo pripita. Prilazi mi neki tip, visok, mršav da ne kažem đorlav, rijetke sijede kose, nosat, rijetki žuti zubi od duvana…

- Rijetko lijepi zubi (smijeh)

- Daj ne prekidaj…Bazdio je po jeftinom alkoholu. Im'o je neki glupi upad, ono u stilu zašto je dama sama. Provaljiv'o je neke glupe fore koje su meni bile smješne, valjda zbog alkohola il' zato što sam bila sjebana. Reko je da se zove Payo Holeass, da je pisac, objavio je neke video knjige, kako je neshvaćen od okoline. Meni je više ličio na nekog promašenog i izgubljenog tipa. Pozvao me kod sebe i ne znam ni sama zašto pristala sam.

- Jel bar vozio dobar auto?

- Ha ha…Ma kakav kurčevi auto. Išli smo pješke. Pet kilometara smo pješačili, jaja mi otpala.

- Jel mu bar gajba bila čemu?

- Ma daaj, usrane gaće u jednom kutu, prljavi ručnik u drugom. Krvavi ulošci razbacani na sve strane. Ne znam jel u životu obriso prašinu i opro prozore.Suđe kaže pere kad se tušira, isto tako i robu, sve o jednom trošku. Onda se počeo svlačiti, izvodio je neki striptease. Pukla sam od smijeha.

- Pa dobro, bar ti nije bilo dosadno.

- E sad dolazi ono najgore, skida hlače, ukažu u se krvave gaće. Krv se na gaćama sva skorila. Skine gaće, a krv mu se i oko pičke sva skorila. To je zaudaralo. Tip je valjda dobio menzes prije tjedan dana, a nit je prao, nit uložak stavljo. Kaže, jebga zaboravio.

- To ti je kod većine muškaraca problem. Nisu baš uredni kad su u pitanju ti dani, ali da neko ne drži do sebe toliko dugo nisam nikad čula.

- Ma to su ti muške pičke. Ja vjerujem da mi žene imamo menstruaciju bile puno urednije i savjesnije. Spolno prije sazriju od nas, ali ostaju mentalno nezreli do kraja života. Najsmješnija mi je ona njihova izreka kad govore za sebe: „Dobra pička, mir u kući.“
Zato ja volim žene, čiste su, jebga.

- Znaš, sad si i meni ubila volju za Bloody Mary. Mislim da ga nakon ovoga dugo neću konzumirati.

- A da preskočimo piće i krenemo odma na jebačinu? De legni leđima na krevet da ti ga prvo popušim.

- To..to..Anna…Ne vadi ga iz usta, pusti neka se slina razljeva po penisu…

- Mislim da ti je dovoljno čvrst. Daj mi reci zašto ne depiliraš te dlake oko kurca. Ružne su.

- Ne znam, meni su te dlake oko penisa tako ženstvene.

- Sad mi podmaži guzicu. Nemoj previše staviti, volim osjetiti čvrstinu. Ne volim kad samo klizne ko u mušku pičku.

- Jel tako dobro?

- Je, uđi u mene.

- Smeta li ti ako pričamo dok vodimo ljubav?

- Ne, ionako imamo vremena.

- Jesi znala da se 90 posto muškaraca onesvijesti od bola dok rađaju?

- To si opet pročitala kod onoga tvoga doktora Schultza?

- Ma ne, već u onom muškom časopisu „Playboy“

- Otkad čitaš te pičkaste časopise?

- Pa nađe se interesantnih stvari o muškarcima i njihovim vaginama. Pa evo i to da imaju jako nizak prag podnošenja bolova prilikom poroda.

- Jebote, a duplo su veći od nas, snažniji, mišićaviji, mogu dignuti ogromnog tereta, a onesvijeste se dok rađaju. I znaš što?

- Što?

- Daj dok pričaš nemoj prestat jebat, već mi zabi taj jebeni kurac do kraja. Volim kad mi jaja lupaju po guzici dok me jebeš.

- Dobro, što se odmah ljutiš!

- Ma ne ljutim se pričaj i jebi. Znaš da mi žene to možemo oboje u isto vrijeme.

- Jel sad bolje?

- Je. Znaš što meni nije jasno?

- Reci.

- Muškarci samo rode, a nemaju ni sisa ni mlijeka. Na kraju mi djecu othranimo na našim sisama i našim mlijekom. Oni samo okote dijete i odbace ga ko životinju. Nakon par dana kad se oporave ponovo se nalakte na šank i vode one svoje bezvezne pijane razgovore. Muškarci su prokleti inkubatori. Zašto mi djecu i ne rađamo kad ih već dojimo?

- Čudni su Stvoriteljevi putovi. Stvoritelj je htio da preko toga što oni rađaju, a mi dojimo djecu osjetimo privrženost jedno prema drugomu preko djeteta. Tako muškarac i žena postaju jedno biće. Stvoritelj zna što radi, On nas je stvorio ovako savršene. Prirodno je da muškarac i žena budu zajedno, jedna cjelina.

- Znači ovo između nas je neprirodno?

- To je neprirodni blud.

- Pa što onda radiš sa mnom?

- Vjera u Stvoritelja mi nije dovoljno jaka.

- E znaš da mi je pun kurac i Stvoritelja i vjere i crkve i tebe. Dobro bar ne prestaješ jebat dok laprdaš gluposti.

- Tako bih željela imati bar jedno dijete.

- Dobro, nađi nekog inkubatora pa mu zavuci i napravi mu dijete i problem riješen.

- Ne znam da li ću moći. Već tri mjeseca nisam mlijeko dobila.

- A jebga meni sise cure redovito svaki mjesec. Sve su mi majice zasrane od mlijeka. Sve mi probije kroz one jebene jeftine kineske fišeke za bradavice. Jedva čekam da dođem u ženski klimaks pa da mi sise prestanu curit, a ti požuri ako želiš imati djecu, jer će ti i sperma uskoro postati besplodna sluzava tekućina. Meni je svejedno dal je sperma plodna il neplodna. Ja je volim gutat dok pušim. Nisam primjetila neku razliku u okusu.

- Odvratna si (smijeh)

- Lezbača jebga.

- Kako muškarci prolaze kroz svoj muški klimaks?

- Mislim da su sretni što se više ne moraju jebavat sa ulošcima i tamponima. Njih boli pička za sve.

- Čini mi se da ću svršiti.

- To draga zabi ga do jaja što snažnije i ne mrdaj. Svrši mi u guzicu. Znaš da to volim.

……….
…..


- Hoćeš ti sad mene….

- Misliš jebat?

- Da…To…

- Naravno Mary.

- Trebam li ti popušiti?

- Ne moraš. To mogu i sama (smijeh)

- Hajde me samo dobro podmaži i budi nježna. Nemoj kao zadnji put.

- Draga moja samo se naguzi i uživaj.

- AAaahhh… Daj lakše malo!!

- Slušaj mala ja volim pravu čvrstu žensku jebačinu. Ako ti ne odgovara onda idi jebi tamo neku mušku pičkicu, a ne da te ja jebem.

- Uspori, ne mogu svaki put poslije seksa s tobom ići na hitnu i tamo objašnjavati i lagati zašto mi je guzica razderana.

- Odgovara ti ovako?

- Odgovara.

- Znaš kako ja zamišljam savršenu ženu.

- Kako?

- Guzica se vlaži sama od sebe kao pička kod muškaraca, tako je više ne bi moralo podmazivat. U dubini guzice smještena maternica tako bi mogle rađat, a ona glista od klitorisa bila bi na vrh šupka tako da je uguraš prilikom jebačine u guzicu i trljaš kurcom. Usput još nadražuješ prostatu, svršavaš i doživljavaš višekratne orgazme. Muškarci bi sa svojim pičkama postali beskorisni i izumrli bi. Pička je ionako precijenjena.

- Kako ti to Anna sve pojednostavljuješ. To je anatomski potpuno nemoguće. Volim te što si spaljena i imaš mašte.

- Dobro recimo da je to moguće ne bi li to bilo savršeno.

- A tko bi obavljao teške fizičke poslove kad ne bi bilo muškaraca? Oni i u poodmakloj trudnoći mogu podizati ogroman teret. Imaju takve fizičke predispozicije.

- Imaš pravo, a i meni se baš nešto ne trpe trudovi i ne rađa. To je jedino zadovoljstvo znati da urlaju i pate od bolova dok rađaju.

- A tko zna možda Spasitelj i za to jednom nađe rješenje.

- Uh, izgleda da sa sam gotova…

- Nemoj samo svršiti u mene. Znaš da drugi dan dobijem proljev..

- Smijem ti svršiti u usta?

- Voljela bih to…

……….
…..


Independent Republic of Vinkovci , July, 16. 4084.

Mirovni pregovori vođeni na neutralnom teritoriju Independent Republic of Vinkovci oko raspodijele teritorija bivše USA, između predstavnika Großen Deutschen, Adolfa XIV s jedne strane i predstavnika Imperial Russia and China, Putina VI s druge strane završeni su neuspjehom.
Počeo je novi nuklearni rat.





Brkovi - Naša mala zemlja (Tvornica 17.05.2014.)

Oznake: savršena žena, pajo pakšu


- 07:00 - Komentari (22) - Isprintaj - #

07.02.2015., subota

Joka (krečenje7) - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic

ako si propustijo, a misliš da moraš ovo čitat:
krečenje 6
krečenje 5
krečenje 4
krečenje 3
krečenje 2
krečenje


- Jesmo svi sad napokon spremni?
- Jesmo!
- Na moj znak… tri četr SAD!
- I povukoše oni kol'ko god jače mogu, a kuma zajauka, Aaaaaaaaa..joj meni..raščerećit ćete me…
- Izdrži kumo još samo malo….
- Ma jooj!... samo požurite…
- Kumo, jel osjetiš išta?
- Ma kurac osjetim…kumeee… da izvineš na izrazu
- To te kumo i pitam, jel što izišlo van…
- Ma niš' ja ne osjetim, sva sam utrnuta…
- Ajmo malo protrest pa možda izleti. Šta ti misliš kumDušane? – upita Joka.
- Nije loša ideja, ajde na moj znak..tri..čet'r, reče kum Dušan.
I počmlju oni trest kumu i kuma Gojka što jače mogu….
- DD… oo… ss… tta..ii…ss…tt…rr…ee..ss.tt… će….tt..ee…mi..bb…uu…bb…rege… - zavapi kuma.
- Nejide ni ovo. A što dalje? – zapita Slave.
- A ne znam ni ja više, upičkumaterinu, odgovori kum Dušan pa nastavi, Joka, jel ti mo'š sam držat' kumu za ruke pa da Mata vidi ko'lko je kuma izišlo vani?
- Mogu, nije problem .
- A zašto ja da idem gledat'? Nek' ide Joka gledat!
- Pa jel mo'š ti Mata sam držat kumu za ruke?
- Pa ne mogu!
- Pa šta me omda jebešumozak, sucetijebemglunpavošokačkodatijebem…idi tamo i pogledaj jer ako ja pustim kumu noge i dođem ti tamo….
- Ta samo galamiš. Dobro..idem…
Došo Mata pa gleda, malo čučne pa se digne, pa se udalji, pa se približi, češka se po glavi…
- I jel izišlo išta? – pita kum Dušan.
- Paaaa… mislim da je…
- Kojikurac misliš jel se vidi il' se ne vidi da je izišlo?
Zažmiri Mata na jedno oko pa uzmlje palac i kažiprst pa sve šacuje 'nako isdaljine i nakon par minuta reče, čini mi se koda su kumu Gojku jaja malo dalje nego što su bila.
- Kol'ko dalje?
- Nisam siguran, ope se češka Mata po glavi,ajd' sad probajte malo popustit samo da neš' provjerim.
I nji trojica popuste malo, a na to će Mata, jebga sase jaja ope vratila di su bila. Samo ste kumu Gojku kožu nategli pa su se zato jaja bila udaljila.
- Upičkumaterinu, popizdi kum Dušan pa reče, ajde pušćajte pa da razmislimo što i kako dalje.
I puste oni, sva trojica odjednomtresne kuma zajedno sa kumom Gojkom nazad na krevet, a kuma će, joj kum Dušane što pustite tako naglo pa satrat ćete me prije reda..jadna li sam…e moj Gojko što ti meni napravi…
- Ma izvini kumo malo sam se iživciro…
- A da mi popijemo koju za pokoj duše Gojka pa da razmislimo malo što nam je činit, javi se Slave.
- Ja bi se složijo sa Slavetom, potvrdi i Mata.
- Ni ja nemam niš' protiv, složi se i Joka.
- E, omda ajmo, reče kum Dušan pa natoći svakome jednu. Oni se prekriže, iskape, lupe štanplicom ostol pa kum Dušan natoči još jednu pa još jednu…
- Nego kum Dušane ja bi te ope neš' pito, al' nemoj se ljutit. – reče Joka.
- Jel o rakiji?
- E! Jesi ti siguran da si ti to peko, a ne Gojko?
- Dobro ljudi evo saću vam reć'. Ja sam peko, a kum Gojko mi pomago, napokon odgovori kum Dušan.
- Ma znavo sam ja da ti ne bi ispeko tako dobru rakiju. Tebi uvijek kazan zagori i osjeti se koštica. Vidi se tu Gojkova ruka, kaže Joka.
- Što jes' jes' i nikad gorču rakiju nisam pijo nego što ju je kum Dušan ispeko, nadoda Slave.
- I kiseliju, uvijek mu kom prokisne, završi sa izlaganjem Mata.
- Ljudi dosta više sranja o rakiji. Idemo još jednu, eventualno dvije štanplice pa nestajemo dok ne iščupamo kuma iz kume. Jesmo se dogovorili?
- Jesmo, povikaše sva trojica uglas.
Kum Dušan natoči, prekriže se ispiju jednu pa drugu, lupe štanplicom o stol, rukavom obrišu usta i kažu, idemo sad.
- Dobro ope se rasporedimo di je ko bijo i na moj znak, trgnimo što jače možemo. Jesam li bijo jasan?
Joka i Mata ponovo uvate kumu za ruke, a Slave i kum Dušan kuma Gojka za noge.
- Kad kažem, tričet'r sad, omda svako trgne prema sebi, a ti kumo stisni zube i niš' ne brini, zapovijedi kum Dušan.
Na znak kuma Dušana, trgoše oni što jače mogu, a kuma zavapi, ajoooj drob mi iščupaste…
- Ma nije to kumo drob, već je izgleda da izvineš na izrazu kurac kuma Gojka krenijo van, ajde Mata idi pogledaj.
Ovaj put Mata bez riječi ode i pogleda pa mu izleti, ujebemti kol'ki mu je ko u konja!
Na to će Joka, Mata najbolje zna kako izgleda konjski kurac. Jel tako Mata? Njihiii..Rrrzz!
- De kum Dušane rekni Joki da me ne zajebaje il' ja odo kući., ljutito će Mata.
- De Joka odi i ti u krasni kurac, pusti ga već jednom i pričaj Mata kol'ko je vani?
- Pa ne znam ovako odoka…
- Pa omda ga izmjeri jebemtisuncešokačko glunpavo!
- A kako kad nemam metar?
- Šta će ti metar izmjeri prstima!
Počmlje Mata ope šacovat oanko iz daljine pri tom žmireći na jedno oko.
- Ma nemoj šacovat, već stavi prst do prsta pa izmjeri od kumine pičke, izvini kumo, pa do kumovi jaja kol'ko ima.
- Oćukurac pa da me ope zajebava cijelo selo kako sam držo Gojkov kurac.
- Mata suncetijebem pa ovo je ozbiljno. De izmjeri ga kasam ti reko.
- E pa neću i gotovo.
- Dobro kum Dušane, imam ja zidarski metar u zadnjem džepu pa nek s njim izmjeri, spasi situaciju Slave.
- E s metrom već može, reče Mata uzmlje metar i počmlje mjerit.
- I? – pita kum Dušan.
- Skoro je vani, niš se ne sekirajte, smireno odgovori Mata.
- Jel se vidi glavić?
- Ne vidi, ali vani je već trinajstipo cantimetara, još je samo glavić unutra.
- Toga sam se i plašijo, to nije ni pola vani, zabrinuto će kum Dušan.
- Kako nije, pa moj je trinajstipo, zbunjeno odgovori Mata.
- Jel s glavićem il' bez glavića, podjebava Slave.
- Bez glavića. Sa glavićem je četrnajstidvacentimetra.
- Nije ni čudo što Manda švrlja po selu kad je Mata utebe tolišni kurac, podjebava ope Slave.
- A i djeca mu sve neka lijepa i visoka, a ne klenpava i mala ko Mata, Joka jedva dočeka pa počmlje i on podjebavati.
- Šta time oćete kasti? Da se moja Manda kurva, a?
- Sačuvajbože, nismo mi taki, sve namiguje prema ostalima Joka. Svi mi znamo da si ti njoj oduzevo nevinost.
- Ma nisam baš…
- O'š reć da je još uvijek djevica, začuđeno će Joka.
- Može bit' svašta, meni onaj mlađi malo vuče na 'susa, sliježe ramenima Slave.
- Ma ljudi šta vam je nije bila nevina kasam je ženijo.
- A ja se još pito kako si mogo tako malim kurcem i skinit nevinost kad je nemo'š ni dovatit. To bi bilo čudobožje, kroz smijeh kaže Joka.
- E sad je i meni lakše, reče Slave, ja sve čekam da Mati iznad glave zasvijetli oreola pa da se pomolim…
- Pa nemojte u ovoj kući lajat take gadosti, pa diće vam duša. Pustite Matu na miru više ko bogavas molim…
- Ima kuma pravo, dosta je sranja. Polako spustimo kumu i kuma pa da popijemo koju za pokoj duše i malo predahnemo. Bitno da je krenilo, reče kum Dušan.
I toče oni jednu po jednu za pokoj duše, a neda vrag mira pa Mata pita kuma Dušana, mislim si neš kume, a kako ti znaš kol'ki je kurac od kum Gojka, a nisi ga vidijo?
- Ko kaže da ga nisam vidijo? – značajno će kum Dušan.
- Sunportijebem pa nisi valjda peder? – pita Mata.
Ma kaki, sad već razgaljen od alkohola razveze se kumu Dušanu jezik, kasmo ja i kum Gojko bili u Njemačkoj na baušteli, kaže meni kum Gojko, ajmo roknit neku, al' popola da pare uštedimo. Našli mi neku, mala dobra, sisata, guzata, a ni skupa nije bila. Skinijo se ja, skinijo se kum, a mala kad je vid'la kurčinu ukuma, kaže može mu samo popušit, al' ga u sebe ne pušta. Vidla moga i pošto je nešto manji meni je dala. I derem ja nju zguza, a ona puši kumu i sve mu glavić liže nikako da ga stavi u usta. Kum Gojko popizdi ufati je za kosu i gurne joj u usta. Dere nju kum u usta, a ova jadna skoro se utuši.
- I dalje? – pita Mata.
- Pa nema dalje, kum joj razvalijo vilicu pa se poslije izvinjavo, a ova jadna mjesec dana hranila se na slamčicu, jebga…
- Ajooj meni, a ja se molimbogu da nepanete sa skele ,a vi tamo u švabiji kurve ganjate,,,moj crni Gojko đavoteodnija… i tebe i tvog kuma.
- Ma kumo, to je bilo ranije prije nego što je tebe upozno.
- Pa kako je moglo bit ranije, nemoj meni kum Dušane srat' pa kate je Gojko poslije našeg vjenčanja odvuko u Njemačku…nisam ja glunpava. Proklet bijo Gojko moj, a ja svoju mladost s tobom ostavila…
- Eto Mata, jel ti sad drago? Vidiš šta si napravijo. – prijekorno pogleda Joka Matu.
- Nisam ja kriv, brani se Mata.
- Nisi kurac kriv. Samo zapitkuješ, kako znaš kol'ki je od kuma Gojka, di si ga vidijo. Kriv si, kako nisi, reče Slave.
- Nemoj tako kumo…znaš i sama kol'ko je tebe kum Gojko volijo, a i nije lijepo proklinjat ga sad kad je mrtav…
- Ma ćut će me sutra na sarani, joj meni jadnoj, a i vi samo pijete…jebe se vama za mene…. Jadna li sam…
- Ima kuma pravo, ajde ljudi da popijemo kavu, dođemo malo sebi pa da to riješimo. Ko će skuvat kavu?
- Jebga, ja sam muško. Ja ne znam, o'ma kažem nek se zna, širi ruke Slave.
- Komene kući, žena kuva kavu. Ja nikad nisam kuvo kavu, usisavo, briso prašinu, krečijo, kaže i Joka.
- Jebga, ne znam ni ja, kaže kum Dušan, Mata oš ti skuvat kavu?
- Ne znam ni ja. I ja sam muško, odgovori Mata.
- S onolikim kurcom ne bi baš reko… - podsmješljivo će Slave.
- Daj se ljudi malo uozbiljimo jebemumater. Pustite sad to. Neko mora skuvat kavu jebiga. – ope će kum Dušan.
- Ne znam, meni je moja Nada kazala kako bolju kavu s jajima nije popila nego kod Mande. Nema te žene koja može skuvat kavu ko Mata. – reče Joka.
- A nemojte se više prepirat koće skuvat, ja ću vam skuvat kavu, umiješa se kuma u razgovor.
- Kako ćeš kumo kate kum Gojko priklještijo i nemo'š ustat, pita kum Dušan.
- Imaš rešojić tamo u visećoj dolje kod sudopera pa donesi vamo i stavi mi tu na natkastlić di mogu dovatit, a gore iznad na visećoj ti je i roki kava i džezba, pa usipaj vode i donesi sve 'vamo.
Donese kum Dušan sve što treba nadomak kume i dok čekaju da vodi provrije, kaže kum Dušan, ajmo sad po još jednu za pokoj duše, ali samo jednu.
Piju oni, gleda Slave kumu kako pristavlja kavu pa veli, vi'š ti kako je kuma sposobna, baš je bijo sretnik Gojko.
– Je, sretan je što je mrtav nakon što se kum Dušan izlajo…
Kum Dušan stavi prst na usta, de tiše malo jebemu pusti nek kuma malo zaboravi.
- Evo gotova kava, ajde kum Dušane znaš di su šalice pa uzmi i sipaj.
Nasipa kum Dušan kavu, a usput i štanplicu rakije za pokoj duše.
- Pa pi'te tu kavu što ope po rakiji udarate, jadna li sam. Evo se i Gojko već čuje… - zavapi kuma po ko zna koji put.
- Ta 'susati, Gojko izgleda oživijooo čim se čuje. – iznenađeno će Mata.
- A jes' ti Mata glup kokurac, materemi, reče Slave.
- Evo saćemo kumo samo dok se kava oladi i niš se ti ne sekiraj, reče kum Dušan.

NASTAVLJA SE…

Septica Motorkotaci

Oznake: moler, pajo pakšu, krečenje


- 17:22 - Komentari (16) - Isprintaj - #

29.01.2015., četvrtak

Povraćam se oma...


Praseptica Ludi Fazlo, 2004



Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Image and video hosting by TinyPic

Oznake: septica, pajo pakšu


- 12:03 - Komentari (18) - Isprintaj - #

23.01.2015., petak

Još jedna priča o Mirku i Slavku (2 dio) - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic

Još jedna priča o Mirku i Slavku (1 dio)

Sad da ne baljezgam dalje da se vratim na priču. Bili Mirko i Slavko….
MIRKO
On se volijo redovito grebat o mene za crtane romane. Bijo je pešes godina stariji omene i uvijek bi mi složijo neku priču kako bi mi izmuzo stripova. Ja sam tad imo četrnajstipo godina i već sam počo polako drkat. Mirko je izgledo tada meni staro, imo je brkove požutjele odima, žute prste i krezave zube s kojima je stisko poludogorjelu cigaru u žvalama. Počo bi priču, znaš mene crtani romani ne zanimaju ko tebe, ja to pročitam pa bacim. A kako omda da ti posudim na čitanje kati to bacaš, pitam? Ma tebi ću vratit, jebigakurac znam da ti to voliš. Je kitu vraćo, a i ono što bi mi vratijo to je bilo zamašćeno i falilo je par stranica iz sredine. Samo bi reko, ja volim kad jedem čitat, a i volim kad serem čitat pa mi usfali papira pa ja iskinem par strana iz sredine,a što se sekiraš ijonako sve skužiš na kraju.Naravno da mu nakon toga više nisam posuđivo stripove iz svoje kolekcije.

SLAVKO
Slavko je bijo moje godišće i volijo je drkat više omene. Slavko je drko i kabi šeto ulicom čim bi vidijo neku dobru picu. Nikad nisam s njim volijo ić u kino gledat slobodnije filmove, oma bi ga vadijo van i treso. Jenom mi je reko, aj mi daj romana da čitam, al' one koje ne skupljaš ne znam da li ću ti vratit. Pošteno s njegove strane i ja sam izabro ono što nisam baš skupljo ijako sam čito pa sam mu davo kolekciju Velikog Bleka iz Lunovog Magnus Stripa punu najlon vrećicu.


EPILOG
Mirko mi nije dugo dolazijo kasam ga odjebo i omda se jednom pojavi na mojim vratima. Počmlje moljakat da mu dam romana i da neće više brisat dupe s njima i kako će ih čitat dok ne jede…Nikako da ode i sjetim se ja kako sam Slavku davo one stripove pa mu kažem, aj sačekaj, odo do Slavka njemu sam davo neke pa ako je pročito daću ti. Otrčo ja do Slavka pošto mu je kuća par metara dalje omene i pitam ga jel može mi vratiti te stripove. Slavko se sve neš nećka, te ih ima al' mu je nevugodno vratiti mi. Pitam ja zašto, a on mi šapne. Pa to je super, baš to mi treba, kažem sretan. Slavku niš nije jasno te ode i donese mi stripove u najlon vrećici. Dam ja Mirku, a on sav sretan, super Veliki Blek, to baš volim čitati.
Nakon par dana sretnem Mirka i pitam ga kaki su crtani romani. Kaže on, dobri su skoro sve nisam čito samo su malo uljepljeni, a neke stranice nisam ni mogo odljepit. Ja se uvatijo smijat, a pita me on zašto se smijem? Znaš ti zašto su ti stripovi uljepljeni, pitam ga? Ne znam, zašto? Pa Slavko drka k'o stoka i omda svršava u Velikog Bleka, jedva izgovorim od smijeha.
- Nemoj zajebavat? – pogleda me onako začuđeno.
- Ne zajebavam, odgovorim sve ne mogu doć sebi osmijeha.
- A ja sam to čito dok sam jeo..
- A jebga reko si da nećeš… A jesi i kido stranice pa briso guzicu sa stripovima?
- Jebga, jesam, odgovori.
- To ti dođe na isto koda ti je svršijo u guzicu, sad se već kidam osmijeha.
Jeste da me je nakon toga Mirko ispizdijo, ali mu više nikad nije palo na pamet pitati me „romana“, a kasam Slavku ispričo on se valjo osmijeha. Kagod bi Mirko prošo mi bi mu vikali: Mirko pazi metak, misleći pri tom na Slavkov kožni pištolj kojim je puco po stranicama Velikog Bleka Stene. Nekad bi utekli, nekad bi nas Mirko stigo pa nas našamaro, nekad ne bi…
I dan danas sretnem Mirka, lagano se nasmijem kaga vidim, al' mu to više ne spominjem. Slavko već odavno nije s nama… Za sisvete mu znam zapaliti svijeću usput kad odem na grob druga Starog i drugarice Stare…

Septica - Odrezali su mi krivu nogu

Oznake: pajo pakšu, mirko i slavko


- 08:58 - Komentari (12) - Isprintaj - #

22.01.2015., četvrtak

Još jedna priča o Mirku i Slavku - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic
Ilustracija: Nenad Barinić


PROLOG

Drug Stari, moj otac kupijo mi je prvi strip kasam imo svega pet godina i fala mu na tome. Ijako tada nisam znavo čitati volijo sam gledati te šarene sličice. Rodila se ljubav na prvi pogled koja traje još do danas.
E tada se to nisu zvali stripovi već crtani romani. Kasam krenijo prvi put u prvi osnovne drug Stari mi je kupijo torbu sa Mirkom i Slavkom, mojim omiljenim strip junacima na moju vel'ku radost. U školi nisam ko drugi ždero kifle, masne bureke da mi se mast cijedi niz usta, krenpite, baklave, šanpite i što ti ja znam već sam kupovo crtane romane koje bi krišom čito ispo klupe na nastavi ijako mi je kruljilo u stomaku.

Škola mi baš nešto nije išla, al' nisu tome krivi crtani romani već sam ja malo bijo lijen, a i pritupast. Jenom mi je to i drug Stari reko kami je uz pomoć jabuka i šljiva pokušo objasnit razlomke iz matematike, a ja nikako nisam to mogo svatit. E omda bi se drug Stari iznerviro, trgnijo crnog „Ribara“ i reko, mali ti si glup, samo završi osnovnu pa ću te ja zaposlit na ciglani u fabriki pa guraj šiberbine.

Kurca sam ja znavo tad što su šiberbine, a ope sam si mislijo imaću para pa ću si moć kupovat crtani romana kolko ja oću, a i neću morat ić' u srednju. U školi bi se svi grebalo omene o crtane romane kako im nebi bilo dosadno na nastavi. Najgore bi mi bilo kabi ih učiteljica uočila pa im zapljenila crtani roman. E, omda sam jednom popizdijo i više nikom nisam davo crtane romane.

U to vrijeme bijo je veeeliki voćnjak „Borinci“ za uzgoj jabuka, a i drug Tito je znavo doć i pojest koju jabuku đaba. Drug stari je preko sindikata znavo donjet kući par gajbi jabuka redovito i reko bi, jedite djeco, to su vitamini. Te su gajbe baš bile zgodne za odlaganje crtani romana pa sam ih ja jevo tolko da sam i povraćo samo da ispraznim gajbu. Ja i drug Buraz smo redovito punili te gajbe crtanim romanima i nakupilo se to dosta gajbi. I pročulo se to, nije da nije i omda dođe jedan po jedan pa k'o pita imaš kaki crtani romana za čitat, a ja i buraz onako dječački najivni pokažemo im gajbe, a oni prevrću i sve govore, ovo nisam čito, ovo nisam čito… Pa onako nonšalantno kažu, uzeću ti ovu gajbu crtani romana. Oš vratit, pitam, a ne sekiraj se ništa, sve vratim, a imam još i ja nekoliko pa ću vam dodat osebe sve što imam. Kurca su vraćali, neki su vratili po gajbe crtani romana, a neki ni jednu.

Volijo sam kirbaj u Ivankovu, tada se okupe srug Stari, drugarica Stara, ujaci, ujne, tetci tetke, baka, dida…ma svi. I uvijek se takniče ko će nama djeci dati više para.Jedino tetak Johan, stari folksdojčer nije volijo odrješit kesu. Uvijek bi reko sa onim svojim velikim žvalama i debelim obrazima ko u buldoga, šta će ti im davat novaca, imaju što žderat i pit. Niko onas djece nije ga volijo, ne zbog toga što je bijo švabo i ratovo protiv Mirka i Slavka već zato što je bijo škrt. Ja na kirbaju nikad nisam trošijo puno para, nisam kupovo one bezvezne pištolje na kapisle kako bi se mogo igrat Đo Veja, kajboja i indijanaca, niti pušku da se igramo bitke na Neretvi. Ja bi ošo u selo i odvozo se krug dva na ringišpalju, a ostatak novaca bi čuvo za crtane romane.

Uspijo sam upisat i opću srednju preko veze pošto je drug Stari bijo neko mudo funkcijoner i tada sam čito stripove dok su moji vršnjaci već obilato kapili pivo, pušili cigare i pričali o pičkama. Kabi me vidili sa stripom, rekli bi, šta je mali, još čitaš te djetinjarije, de odrasti, ako budeš to čito nikad pičke neš vidit. Omda bi se svi odvalili u smijeh. Đaba sam ja njima pokušo pričat ko je Žan Žiro il Jules Radilović, samo bi odmahnuli rukom i rekli, de odrasti pa bi se ope svi nastavili grohotom smijat.

Kraj u slijedećem broju

Septica - Momak

Oznake: pajo pakšu, mirko i slavko


- 14:46 - Komentari (6) - Isprintaj - #

25.11.2014., utorak

OPTIMAlna zajebancija - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic

DAN PRVI (subota, 22. 11. 2014.)
Usto ujutro u pola pet, oću se tuširat, oću se brijat… I u toj nedoumici odlučim se za oću se tuširat, neću se brijat, jer još ne ložim, a koga jebe bolje da sam zarasto ko travnjak nego da smrdim. Spremo sam se za 24satno crtanje koje počimlje u subotu točno u podne, a završava u nedjelju, drugi dan točno u podne. Kako bi prikratijo vrijeme surfam po intermetu i pukne mi linija oko 9 ujutro, sve mislim jebga niš novo od Optime pa neću ih sad davit, a i trebo sam uskoro krenit pa će sve bit ope normalno do mog povratka u nedjelju popodne.

DAN DRUGI (nedjelja, 23. 11. 2014.)
I vratijo se ja sa 24satnog crtanja, nedjelja oko pola dva popodne i palim konpjutor kad ope ovo sranje ne radi. Nemoš na internet. Odlučim se ja nazvat helpdesk podršku korisnicima i nakon što sam odslušo par reklama te stisnite ovaj broj za ovo pa ovaj za ovo, napipam i stisnem broj za ono. Javi mi se ljubazni operater i ja mu plačnim glasom kažem ne mogu na imternet.
- Gospodine, recite broj telefona sa koga nas zovete i pozivni broj županije. – meni ovo malo tulavo, sunpotijembem pa jel nemaš displej di moš vidit koji te broj zove. Ništa, ajde kažem mu.
- Dobro, a na koga glasi telefon? – ope mi to glupavo, a ništa ope kažem mu.
- Jeste probali restartati modem? – pita me.
- Jesam. – odgovorim.
- Saćemo Vam probat pročistit liniju.
- Dobro. – kažem.
- Evo probali smo nejide.
- A jebga, odgovorim. A što sad, pitam.
- Ništa, sad isključite kabel od telefona, a omda ćete izgubiti liniju pa nas zovite sa mobitela i znadete da su prema nama svi pozivi bresplatni tako da se ne sekirate.
- Dobro, rečem iščupam kabel i zovem na mobitel.
Ope red reklama, pa birajte broj za ovo, ono i sad dobijem operaterku, a ne onog operatera s kojim sam razgovaro.
- Dobar dan, kako Vam mogu pomoć? – reče umilni žemski glasić.
I ja ope sve ispočetka i nadodam kako sam prije par minuta razgovaro sa muškim operaterom i on mi reko to što je reko pa ja ponovo zovem.
- Dobro, kaže žemski glasić, a sad vas molim da kažete s kojeg broja zovete i obavezno recite pozivni broj županije.
Ope ja to ponovim, a ona će, na koga glasi telefon? Ja ope ponovim i to.
- Dooo-bro! Saću vidit što je kolega napiso. Gleda…Kolega je napiso kako se kvar ne može popravit ovdje već moraju ić na cemtralu i izdo je radni nalog. Molimo Vas za malo strpljenja. A ovaj broj mobitela je Vaš?
- Da, moj, nekako zbunjeno odgovorim.
- Dobro onda na taj broj će Vas komtaktirati kad budu otklanjali kvar.
- Gospođo, mogu ja nešto reć?

- Reknite, kaže.
- Ja mislim da je meni ošo ruter, ja njega imam već šes godina.
- Mislite modem?
- E to.
- Pustite Vi našim stručnjacima da to riješe, nemojte previše mislit. Ugodan dan Vam želim.
- I ja tebi, odgovorim.


DAN TREĆI (ponedjeljak, 24. 11. 2014.)
Ope niš ne radi, i tamo negdi oko tri popodne zovem ja ope podršku korisnicima, red reklama, birajte broj… i napokon dobijem operaterku i ope sve ispočetka imternet mi ne radi od subote zvao sam u nedjelju i ja mislim da je modem u pitanju i pošaljite mi nekog da mi to zamjeni.
- Nemojte Vi mislit, sad mi recite broj telefona sa koga nas zovete i pozivni broj županije.
Ope kažem sve ispočetka.
- A na koga glasi telefon?
- Pa na mene, sasam već uzrujan.
- A Vi ste?
- Taj i taj, odgovorim.
- Dooo-bro! Saću pogledat što su kolege napisale. Gleda… Kolege su izdale radni nalog, kaže slavodobitno.
- Znam, još jučer su to napravili, a kaće popravit?
- Znate, naši ljudi su na terenu od osam ujutro do osam navečer, sad je već ljutita.
- A bar rade, ja sam zadnji put jevo paštete kruva juče. Nemam za režije ni za život.
- A imate za imternet?

- A jebga imam ijako sam u poodmakloj dobi seksualni nagon mi je još uvijek jak pa moram drkati na bresplatne porniće na imternetu.
(Veza se prekida)
Ponovo palim televizor koji nisam upalijo još od lipnja ove godine, gledam ovi par dana kako Antonija Blaće rza od smijeha, Miroslav Ilić..pardon Škoro ispaljuje one glupe viceove na koje bi se trebo smijat, reklame ispresijecane filmovima, saznajem da je i neki Bandić pušten iz pritvora uz jamčevinu od petnajstmilijuna novaca, Dinamo i Hajduk nisu igrali utaknicu i zbog tog se sprema državni udar… a koga uopće za to boli kurac? Vratite mi imternet, ne mogu gledati televizor! Jebemtimater, kažem sebi i postavim si pitanje, kako su nekad ljudi mogli živit bez imterneta???

DAN ČETVRTI (utorak, 25. 11. 2014.)
Pizdim cijelu noć, jedva spavam. Četvrti dan bez imterneta! Ope ustajem ko idijot u pola pet, kuvam si kavu, motam cigaru, otpijem srk kave, povučem dim i kažem odo vidit što ima na imternetu. Nosim gore u sobu duplu kavu, pepeljaru i par smotani cigara, palim konpjutor , a ono ništa. Omda se sjetim onako bunovan da mi imternet ne radi. Ope pizdim, gledam na sat, šes sati ujutro, aj neću ih još zvat. Palim televizor, šaltam programe…gledam ja to sranje od programa i kažem sebi, jebemtimater pa jel ima neko ko to još može gledat? Onako nervozan gledam na sat, osam sati je ujutro, idem ja nji zvat. I ope zovem. Red reklama, pa birajte broj i napokon dobijem operaterku.
- Dobro jutro, kažem pa nastavim sav sjeban i ponovim priču od prije tri dana.
- Doo-bro! Sad nam recite s kojeg broja zovete i obavezno recite pozivni broj županije.
- Brzo izrecitiram broj i kažem ime i prezime.
- Saću ja pogledati što su kolege zapisale. Gleda…Izdan je radni nalog!
- Bravooo! – sve plješćem pa nastavim, gospođo prije tri dana je izdan radni nalog!
- Znate, naši ljudi rade ujutro od osam, navečer do osam…
- Znam..znam…kaće mi doć promjeniti modem?
- Prvo moraju ić na cemtralu…
- Pa zar jučer nisu bili na cemtrali?
- Nisu, jučer su pokušavali odavde uspostavit komtakt.
- Jučer ste mi rekli da će jučer ići na cemtralu…
- Zašto ste Vi tako nervozni gospodine?
- Gospođo, u Japanu izgori cijela centrala koja opskrbljuje dvadesetmilijuna pretplatnika i japanci u roku od dvajsčetr sata izgrade novu centralu i vrate liniju, direktor izvrši hara kiri, izvinu se pretplatnicima, daju im tri mjeseca bresplatnog imterneta u znak izvinjenja, a vi mene jebete već četiri dana, a treba samo modem promjenit.
- Otkud, vi to znate?
- Ne znam, pretpostavljam, modem je star šest godina nisam ga nikao mjenjo biće da je to.
- A ovo za japance?
- Ne znam, to sam izmislijo.
- Gospodine, kad pregledaju cemtralu, naša služba na terenu će Vas obavjestiti i omda će doći kod Vas ako ne uspiju otkolonit kvar.

- Kade? Iduće godine, sad sam već popizdijo ope.
- Danas ili sutra.
- Može gospođo još jedno pitanje? Oćete li mi smanjiti preplatu za ova četr dana pošto mi niste davali uslugu?
- Kako molim? Zašto?
- Lijepo, ako ja odem kod kurve, skinem gaće i meni kurac strši, a ona je obučena i traži da joj platim uslugu, a nisam je jebo, ja joj neću platiti. Ako se ona skine i raširi noge, a meni se kita ne diže, ja plaćam jer sam dobijo uslugu, a sad je moja greška što to nisam mogo odradit.

(Veza se prekida)
-------------------
Oko tri sata popodne dolazi mi služba, gledaju modem pa komentiraju, a jebote ovo je sažem muzejski primjerak, nije čudo što ne radi.
Mijenjaju modem i ponovo sam u sedlu.


Septica Janja

Oznake: pajo pakšu, priče, modem


- 23:40 - Komentari (12) - Isprintaj - #

31.10.2014., petak

s vremena na vrijeme....

me neš pukne u mozak, al da ga bar imam...ma bolvaskurac malo sam popit..

Image and video hosting by TinyPic

Sutra idem na koncerta SEPTICE i ELEKTRIC ŽAREA, u Vinkulji naravno, možda sretnem neke drage ljude pa malo popričamo, a možda ne sretnem...možda se napijem, a možda ne napijem....jebga....kabi ja to sve znavo ne bi ni ošo...jebo ti to sve kad znaš unaprijed...ja nisam prorok....ja sam pijandura i molim lijepo nisam alkoholičar, da se razumijemo već samo jedna obična pijandura. Fala na razumijevanju, ne morate pljeskati, skandirati moje ime, nisam ja političar, nit su izbori, a i nisam ni nogometaš, sunpormujebem mada bi volijo kad vidim što oni prče, a političari prče sve nas ne biraju, njima je rupa rupa, samo nek je besple.

Image and video hosting by TinyPic

da ne serem više....odo...odo..odo ja u pedere!
vidimo se! živijooooo!




Oznake: pajo pakšu, septica, electric žare, Vinkovci


- 22:20 - Komentari (4) - Isprintaj - #

05.10.2014., nedjelja

Mata (krečenje6) - piše:Pajo Pakšu

- Ma kaku hitnu! Nisam mogla. Moj se Gojko srušijo preko mene, pa me još zaglavijo, a znate imo je jako, jako velikog i preko stošesdeset kila je bijo težak, visok i ljudeskara od čovjeka. Nisam se mogla pomjerit. Ne mogu ga zbacit sa sebe. Jao meni, vičem ja moj Gojko što me ostavi…pa dozivam u pomoć, a baš navraga nikome ne čuje. Ja sve mislim, aj možda će mu spasti sad kad je dušu ispustijo, a moj Gojko sve ladniji, a ona stvar mu i dalje nabrekla u meni. Ne mogu se pomjerit, oću se utušit, nemam zraka i tako se cijelu noć ja borim s mojim Gojkom… a crni moj Gojko što me ostavi sad kasi mi najpotrebniji…kad prezoru čujem ja kako kum Dušan s vrata doziva mog Gojka….

Image and video hosting by TinyPic

ako si propustijo, a misliš da moraš ovo čitat:
krečenje 5
krečenje 4
krečenje 3
krečenje 2
krečenje


Tu počmlje gazdarica svoj monolog.
Viče kum Dušan: Kumeeeee, oooj kumeeeee…ustaj već je pet sati, ako si na kumi završavaj! Idemo na pecanje. Ponijo sam kanister rakije, tablu slanine i pet kila carskog za roštilj da nam ne bude dosadno dok pecamo, a možemo i koju zagangat.
- Kumeee, ošo je Gojko… - vičem i ja jadna ovaka.
- A dije ošo u pičkumaterinu kasmo se dogovorili za pecanje?
- Umreo je.
- Kade?
- Sinoć!
- A di?
- Na meni kume i aj ulazi ne mogu se ustat da ti otvorim.
- A kako da uniđem kad je zaključato?
- A nije zaključato kume. Gojko nikad naveče ne zaključava vrata, neda mu se u kupatilu dizat dasku sa šolje pa piša s ulaznih vrata.
- A koju ja pičkumaterinu preko trist godina dozivam kuma s vrata kad je kovas stalno otključato!
- A ne znam kume… a uniđi već jednom…a jadna li sam…a što me ostavi moj crni Gojko…
Uniđe kum, ugleda kumu i kuma preko kume, prekriži se, uimeocaisinaiduhasvetogamen, e moj kume ti i mrtav jebeš…
Odloži na stol ranac, izvuče kanister s rakijom, natoči si štanplicu pa reče, za pokoj duše moga kuma , nategne onako momački na eks te lupi praznom štanplicom ostol, e sad kumo reči ti meni što se to dogodilo?
- Kako što se desilo? Pa jesi čorav? Unišo u mene, zakovrnijo očima i umreo… E moj Gojko što me ostavi…
- Veliš kumo unišo, a jel osto…mislim u tebi?
- Osto moj kume… osto i to čvrsto…
- I veliš…ono baš je čvrsto…mislim u tebi?
- Ma je kume, ajde molim te više skidaj moga Gojka sa mene utušiće me…
- Saću kumo samo da popijem jednu za pokoj duše moga kuma, pa natoči još jednu štanplicu rakije te je eksira.
Priđe kumu Gojku, poljubi ga u ladno čelo te reče, e moj kume uvijek si mogo, a i umro si ko pravi muškarac, te ga počmlje odizat sa kume.
Pati se kum Dušan kako bi razdvojijo kuma i kumu, al nejide pa reče kumi, kumo neće ovo ići, a da zovemo hitnu?
- A što će mi hitna kad je umreo?
- Da vas razdvoji kumo.
- A neće mene niko gledat golu ko me ne zna. Ja sam se kokuće porađala samo da mi negledaju u onu stvar.
- Što ćemo onda kumo?
- A ne znam, ti si propo jednu godinu u medicinskoj, prije nego što si završijo za zidara. Valjda si nekog vrag, tamo naučijo, smisli nešta.
- Dobro kumo, kako ti kažeš, samo da ja popijem još jednu za pokoj duše moga kuma pa odo po komšiju Matu. On je u ovo doba već budan, hrani svinje i stoku, a on vas je sto put zateko kako se tenfate pa neće biti problema da te vidi taku.
- A nisam ja kriva kad je Gojko uvijek mogo…i jebo i pijo i pušijo u isto vrijeme…e moj Gojko… ajde kume i požuri.
Ode kum Dušan i nakog nekog vremena vraća se sa komšijom Matom, a Mata se prekriži pa reče, e moj komšo ta ti i mrtav jebeš, ugleda rakiju na stolu pa pita, jel to Gojkova rakija?
- Nije, moja je.
- Ajde da prvo popijemo jednu za pokoj duše pokojnog komšije pa ćemo onda na poso, kaže Mata.
Natoče oni, eksiraju te lupe štanplicama ostol pa Mata reče, ta 'susa ti kume jesi ti siguran kako 'vo nije Gojkova rakija? Jab reko da je. Niko nije zn'o peć rakiju ko komšija.
- Ma nije, moja je ja peko, jebemteutuglavutvrdoglavu!
- Aj' da popijem još jednu za pokoj duše pa da baš vidim, natoči Mata još jednu ispije, ponovo štanplicom ostol, obriše brk pa reče, ne znam, al jab' reko kako je ovo Gojko peko…
Taman kum Dušan hoće nešto izustit, a kuma se prodere, ajooj vas dvojica pa dokle ćete, a ne mogu više već sam sva utrnula…
- Ima kuma pravo, aj ti Mata uvati kuma Gojka s jedne strane, a ja s druge pa da ga odignemo.
Ipočnu oni odizat Gojka, kase kuma javi, ne valja… ne valja…i mene odižete… evo mi guzica u zraku…
- Kako i tebe kasmo za Gojka uvatili, pita Mata?
- A osto u njoj, a nije splasnijo, odgovori kum Dušan.
- Ta 'susa ti, nemoj mi reć.
- Kažem ti.
- I veliš baš je 'nako osto unjoj.
- Osto.
- I to čvrsto, sve se čudi Mata.
- Ajooj meni, kuka sve kuma, pa spuščajte me dolje već jednom…oćete da mi kičma pukne…
- Saćemo komšinice, aj ti Dušane uvati Gojka zanoge i malo odigni, a ja ću se saget da vidim kol'ko je ušo.
Uvati kum Dušan, kuma za noge te ga lagano odigne, sage se Mata i gleda pa sve vrti glavom dok gladi brk, ta ne valja 'vo nikako…bome je ušo skroz do jaja.
- I što ćemo sad, pita kum Dušan?
- A ne znam, ajmo tamo da popijemo koju za pokoj duše pa da usput razmislimo.
Natoče oni štanplice, prekriže se, za pokoj duše kaže Mata, amen, odgovi kum Dušan, eksiraju lupe štanplicama ostol, zagladi brk kum Mata 'nako zamišljeno pa reče, neš' mi je sad sinulo…a jesi ti sto posto sigrat kako 'vu rakiju nije Gojko peko?
- Ma, moja je. Ja peko. De više prestani reci šta si smislijo.
- Vidi ovako, samo da nas kuma ne čuje…Uzmemo skalper za stiropol odrežemo tamo di su spojiti, odignemo kuma Gojka, a kasnije vadičepom iščupamo ostatak komšije.
- Hmm…a nisam baš siguran da će to valjat. A što ako ne uspijemo iščupat ostatak pa ostane u kumi?
- A ne znam, aj ti onda nešto smisli kolko se sjećam ti si spo jednu godinu u medicinskoj prije nego si završijo za zidara…
- Slušaj dok sam išo u medicinsku bijo sam na obdukciji i tamo dok je doktor tranđiro mrtvaca naučijo sam da kurac raste izguzice. Pa bi ja ovako…uzmemo salper orežemo kuma do šupka zajedno s jajima…odignemo kuma pa ga obojica uvatimo za jaja i povučemo. Tako bi već išlo.
- Ta nebi išlo! Nikog ja više ne vatam za jaja i kurac!
- Pa što ti je sada Mata jebogati!
- Jese sječaš kasmo ti, ja i Slave išli kod Joke uzimat sjeme ošarca?
- A kako se ne bi sjećo.
- E, i onda je šarcu trebalo mao išlajfat kako bi napunili anper…
- To nikad neću zaboravit, vala…
- I niko nije tijo, već smo se dogovorili da ćemo sva trojica kako niko nikog ne bi mogo zajebavat poslije…
- Pošteno.
- I omda si ti predložijo, aj ti Mata prvi, a mi ćemo ostali iza tebe. I ja uvatijo, a niko od vas nije…
- Pa nismo bili spremni, a ti si to tako brzo obavijo da se nismo stigli snać.
- A stigo si me uslikat kako drkam šarcu i naljepit to na izlog dućana da svi vide. Ja cijelo ljeto nisam mogo ić' u dućan na pivo zbog tog. Sjede ovi ispred dućana i sve ržu i njište kame vide. Idu djeca za menom po ulici pa ržu i njište. Iskuće nisam izlazijo. Kaže meni moja Manda, aj Mata malo prošetaj među ljude, što si se zabijo ukuću, a ja ne smijem osramote… Spjevali mi pjesmu, eno Mata što izdrka ata!
- Ma pusti sad to Mata sad je situvacija ozbiljna, idem ja kumu pripremit da zna što ćemo radit…
Objasni kum Dušan kumi što i kako planiraju, a kuma će, nemojte ljudi akobogaznadete pa kako će sakat na drugi svijet…
- Ima kuma pravo, a možda je neko onjegovi predaka bijo musliman pa prešo na našu vjeru, a tamo ga dočeka sedam djevica. Osčim će radit ako mu odrežemo alat kastigne na drugi svijet…
- Ta 'susa ti misliš kako je to moguće?
- A gore tamo konas je sve moguće, tamo se ne zna ko koga jebe, moj Mata.
- Kume, prestani lajat gluposti, prokletati ta rakija što piješ… Smišljaj nešto da skinemo Gojka jadnlalisam…e moj Gojko što me ostavi…
- Nema druge kumo, nego idem ja po Joku i Slavu, a ti Mata dok se ne vratim, pripremi roštilj i baci to carsko pa da i pojedemo za pokoj duše moga kuma, a i on bi to volijo…
- A kume jesi poludijo skroz naskroz…pa nemoj mi dernek pravit oo kuće.
- Dobro ti kaže komšinica Dušane. Nije ni mjesto ni vrijeme…
- A dobro, onda da popijemo po jednu za pokoj duše prije nego što krenem.
Ope natoče, ispiju štanplicom ostol. Mata rukom zagladi brkove pa reče, a jesi ti siguran da si ti ovo peko?
- idi upičkumaterinu i ti kasam te uopće dovodijo, popizdi kum Dušan izleti van te ljutito zalupi vratima.
- A nemoj ga sekirat komšija. Znaš kaki je kad popije….
Nakon nekog vremena vraća se kum Dušan sa Jokom i Slavom, uniđu sva trojica ukuću, prekriže se, kažu Slave i Joka uglas, e Gojko ti i mrtav jebeš… A ona rakija na stolu jel to Gojkova?
- Nije moja je, kojivamjekurac ljudi!
- E to sam mu i ja reko, a on kaže njegova, javi se Mata.
- A vidi i Mata je tu…njhiii…rzz.rz… -zanjište i zarzaju zajedno Joka i Slave.
- Ta znavo sam ja daće 'vako bit, ljutito će Mata, odo ja kući svoj Mandi. Nećete vi mene više jebat.
- A kućeš upičkumaterinu, faliće nas..
- Ma bolimekurac snalazite se kako znadete i umijete.
- Ma de Mata, samo smo se šalili, ajde da popijemo za pokoj duše, reče kum Dušan… a ostani i zbog mene, nadoveže se i kuma.
- E zbog tebe ću ostat komšinice, a ne zbog ove trojice seronja i de toči tu rakiju za pokoj duše…
Natoče oni rakiju, prekriže se, ispiju i lupe štanplicom ostol, a Joka prijupita, Dušane jesi ti siguran da si ti ovo peko? Men' ista Gojkova!
- I meni vala liči na Gojkovu. Niko ne zna ispeč rakiju košto je Gojko znao… - javi se Slave
- E to mu ja cijelo jutro govorim, a on meni tupi kako je on to peko.
- Ljudi…ma nemam ja vama živaca ništa više vama objašnjavat… Ajmo radit…jel ima ko kaku ideju kako razdvojit kuma i kumu?
- Imam ja, javi se Slave…Evo ovako…ja i Dušan ćemo uvatiti Gojka za noge, a ti Joka…ti i Mata ćete uvatit kumu za ruke i na moj znak, ja i Dušan ćemo povuć Gojka. A vi čvrsto držite kumu. Jesmo se dogvorili, pljune u šake Slave i kaže, ajmo.
- Čekaj. Samo pod jednim uvjetom, digne ruku Joka.
- Kojim, pita Slave.
- Da me Mata ne dira svojim rukama. Njiiihiii… -zanjišti Joka što glasnije može.
Tu ova trojica prasniše u smijeh, a Mata popizdi, e sad ja stvarno odo!
- A kućeš upičkumaterinu, samo se šalimo.
- Ma odo! I baš tamo upičkumaterinu…
- A nemoj molim te komšija, nemoj zbog mene preklinjem te…e moj Gojko što mi to uradi… a i ti kume…nemam riječi…
- Dobro komšinice ostaću samo zbog tebe.
- Ajde da sad radimo? Slave jel ti misliš da će to funkcijonirat? – pita kum Dušan.
- A issati kako neće. Ja i Joka smo bili prvaci Jadranski susreta u potezanju konopca sedamdesetosme u Splitu na Bačvicama. Jel tako Joka?
- Tako je. A i na radničko sporckim igrama i seljačkoj olinpijadi smo zlata osvajali.
- Za tebe Slave ne znam, a za Joku pouzdano znam da taj mora nije vidijo, a kamoli potezo konopca na moru. Za radničko sporcke igre i seljačku olinpijadu da bi riječ reko, al za jadranske susrete….- sve sumljičavo vrti glavom Mata.
- Kako nisam bijo. A ljudi čujte ga, pa ja svake godine idem na more za razliku o tebe, moj Mata.
- Kao prvo zašto si se onda gušijo kasmo išli na kupanje na banju pa te pokojni Gojko moro spašavat.
- Zato što je na banji voda rjeđa, a na moru od soli gušća pa je lakše plivat, a nisam ja to znavo. Treba se priviknit na to.
- Me ne pričaj, prolazila moja Manda jednom pored vaše kuće naveče, a kovas spuštene roletne, sve zaključato, vi kofol ošli na more, a moja Manda čula kako ti svojoj kažeš, Nado ne pali svjetlo, vidiće komšije da nismo na moretu. A vi ljepo sve pozaključavali pa plandujete ukući deset dana. E jebo tako more, tako možemo i ja i Manda ić na more.
- A kako neće čut tvoja Manda, kad uvo nije odvajala od prozora i rolete od ujutro do naveče ne bi li nešto čula, izleti Joki.
- A-ha! E sasi se sam izdo! Eto vid'te da sam ja bijo ipak u pravu, slavodobitno će Mata.
- Idi drkaj konju kurac, konju jedan, popizdi Joka.
- Dostaaa! Dosta je fašizma, zaurla kum Dušan sve ljutito škrgučući zubima, nemojte da ja poludim… Osad će bit kako ja kažem. Sad idemo pop't rakiju za pokoj duše mog kuma Gojka i to uradimo dostojanstveno, a ti ćeš Slave pošto vidim da si najpametniji, ako niš drugo bar si pametniji od ove dvojice održat jedan kratak govor u čast mog kuma. Onda idemo razdvojit kuma i kumu. I još jedno, neću više ništa da čujem u vezi moje rakije. Jesam bijo jasan!
Ovi se umusili i šute, toči svima kum Dušan po rakiju, prekriže se, ispiju lupe štanplicom ostol, a Slave počmlje držat govor, dragi naš Gojko ne znam di si sade…
- Kako ne znaš di je, pa evo ga na meni…pa šta je vama ljudi jel vam ta rakija tolko udarila umozak… De već jednom napravite nešto zabogamiloga, zaplače kuma.
- Ima kuma pravo…idemo sad i kako je Slave reko…ti Mata i Joka drž'te kumu za ruke, ja i Slave ćemo povlačit kuma za noge na moj znak.
Uvati kum Dušan kuma Gojka za nogu i pita, jeste svi spremni?
- Nismo, kaže Joka.
- A što je sad Joka tebi?
- Ma ja sam spreman, al' eno si Mata toči rakiju tamo za stolom.
- Samo da popijem još jednu za pokoj duše…
- Ma sunc tijebem šokačko…Ostavi tu rakiju i dolazi vamo…nemoj da ti ja dođem tamo pa ti natočim jednu… - ope popizdi kum Dušan.
- A jesi neki na kraj srca, prekriži se Mata brže bolje pa ispije rakiju nezaboravivši pri tom praznom štanplicom lupit ostol.
Rasporede se oni, pita kum Dušan jeste spremni?
- Za dom! - poviče Mata
- A koji sad tebi kurac Mata?
- A jebga izletilo.
- Ljudi, ajse uozbiljite…Situvacija je delikatna. Jeste spremni?
- Jesmo!
- Na moj znak, tri-četr…
- Nismo!
- Kako nismo? Ko to viče?
- Ja.
- Ope ti Mata. Što je sad?
- Pa moram pišat pritjeralo…
- Mata, ne seri to nam je dvije minuta samo trebamo povuć i gotovi smo pa idi pišaj poslije. Jel može, jebemumater., sve širi ruke kum Dušan.
- Dobro kako ti kažeš, a ako se upišam tiš mojoj Mandi ić objašnjavat zašto imam upišane gaće…
- Jesmo svi sad napokon spremni?
- Jesmo!
- Na moj znak… tri četr SAD!
- I povukoše oni kol'ko god jače mogu, a kuma zajauka, Aaaaaaaaa..joj meni..raščščeretit ćete me…
- Izdrži kumo još samo malo….

(nastavlja se…)



Septica-Govno mrtve babe


Oznake: moler, krečenje, pajo pakšu


- 09:16 - Komentari (27) - Isprintaj - #

03.10.2014., petak

SOBOSLIKAR (krečenje5) - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic

ako si propustijo, a misliš da moraš ovo čitat:
krečenje 4
krečenje 3
krečenje 2
krečenje

- Jel Gojko tako stalno…mislim mogo kresat?

- A i previše moj majstore. Mi zidamo kuću, ja na mješalici i vidim ja kako moj Gojko nateže onu flašu rakije i sve me gleda i mjerka ispo obrva sa onom cikarom u ustima. Vidim si ja, ope se narajco. I nisam to ni pomislila, a on do mene, zadigne suknju pa mi metne, a ja jadna nepripremita pa me nažulja, a njemu ništa. Onako me obuvati sa svojim velikim dlakavim rukama s leđa i drži za sise, a ja si sve mislim ajde Gojko moj završi stvrdniće se malter u mješalici, a i jadna više ne znam kol'ko sam lopata cimente stavila, kolko kreča, kolko pijeska…

- I on tako Vas gazdarice pred svima nategne,majstorima, poslugom da izvinite na izrazu, pa si natočim još jednu štanplicu rakije i kriglu pive.

- Šta Vam je majstore, pa ja i moj pokojni smo cijelu kuću sami sazidali. Ja na mješalici, on zida i donesem mu bloka i cigle kamu usfali. On dođe preko ljeta iz Klagenfurta, donese marke kupimo materijal i svake godine dignemo jedan kat. Jedino smo zvali kuma Dušana, komšiju Matu i braću Joku i Slavu da nam pomognu oko ploče kase radila. I eto digli smo sve pod krov i sad kad je moj Gojko trebo uživat njega više nema, a naradijo se jadan, tamo u Njemačkoj, sam u tuđem svijetu. Joj moj Gojko nisi se stigo ni nauživat ukući, a sam si je svojim rukama podigo i mojim. Izvin'te majstore što plačem, steškalo mi se, pa sve briše suze i piri nos rubom stoljnjaka.

- Ma ništa samo se Vi olakšajte. A da ja Vama natočim rakijicu biće vam lakše. Znate i ja znam tako zaplakat. Čim mi rakija počmlje izvjetravat i meni se plače. Eo, neki dan gledo crtani, Paju Patka pa se rasplako. Sve mi suza suzu stiže, a od crtani filmova, pa ne možete vjerovat. Omda ja sebi natočim pa mi bude bolje. Saću ja Vama jednu natočit i biće Vam bolje, garamt.

- Mislite majstore da će mi možda bit puno?

- Ma di puno gazdarice, puno je kad tuku.

- Dobro, al samo pola štanplice…

- Gazdarice vaša želja za mene zapovijest, natočim joj pola i kažem, a jeste Vi meni gazdarice draga, sabi Vas najrađe poljubijo i zagrlijo, pa se nagnem preko stola sve je vatam, a ona se izmiče...

- Joj majstore nemojte molim Vas nije meni do toga…

- Ma znam da nije. Nije ni meni, al ste mi tako dragi i sinpatični…

- Pustite Vi majstore to. Jeste završili?

- Ma jesam samo moram malo sačekat da vidim jel boja dobro povukla i jel di nabubrilo pa da to okrbam i popravim. A mogli bi gazdarice dok čekam malo narezat, kulena, šunke, a čuo sam da je onaj vaš hercegovački tvrdi slani sir najbolji.

- To ćemo majstore sutra kad sve bude gotovo, sad imate tude rakije i pive pa se sami služite. Što je na stolu, to je ponuđeno.

- Nego, meni nije jasno gazdarice imate šestero djeco i brdo unučadi, a živite sami?

- Sama moj majstore…sama kukavna i jadna…sve je to moj Gojko kako je koje stasalo povuko za sobom u Njemačku i tamo svi ostali. Oženili oni sve neke strankinje, a te ne drže do mene. To se samo šminka i pred ogledalom stoji. Drugačiji su to ljudi onas moj majstore. Nema konji da te vako ugoste. Nijedna nije onašeg katoličkog krsta, nijedna. A nema bolji ljudi onas, jel tako majstore?

- Ma nema gazdarice. Da bi riječ reko.

- A ovaj najmlađi još crnkinju oženijo, a ja mu kažem bolje da si oženijo crnu ciganku nego tu ljudožderku. A ni Gojku mom nije bilo pravo…

- Ma dajte gospođo ne jedu više oni ljude.

- A ona možda nejede, al joj je pradid jeo.

- Dobro gospođo, nećemo sad o tome, a kako je vaš Gojko umro?

- Osrca. Infrakt…i to treći ga strefijo. I ode moj Gojko, a mene jadnu ostavi samu da se patim…

- Pa što se nije liječio kaga je prvi put strefilo?

- A kad nije tijo. A ja mu lijepo govorila i poslije prvog i poslije drugog infrakta, moj Gojko neće ovo na dobro izać, tiš se morat ostavit il cikara, il masne hrane il rakije il mene, a on će meni onako sa onim svojim pogledom, a cikara mu uvijek u ustima, čak i kad je rakiju pijo nije ju vadijo iz ustiju pa nategne po litre i reče mi, Gojko se ničega što valja u životu ne ostavlja pa na mene, a ja ope jadna nespremna…on na mene nasrnijo, a ja mu držim ruku na srcu pa slušam otkucaje srca neće li ga opet infarkt, al srećom nije…
- A di je umro? U Klagenfurtu il Frankfurtu na baušteli?

- Ma u meni!

- Kako to mislite? Ne kužim?

- Ma fino. Eto to veče oko osam ja spremila za večeru baš onako košto voli masnije carsko meso dvijetri kile i on sve to pojeo, drmnijo litru rakije i kad je završijo, zapalijo cikaru, gleda u mene i kaže saću te baš stara dobro izjebat za nagradu…haha...joj majstore izvinte malo sam popila..nemojte se ljutit…

- Ma ništa, di bi se ljutijo, a jel vas dobro…mislim znate na šta mislim…

- A je. Ispočetka baš i nije kasmo se uzeli. Dizo mi noge na ramena, pa ostraga...pa sve nešta izmišlja božemprosti… a kasnije me baš lepo jebo i tad me je baš onako fino znadete… I odemo mi u primaču, skine mene Gojko pa skine sebe, a ja ope kažem ajde Gojko da odgledamo ovu tursku seriju pa ćemo omda, a on ni ćut već navalijo na mene…a kad ono nije prošlo ni po sata, možda sat, a moj Gojko zahropče, zakovrne očima prema gore i pade preko mene ko pokošen… a ja Gojko moj pa što ti je…nisi mi valjda umreo…a kad ono je…

- Gospođo nemojte se ljutit, al to je lijepa smrt. Taku bi smrt poželijo svaki onas muškaraca. To je prava muška smrt. Umro je ko Đo Vej u čizmama!

- Ma nije u čizmama majstore, već u čarapa. Imo je slabu cerkulaciju u nogama pa kabi išo spavat sve bi skinijo osim čarapa i kasmo se ni onda nije skido čarape. Ja mu jednom rekla, de Gojko aj bar promijeni čarape pa uzmi čiste za spavanje u ovima si cijeli, znaš kako ti se noge čuju, a njega nije to puno uzbuđivalo…Kaže on meni, jebeš muškarca sa čistim čarapama i koji ne smrdi po rakiji i duvanu, to su pederi,. Eto baš tako mi je reko.

- Znadete da se meni taj vaš Gojko sve više sviđa. Baš mi je žavo što ga nisam stigo upoznat. Jeste zvali hitnu?

- Ma kaku hitnu! Nisam mogla. Moj se Gojko srušijo preko mene, pa me još zaglavijo, a znate imo je jako, jako velikog i preko stošesdeset kila je bijo težak, visok i ljudeskara od čovjeka. Nisam se mogla pomjerit. Ne mogu ga zbacit sa sebe. Jao meni, vičem ja moj Gojko što me ostavi…pa dozivam u pomoć, a baš navraga nikome ne čuje. Ja sve mislim, aj možda će mu spasti sad kad je dušu ispustijo, a moj Gojko sve ladniji, a ona stvar mu i dalje nabrekla u meni. Ne mogu se pomjerit, oću se utušit, nemam zraka i tako se cijelu noć ja borim s mojim Gojkom… a crni moj Gojko što me ostavi sad kasi mi najpotrebniji…kad prezoru čujem ja kako kum Dušan s vrata doziva mog Gojka….

(nastavak u slijedećem broju)





Pra Septica Odo u pedere Original

Oznake: soboslikar, pajo pakšu


- 23:14 - Komentari (9) - Isprintaj - #

02.10.2014., četvrtak

MAJSTOR (krečenje 4) - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic

ako si propustijo, a misliš da moraš ovo čitat:
krečenje 3
krečenje 2
krečenje


- Pa di u to, to mi ukrasni peškir osvatova, poklon moje pokojne jetrve, a tolko papira i peškira, a vi majstore baš taj ukrasni našli. Ajoj meni da je moj Gojko živ nebi ja trebala nikoga, sve bi on to meni napravijo, okrečijo… imo je zlatne ruke…

A sunpotijebem kodnje svi pokojni kodasam došo krečit porodičnu grobnicu, a ne kuću.

- Evo saću ja vas majstore poslužit, a znadete kako je kase kreči, svugdi vašar, a da je meni moj Gojko živ…joj jadnalisam i kukavna… - mrmlja sebi u bradu gazdarica i stol briše vileda krpom i to riginal na ovu skupoću.
- A šta ćete moja gazdarice, taki je život, uzdahnem pa pitam, a kaće to pivo i rakijica?
- Joj majstor Vi ste nestrpljivi ko moj Gojko, e moj Gojko…, uzdahne gazdarica nako sjetno i meče štanplicu na stol, rakiju olitre i dvoguzu pive.
Natočim si ja štanplicu, a to ona momačka nukpet, ne ko ona po birtijama, pa je trgnem onako na eks i lupim štanplicom praznom naravno o stol i rečem, prava domaća gazdarice ko to peko?
- A moj pokojni Gojko…a jadan mislijo to nama za godišnjicu braka, a on to ispeko kasmo došli tude u Slavoniju i reko ovo ćemo čuvat za jubilej…a eto jadan nije dočeko.
- A okle ste gazdarice ako se ne ljutite što pitam?
- Od Teslića.
- A Gojko?
- Iz Širokog.
- A kako ste omda došli vamo, pitam pa točim i tu dvoguzu pive u čašu i nalijevam još jednu štanplicu rakije.
- Ajoj majstore vi ko neka baba, sve Vas živo zanima.
- Ma pitam eto tako da ne sjedimo tu ko mulci, a da ja Vama natočim jednu? U društvu je ljepše pop't.
- Ma ne smijem ja pit, mene to brzo fata…
- Ajte molim vas koga je ubila jedna štanplica rakije. Jedna štanplica je za zdravlje, dvije za apetit, a treća je previše, brzo smuljam neku izreku ijako kurca ne kužim što sam zapravo mislijo reć.
- A natočite onda, al samo jednu…
- Ma naravno di bi ja više točijo, a i trebali biste se malo opustiti previše ste napeti. Ne valja kad je čovjek napet, da izvinete ja otog imam samo probavne smetnje pa me nadimlje i da nema rakije već bi ja odavno ošo upičkumaterinu.
Pijucka gazdarica, vidim ja boja se vraća u lice i nekako je veselija.
- A što ste Vi ono mene majstore pitali?
- Pa reko pijem ovu rakiju, a dobra ko prava slavonska, a ono vi kažete da ste oteslića, a Vaš, jelte pokojni iz Širokog kako ste se spanđali?
- Molim?
- Mislim kako ste se upoznali Vi i Vaš pokojni?
- A davno je to bilo, ja već imala sedamnaest godina i taman skoro prestara za udaju, a onda se pojavijo moj gojko u mercedesu…da nije njega ostala bi ja usidjelica.
- Čekajte gospođo sa sedamnaest prestara za udaju? Ja to ne kontam.
- E moj majstore u moje vrijeme ako se ne udaš sa petnaest već si stara. Tako je to vrijeme bilo. Tako je tamo unas.
- A ako vi tako kažete, a de da Vam natočim još jednu štanplicu, a, jedna ko ni jedna.
- A nemojte majstore napiću se..hahah…joj ne smijem,pašću pa koće me onda pokupit, sve poklapa štanplicu rukom i izmiče je.
- Ajte jedna ko ni jedna, sve namigujem, a ja ću Vas pričuvat što se sekirate, ako panete podiću Vas, vite kolki sam…
- Ma dobro majstore može, al samo još jena. Jeste vi majstor visok, al ste đorlav, nema u vama snage, a moj Gojko je bijo tako visok ko Vi samo duplo širi kodaje odvaljen od hercegovačke stijene, ljudeskara, sve onako stisne šake pa to kaže kroz zube kako bi pojačala efekat.
- Sad da se vratimo nato kako vas je gojko upozno. Znači došo on kavam je bilo sedamnaest sa mercedesom u prošnju, a sad meni nije jasno kako je on uoće znao za Vas?
- Ma on je mene zaprosijo kasam imala petnaest, samo ja nisam to znala.
- Kako niste znali, sad mi ništa nije jasno pa si točim još jednu rakijicu.
- Pa nisam. Ljepo. Tako što kasam ja imala petnajst godina išla sam sa mamom na igranku i on je prišo mojoj mami šapnijo joj, doću po vašu ćer sa bijelim mercedesom i ženiću je.
- Apsolutno romantično. A zašto nije oma došo?
- Nije imo mercedesa, nego čim je reko pravo u Njemačku na bauštelu i za dvije godine zaradijo mercedesa pa se vratijo po mene.
- Gospođo ta Njemačka je čudo.-
- Dabome i zaprosi me i kaže kupijo u Slavoniji neki komad zemlje i kako je reko, tamo se krunpirom gađaju iz dosade, svinja ima ko konas vukova, šetaju po ulici, žito raste ko korov, žene se šminkaju crvenim laticama makova, a sok oparadajza teče u potocima. Tamo ćemo mi napravit dom.
- A je to lijepo pjesnički reko, nako pučki. A je Gojko bijo sunpormujebem ono muškarčina, a…
- Ma je…asad ga jadnog crna zemlja pokriva…e jadna li sam…
- Ma nemojte sad gospođo plakat. Sjetite se lijepih trenutaka, a loše zaboravite…Nego kaste stigli u Slavoniju?
- I to je što kažete moj majstore…a kasmo stigli? Istu veče on mene u mercedesa pa mi za Slavoniju. Kaže on meni nemoj ništa pakovat sve sam ti ja tamo kupijo i sve te čeka tamo ćemo se iženit. Pozdravim se ja sa svojima i šta ću sjednem u auto, a on nije zamako iza prve krivine pa u nekom mraku me počmlje pipat, a ja mu velim, joj Gojko pa nemoj nismo ni uzeti crkveno, valja čekat prvu bračnu noć, a on će meni biće i prve bračne i navalijo na mene i šta ću ja popustim, a nisam trebala….
- Pa zašto gazdarice niste trebali?
- Pa božji čovječe nismo još bili ni zvanično muž i žena, a to nije samo sramota već i grijeh.
- A dobro bar ste došli u Slavoniju di teče med i mlijeko i žito raste ko korov…
- E da sam ja znala di ćemo doć nebi ja nikad sjela u taj mercedes nit mu se podala. Stigli mi, a ono neka mala kuća oblata i čerpića, blatnjav pod dolje i jedna prostorija, a nema ni struje. Gledam ja to i kažem, moj Gojko di si ti mene to doveo, a on će meni, ma pusti ti to, donijeće Gojko iz Frankfurta maraka pa ćemo napravit kuću na tri kata, a vidiš tamo dokle ti pogled seže sve je to naše, a u Slavoniji kati imaš zemlju to ti je koda u Iraku imaš naftu.
- Vidim ja gazdarice bome da je i održo obećanje, a velka je to kuća. Vama fali muška ruka da to sve održava, ako me razumijete. Niste vi baš za bacit, znate šta mislim…
- Haha…joj majstore nemojte me nasmijavat. Nije meni više dotoga, a ja sam šestero rodila i jedno pobacila..a moj Gojko imo ga je stvarno velikog, a mogo je uvijek…hahaha njemu je stalno stajo uspravno, ne znam koji je to vrag ušo u njega..ja sam se toga naprimala i preko glave…
- Znam gazdarice, al ipak već ima dosta godina kako je Gojko ošo, a ne možete ipak sami. Velka je to kuća za jenu slabašnu ženu poput Vas, mislim ne slabašnu već usamljitu. I ja sam usamljit, udvoje je sve lakše, nate…
- Neka majstore, imam ja to kom ostavit, šestero djece, dvajsdevet unučadi. Ne treba meni više muško…aope kase sjetim mog Gojka...e Gojko moj crni što mi to napravi...ostavime samu da se patim na ovoj zemlji, ope sklapa ruke gazdarica i trese glavom.
- A kolko ima godina da je Gojko umro?
- Samo da izračunam, bijo je nešto stariji omene…Ak je meni pedesetri sade, on bi da je živ imo ravno šezdesetdevet, znači umro je kad je meni bilo ravno četrdesetosam puni godina.
- Ma nije to nešto gospođo, to je šesnajst godina razlike. Puno.
- To je tamo konas u Hercegovini normalno, tamo su muškarci muškarci i sa osamdeset, ako znate na šta mislim. Samo on ovdje čim je došo poprimijo vaše običaje, pa rakija, slanina i sve što ne valja kovas, a ope mu je stajo i pored svega toga. A kase sjetim uvijek je mogo. Dođu kumovi konas u posjetu na pitu i ja odem u kujinu pitu nasjeć, a Gojko me gleda onako mu cikara viri iz ustiju i oma ja znam štaće bit. Kaže on kumovima ide on meni pomoć donjet pitu i ostavi on goste u primaćoj pa za menom u kujinu. Odigne on meni suknju pa mi utjera, a nisam ja majstore uvijek bila spremna za to pa me zaboli, a nesmiješ jauknut da te gosti nečuju…joj majstore jesam ja malo dosadna i brezobrazna…znate ova rakija...haha ma ne smijem ja toga puno…
- Ma di ste dosadni gazdarice, de popite još jednu i kud prekidate sad kad je najnapetije, točim gazdarici još jednu, a ne odbija ni ona više.
- Di sam ono stala?
- Kad Vam je Gojko zavuko u kujini dok ste rezali pitu…
- Da…joj mene, božedragi… i on mene tako, a nikako da završi…šapčem ja Gojko de makni tu cikaru progoričeš mi novu svilenu košulju, a onće, ma ima Gojko maraka niš se ti nebrini, a ope ja kažem de Gojko završi, gosti čekaju pitu. Taman to što sam rekla, koda su me čuli pa kumovi viču iz primaće, oćel ta pita napokon…a moj Gojko ni pe ni šes već zagalami, pita je vruća nemoš se još rezat..i du!.. meni žar pade s njegove cikare i progore mi košulju...i ja onako ljuta kažem, a što me uvijek s tom cikarom moraš jebavat, sve širi ruke gazdarica.

(Imal kraja ovome?)





SEPTICA - UDOVIČINA KUKNJAVA

Oznake: majstor, krečenje, moler, pajo pakšu


- 07:00 - Komentari (14) - Isprintaj - #

30.09.2014., utorak

MOLER (krečenje 3) - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic

ako si propustijo, a misliš da moraš ovo čitat:
krečenje 2
krečenje


Otvorim ja vrata, uletim unutra, skinem gaće pa ga dovatim i taman ga počmljem šlajfat kad zaurla gazdarica: Isusebože što to radite???

- Pa praznim se!

- Pa otkud u špajzu?? Jao meni, pa neki dan sam skuvala ajvar, ukiselila feferone, papriku, ciklu, skuvala paradajz, a tu mi je i krunpir….

- Špajz? Kaki špajz? Pa jel nije ovo kupatilo.

- Ma nije, to je špajz!

- Pa jel niste rekli prva vrata desno?

- Ma rekla sam Vam pravo hodnikom pa lijevo pa tek omda prva vrata desno!

- A izvinte, pala granata pored mene dvajsmetara pa sam malo oglušijo. – sve ga pakujem i pokrivam rukom kako nebi vidla da mi je skočijo, a rekli ste kupatilo je pravo hodnikom pa di omda lijevo il desno?

- Ma lijevo i prva vrata desno!

Uletim ja u kupatilo, zatvorim vrata, isfuram ga van i počmljem ga masirat i sve zamišljam kako gazdarici derem tajice pa navalijo ko bik po njemu, kase gazdarica prodere…

- Majstore, a koboga vas molim odignite poklopac od vecej šolje i dignite dasku…Nemojte ko moj pokojni Gojko…On uleti u vecej niti išta diže već piša preko svega, a ja mu velim, Gojko, aj bar odigni poklopac viš kako sve pršti po cijelom kupatilu, a on meni kaže onako sa cikarom u ustima, ak ti se ne sviđa dođi sama pa diži. A ja jadna što ću, trk pa odižem, a on piša meni po rukama, a ja mu kažem, Gojko mogo si bar pričekat dok ne odignem poklopac, a on meni, drugi put budi brža. I ja jadna…(A moj Gojko što me ostavi znaš kolko mi fališ jadna lisam…) omda dižem, što ću i sve mu kažem, aj ga bar otresi da ti gaće ne moram prat svaki drugi dan pošto je imo omiljene gaće koje nije htijo skidat što mu je kro kop poklonijo.

- To onaj tenisač što je vinbldon osvojijo? – sve pitam dok ga tresem, a neće da se isprazni mamumujebem ko iz inata.

- Ma ne nego onaj što se tuče! Ma pustite to majstore jeste digli poklopac?

- Jesam gazdarice ništa se vi ne sekirajte.

- Majstore, a možete i čučnit biće vam zgodnije, manje ćete prosipat.

- Joj gospođo pa ja kući s vrata pogađam vecej šolju na tri metra udaljenosti…

- Ma nemojte, majstore molim vas. Tako i moj Gojko, a sve zapiša okolo, a ja da mu gaće ne moram prati otresemu pošto on nikad nije treso poslije pišanja i svemu se u gaće salije, a u njega koda je tada vrag unišo, oma mu se da prostite digne i počmlje me drpat, palit novu cikaru pa me sa onim svojim velikim dlakavim rukama obuvati i da izvinete utjera mi, a ja mu kažem de sačekaj da pokupim ovu pišaku sa spužvom, a on meni, samo ti kupi ne smetaš mi, a kako da kupim kame trese… (ajoj moj Gojko što ode bogunaispovjest i ostavi mene samu da se patim na ovom svijetu..što i mene ne povede sa sobom, sve nariče gazdarica)

Sunpotijebem od ovoga bi mrtvac svršijo pa vidim da ću i ja uskoro pa sve gledam u čega ću, a to je jebeno kad drkaš nepripremljen i omda spazim neki stari peškir na zidu i istresem se u njega.

- Majstore oćete li Vi još dugo pišat? Moram veš stavit u veš mašinu.

Zakopčam šlic, otvorim vrata pa rečem, što se mene tiče gazdarice sad možete i gola odat po stanu, bar određeno vrijeme, usput je pljesnem po guzi.

- Jeste Vi majstore gotovi?

- Jesam jebga, bacijo sam prvu ruku pa sad nek se suši dosutra.

- Ajte vi lijepo sjedite omda u kujinu i čim stavim veš donjeću Vam nešto za popit. Jeste za rakiju il pivo?

- Može.

- Rakija?

- Oboje gospođo to dvoje mi nemojte razdvajat.

Sjednem ja za astal u kujini, a omda čujem dreku iz kupatila, majstoreee zašto je ovaj peškir na podu i balav?

- Malo sam prehlađen pa sam nos iseknijo, a izvinite što je na podu, slučajno jebga.

- Pa di u to, to mi ukrasni peškir osvatova, poklon moje pokojne jetrve, a tolko papira i peškira, a vi majstore baš taj ukrasni našli. Ajoj meni da je moj Gojko živ nebi ja trebala nikoga, sve bi on to meni napravijo, okrečijo… imo je zlatne ruke…

A sunpotijebem kodnje svi pokojni kodasam došo krečit porodičnu grobnicu, a ne kuću.

(kraj se ne nazire)


Oznake: pajo pakšu, moler


- 20:10 - Komentari (21) - Isprintaj - #

16.09.2014., utorak

KREČENJE (drugi dijo) - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic

KREČENJE - prvi dijo /klikni na OVAJ tekst ako nisi čito, a imaš želju/

- Joj majstore ovo neće biti dobro, Vama sve više curi istog valjka otiće laminati.

Jedva se nekako priberem i smirim, vidim i ja da oto neće bit dobro. Jebga, previše sam se uzbudijo i pokapo cijeli pod, a nekako kako sam snalažljiv snađem se.

- Saću ja Vama nešto reć, al nemojte se ljutit.. Al zbilja Vas molim nemojte se ljutit!
- Neću, majstore, reknite.
- Znate što gospođo koji je problem kovas žena? Al molim Vas nemojte se ljutit.
- Pa dobro, rekla sam neću.
- Vi žene…
- Da…
- Eo, kako da sad ja Vama objasnim kame stalno prekidate.. I to je problem kovas žena, nemože čovjek doći do riječi ovas…
- Pa dooobro. Neću više.
- Problem kovas žena je, al nemojte se ljutit…
- Neću…
- Eo ope! – sad već kolutam očima.
- Šutim…Šutim… Šutim ko zalivena.
- Problem kovas žena je što vi ćim vidite da je nešto na akciji, vama oma dupe zine. Samo nek je akcija i sve je dobro! Kupili ste ovu boju i po strukturi boje ja vidim kako se tu radi o boji „Bravo“ po akcijskoj cijeni od pedestdevetdevedestdevet kuna. To vam je sranje od boje da me izvinite. To kapa ko ludo i uopće ne prekriva, a da ste kupli Junpol, ja bi samo jednu ruku nabacijo i poso bi bijo gotov, a ovako ću možda morat čak i tri ruke ić da bi pokrijo.
- Pa majstore kupila sam Jupol. Moj pokojni Gojko nije htijo niš drugo nego samo Jupol.
- Kažete Junpol? A kolko ste ga platili?
- Pa u Komzumu na akciji, devedevedesetdevet kuna.
-Znao sam, jebiteme ako nisam znavo. I? Što sam Vam ja reko?
- Što ste rekli?
- Akcija! Samo nek je akcija i kupi jeftino i baš te briga.. Gospođo pravi Junpol nema akciju, konjega je cijena standardna stočetrdestdevetdevedesetdevet kuna i točka!
- Što s tim majstor hoćete reć?
- Dođite, bliže i pogledajte kantu. Što piše na kanti?
- Jupol.
- To vi kažete, a šta ja kažem…
- Što kažete?
- Kažem ja, to nije Junpol! Pustite to što piše.
- Nemojte me molim Vas gospon majstor, evo sad idem po račun i pokazaću vam.
- Ne morate gospođo nigdje ić, ja ću Vama dokazat da to nije Junpol. Vidite ta slova što piše Junpol?
- Vidim.
- I koje su boje slova?
- Pa tamnom plavim piše Jupol.. .
- Ne nego svijetlo plavim.
- Izvinite majstore, meni je to tamno plava boja.
- E tu sam vas čeko… To nije tamno plava, već svijetlo tamno plava, a na original Junpolu je tamno tamna plava…
- Ma meni je to tamno plava i gotovo.
- Gospođo moja draga, ja sam u životu tolko boja zamješo da Vam pamet stane. Oćete boju breske, kajsije, limun žute, boju jorgovana…i sad da ne nabrajam. Nema tog voća, cvijeća i povrća koju ja boju ne znam napravit i stavit na zid. Meni je jenom kasam krečijo kod neke gospođe, ona rekla: majstore u primaću mi stavite boju breske, a u spavaću boju kajsije. Ja se zajebem i zamijenim boje. Stavim bresku u spavaću, a u primaću kajsiju…
- Da? I?
- I ona dođe u spavaću i kaže, baš mi je lijepa ova boja kajsije. Ona ne vidi razliku između breske i kajsije??? I šta reć? Moje oko je tolko istančano i Vi stavite ovdje ispre mene deset tamno plavi i Vama će sve biti iste, a ja ću Vam reć da su svi deset tamno plavih različite. Eto!
- Pa dobro majstore kaka je to omda boja?
- Kineska!
- Kako kineska kad lijepo piše Jupol madein Slovenija.
- Gospođo, da me izvinete i na tarabi piše pička pa ljudi slome kurac. Paz'te što ću Vam reć. Slušajte me dobro. Slovenci jedan Junpol prave za istočno tržište i jednu boju za zapadno tržište. Za zapadno tržište se pravi Junpol u Njemačkoj točnije Klagenfurtu, a za istočno u Kini. Ova boja u Kini po tvorničkoj cijeni košta deset kuna, točnije devetdevedesetdevet kuna. Znate li Vi kolko jedna lipa znači na stotine hektolitara boje?
- Kolko?
- Puno.
- Ih, ta nemojte kasti.
- Ubuduće gospođo kad kupujete Junpol uvijek kupite onaj skuplji. Kad god Vam je akcija, to vam je kineski Junpol. A dobro ste i prošli…
- Kako to mislite?
- Moja gospođo mogli ste kupiti i pravi kineski Junpol. Znate, kinezi Vam rade i falsifikat Junpola. Tamo košta pet kuna, a konas pedeseetdevedetdevedesetdevet, a s njime se možete, da izvinite jebat. Taj samo pere zidove i niš ne boja.
- Vidite Vi majstore di je svijet otišo kasu i Slovence počeli falsificirat.
- A znate li Vi gospođo da i amerikanci i rusi izrađuju naoružanje za star vors u Kini?
- Što Vam je to?
- Ratovi zvijezda. Naučnici kažu da će se treći svjecki rat vodit iz svemira. Gađaće nas preko satelita tu na zemlji. Sad mene i vas i amerikanci i rusi slušaju šta pričamo i ako izbije rat oni nas mogu iz svemira točno pogodit u oko. A dase mi malo pomazimo, ko zna možda je već počevo treći svjecki rat. Jeste čuli što Putin kaže…
- De majstore ne lupetajte. Jeste vi tu gotovi? Ako jeste pređite na kujinu dok ja ovo počistim i molim Vas manje prosipajte.
- Jesam, al mogo bi vam malo pomoć, 'nate imam ja iskustva sa puno stvari…
- Ništa Vi nemojte. Samo otiđite u kujinu i radite svoj poso.


Šteta, a baš sam je mislijo gledat kako se guzi, a tajice se sve više urezuju u guzu i picu, čini mi se da ispod tajica nema gaća, a ope poso je poso. Nemoš samo na pičku mislit treba neš i zaradit. Odem u kujinu i počmljem molovat plafon.
I tako molujem ja plafon kad evo ti gazdarice: A majstore svaka čast niste ni kap prosuli.

- E moja gazdarice da ste Vi meni oma rekli kako je ovo kineski Junpol nebi ja ni kapi prosuvo. Znate svaka boja ima svoju tekniku nanošenja samo je treba skužit i omda je problem riješen.

A ope fali meni to da se ona malo sagne. Fali mi nekako taj pogled na picu i dupence i počmljem ja prosipat dikoju kap boje.

- Majstore ovdje vam iskapalo par kapi.
- Ništa se vi ne sekirajte, nego ajte Vi za mnom pa polako brišite da se boja ne skori. Lakše je to oma pokupit.
- Evo, samo da uzmem mokru krpu.


I počmlje gazdarica brisat, a kako briše ja se polako okrećem za njenom guzom.

- Majstore, a zašto ste Vi meni stalno iza leđa?
- To se vama samo čini. Saću Vam ja pokazat
. – odložim valjak pa je lagano potapšem po guzi.
- A zašto ste me sada potapšali po guzici?
- Ma navika, znate, kad nas ima puno majstora i kad radimo skupa omda mi jedno drugog tapšemo po guzici. Znate ono, potapšete po guzici majstora i kažete, aj dođi vidi kako sam navuko bavarsku il dođi vidi kaka mi je raufaza na stropu, jel to dobro, kako ti se čini? Čista navika il kako se to stručno kaže profesijonalna deformacija. Evo saću ja vama pokazat… - kažem pa je zagrlim s leđa i pribijem se uz nju.
- Majstore zašto ste me sad zagrlili s leđa i šta me to žulja ostraga?
- Ma zato da vas bolje mogu okrenit da vidite, a to mi je špahtla u džepu. Evo sad, dopustite da Vas okrenem i pogledajte iz ovog kuta. Vidite, iz ovog kuta gledanja se točno vidi dokle sam stao sa krečenjem. Jel vidite razliku između friške i starinske boje?
- Je…je… imate pravo točno se vidi koja je friška boja, a koja stara.

Držim je onako pripijen uz nju s leđa za ramena, rado bi je i za sise uvatijo, a ne smijem,posumljaće pa je sve lagano okrećem, a meni milo.

- A sad odite vamo i pogledajte iz ovog drugog kuta. Ne vidi se razlika. Jel vidite nema razlike. Boje su se stopile.
- Je stvarno, a kako to majstore? Iz jednog kuta se vidi, a iz drugog se ne vidi di ste stali?
- To vam je kjaroskuro.
- A što Vam je to?
- To Vam je igra svijetla i sjene. Znate, ja Vam puno volim čitat i proučavat. Za ovaj poso svašta morate znat. Saću vam to stručno objasnit. Kako se zemlja vrti oko sunca tako pravi sjenu, rečimo primjerice ovdje na plafonu, Vi to ne vidite prostim okom, al vidim ja kad krečim i omda ja moram tražit taj kut gledanja koji mi nije u sjeni kako bi mogo sastavit valjak na valjak da se ne skozira.
- Bome, nije danas lako bit moler.
- Nije gospođo, ako ne znate fiziku, matematiku da možete izračunat kvadraturu i kemiju ostavite se moleraja, rađe završite pravo il ekonomiju pa sjedite u kancelariji. To je lakše.
- A da ja nama majstore skuvam po jednu kavicu?
- Nemojte gospođo, sačekajte dok završim prvu ruku kujine pa ćemo omda.
- Dobro majstore, kakogod Vi kažete.


Nastavim ja dalje radit i kapat, gazdarica brisucka, malo gledam u poso malo u njenu guzu. Počmlje mene žuljat među nogama, vidim ja on se digo. Neće bit dobro, nemoš se koncentrirat na poso, a onda se sjetim kako ga ne bi bilo lošo lupit oslobodit se pritiska pa dalje nastavit radit ko čovjek.

- Izvinte gospođo di je ovdje kupatilo?
- Pa jesmo rekli da ćemo kupatilo na kraju krečit?
- Ma ne, nisam mislijo krečit kupatilo. Moram se ić ispraznit.
- Ako ćete srat ja Vas jako molim da nakon nužde pustite vodu, koristite četku za vecej i otvorite mali prozorčić u kupatilu.
- Ma gospođo moram se ispraznit pod hitno. Moram pišat znate.
- Pa bili ste u kupatilu tamo vam je. – kaže pa pokazuje rukom.
- Ma zaboravijo sam, de me točno uputite.
- Idete pravo hodnikom, pa lijevo i prva vrata desno.
Otvorim ja vrata, uletim unutra, skinem gaće pa ga dovatim i taman ga počmljem šlajfat kad zaurla gazdarica: Isusebože što to radite???
- Pa praznim se!
- Pa otkud u špajzu?? Jao meni, pa neki dan sam skuvala ajvar, ukiselila feferone, papriku, ciklu, skuvala paradajz, a tu mi je i krunpir….
- Špajz? Kaki špajz? Pa jel nije ovo kupatilo.
- Ma nije, to je špajz!
- Pa jel niste rekli prva vrata desno?
- Ma rekla sam Vam pravo hodnikom pa lijevo pa tek omda prva vrata desno!


(nesvršetak drugog dijela)





SEPTICA - JANJA







EKONOMSKO PROPAGANDNI PROGRAM

Ako je neko zainteresiran za moj zaštitni znak plus knjiga cijena je 40 kuna sve skupa zajedno plus 30 kuna troškovi poštarine. Tiraža je ograničena na svega 14 komada. Zato požurite i stavite ovo na svoj natkastlić ili regal. Sve ponude na moj mejl. Fala.
Uprava

Image and video hosting by TinyPic

Oznake: krečenje, pajo pakšu


- 07:00 - Komentari (14) - Isprintaj - #

09.09.2014., utorak

KREČENJE - piše: Pajo Pakšu

Image and video hosting by TinyPic


Neš me nejide u zadnje vrijeme u životu. Osto brez posla, pa se prijavijo na biro, pa na socijalnu pomoć i tako dok ne primam socijalnu pomoć idem i krečim po kućama za neku siću. Uglavnom su to neke bakice koje kubure sa parama pa onako odoka za neš pogodiš samo da bi radijo kako bi imo bar za pivu i cikare.
Nije to baš tako lako i nać, mora te neko preporučit. A omda me preporučijo od mog prijatelja prijateljev prijatelj da odem okrečit kod sestre njegove žene. A ono klasika, sama živi, ima mali pemziju od pokojnog muža, nemoj joj puno uzet.
Aj, dobro, mislim si ja bolje išta nego ništa, dobijo atresu, štafelaj poruku i lagano pjehe, jebga nije bilo daleko. Svega dva tri kilometra zračne linije, pješce nešto malo duže. Pozvonim, ja, a ono vrata otvori crnka, doduše nije prirodna već ofarbata, a koga jebe bitno da je crnka, a dobra mamujojebem ko mrkla noć, ijako je pundžu imala ko Jovanka broz uopće nije bila loša.
Otvori vrata i reče: Izvol'te? Ja se uzmuco, uzjebo pa jedva kažem: Oću! Došlo mi da kažem, tebe, al' sam se ipak suzdržo.
- Šta oćete? – ope pita.
Došlo mi da ope da neš izustim i kažem pa to što nudite, al' ope nekako prevalim preko jezika: Oću…Oću da te krečim!
- Molim?
- Ma ja sam od Mirka prijatelj, a on je dobar sa ovim kako se kaže… a da, Milanom, a Milan je dobar sa Stevom, mužom vaše sestre…I da sam ono stavo….Uglavnom ja sam vam došo okrečit stan. – jedva se nekako snađoh.
- Aaaa…Vi ste majstor Pajo. Što ne kažete oma. Ajde uniđite.
Vrlo rado bi ja unišo i parkiro utebe, a ope se suzdržim da to kažem pa uniđem ustan.
- E'o majstre trebalo bi okrečit,spavaću, dnevnu,nišu, špajzu, kujinu…a šta mislite oćel' trebati i strop u kupatilu. Mento izgleda dobro?
- Izvin'te gospođo pustite vi majstora da to ošacuje. Vi ne vidite ono što mi majstori vidimo. E'o, vidite ono žuto gore. Ne vidite? Ono gore tamo desno? – sve pokazujem prstom i pravim se pametan.
- Ne vidim, oprostite. Idem po naočare.
Ode ona po naočare, a sve miješa onom guzicom, obučena u crne tajice, a dupe joj čvrsto i okruglo ko one dvije crne lubenice kaih staviš jednu pored druge, samo što taru jena o drugu. Ugodno oku vidit. Vrati se ona sa naočarama i pogleda:
- A jese stvarno žuti. Imate pravo majstore. Vidite ja sam vam lajik za te stvari, a uz to slabo i vidim. Imam već dosta godina.
- Ma di vi imate dosta godina. Ja imam dosta godina. Ja vam ne bi davo više od…od.. dvajspet! – sve češem bradu i kofol razmišljam a tu je negdi cirka čerestdevet do pedeset, a moraš tako srat ako se misliš počastit nakon krečenja.
- Jooj..ihih …fala vam majstore. Ma meni je već peesetri godine.
- Peesetri godine??? Ne mogu vjerovat. Nikad vam ne bi davo tolke godine. – a je serem, al' istina ja bi joj skinijo cirka pešes godina. Onako, dobra srednja fircirgerica.
- Nego majstore pošto krečite?
- Poto!
- Odgovara mi cijena.
- Dobro omda kasmo se dogovorili, a kako ćete da vam krečim? Stropovi bijeli, a zidovi u boji. To vam je skuplje. Stropovi i zidovi bijelo to vam je jeftinije.
- Šta vi mislite majstore? Kojom bojom bi vi okrečili.
- Da se mene pita jabi sve u bijelo. Sad je to moderno, a i koju god boju da stavite isto vam se prlja i bijelo i bilo koja boja. – serem, imam samo jedan jebeni valjak, koćega prat nakon svakog krečenja pogotovo ako oće spavaću u roza, kujinu u bananazeleno, dnevnu u boju breske.
- Vidite tako sam i ja razmišljala. Neka ide sve u bijelo. Samo nemojte majstore da bude ona bolnička bijela, malo je zagasite.
- Ništa se vi ne sekirajte. Sve su danas bijele boje zagašene. E'o jupol u sebi ima plave i kabi ja dodo pigmenat dobijo bi banana zelenu zbog te plave. – ma lažem, nemam pojma samo serem da se ne moram jebavat sa pravljenjem zagasito bijele.
- E svaka čast majstore. Znate ja nikad s bojama nisam znala. Niti to miješanje boja..Ma ništa. Joj, sramota me reć kolku sam ocijenu imala iz likovonog.
- Ma samo reknite nemojte se stidit, neću nikom reč. – namignem 'nako šerecki.
- Jedva tri i to na lijepe oči.
- A vidite ja sam imo pet iz likovnog. Šta mislite da su svi imali pet iz likovnog? Pa omda bi svi bili moleri! Meni niš nije išlo uškoli samo likovni. Znate, ima razlike od molera do molera. Nisu svi isti.
- Ma ja čim sam vas vidla na vratima oma sam si rekla, Božana vidi se po njemu da je izučen moler.
- Nisam baš izučen, ja sam prijučen, al' sam peko zanat od najboljih majstora.
- A šta ste po struki?
- Nije bitno šta sam završijo bitno je šta sam sada. Sada sam nezaposleni restaurator tekničar. – kažem onako ponosno.
- Aha. Radili ste u restauraciji?
- E to vam ja kažem!
- A šta ste radili? Ko konobar?
- Ma da…jebga. – i ja se našo kom ću objašnjavat, a dam se kladit da ni pola koji ovo pročitaju ne znaju koja je to struka.
- Sad kasmo se dogovorili oko posla možete krenit s radom. Odakle ćete počet?
- A odakle drugo nego ovas. – i jope nako šerecki namignem i razvalim usta u krezavi osmijeh.
- Kako to mislite omene ćete krenit?
- Pa mislim tako da sad kasmo se upoznali više si nećemo govorit Vi već ti. Jel možemo preć na ti?
- Ja bi ipak radije na Vi. Znate ipak ste Vi majstor moler, a ja sam omoje svekrve naučila da majstorima treba govoriti Vi. Ja sam po onom kako se kaže starokatoličkom duhu odgojena.
Krenem ja sa krečenjem,razmutijo boju, uzo valjak pa molujem.
- Mjastore, majstore!!!
- Reknite gospođo.
- Pa jel nećete prije krečenja rasprostrt najlon po podu da ne kaplje boja?
- Ništa se Vi ne brinite, ja kad krečim pane di koja kap, a vidite ovu maramicu u džepu?
- Vidim.
- E kad kapne, ja oma tom maramicom obrišem.
- Joj, pazite majstore. Prošle godine sam postavljala laminate po kući. Digla kredit da sredim malo tu svoju sirotinju. Još pet godina moram otplaćivat kredit u švicarcima.
Uzmem, zapalim cikaru i kažem: Gospođo. Jesam ja Vama reko da se niš ne sekirate?
- Jeste.
- E pa omda, u čemu je problem?
- Al' znate kad padne dolje i osuši se teško je skidat boju, a i laminati bi se mogli oštetit.
- Ne brinite ništa gospođo kako sam ušo i zateko, tako ću i ostavit. Niko se na mene još nije žalijo.
Kako ja krečim i pane koja kap ona briše za mnom. Kako se sagne tako joj se guza malo raširi i ocrta joj se pica. Krečim ja i gledam u to dupence i ocrtanu picu, a sa valjka sve više kaplje. Ne znam više ni di udaram da me jebeš, ne mogu pogled odvojit od tog dupenceta i pice.
- Joj majstore ovo neće biti dobro, Vama sve više curi istog valjka, otiće laminati.

(nastavlja se…)

Oznake: pajo pakšu, krečenje


- 19:08 - Komentari (10) - Isprintaj - #

05.09.2014., petak

a de dobro je ej

ja kagod pišam instiktivno pogledam u strop i vidim da mi se plafon ljuska, a u čoškovima ima paučine, a kad spustim pogled da ga otresem vidim da sam si zapišo vrhove papuča i da sam promašijo vece šolju

Oznake: pajo pakšu


- 21:15 - Komentari (1) - Isprintaj - #

18.08.2014., ponedjeljak

Najava nove knjige

Radim na novoj knjigi koja će se zvati "Muške pičke". Od ukupno tri priče koliko ih planiram napisati jedna je gotova, "Savršena žena", samo je još treba pregledati i doraditi. Drugu priču pod imenom "Špajz" tek planiram napisati. Trećoj priči još nisam odredio naziv.
Radim ujedno i na naslovnici za knjigu i ako sve bude u redu planiram je dovršiti do sredine svibnja 2015. godine.

Image and video hosting by TinyPic





SAVRŠENA ŽENA

„Jednog dana će Manhattan u buktinji nestati, a američka djeca gorjet će kao djeca u Vijetnamu od napalma.“
(general Konstantin Kuznjecov /July,15. 2063 – August, 4. 3014/ ulomak iz knjige „Battle of New York“)


Ovo je priča o tom danu.


Planet Zemlja – 4084 godine post nuklearne ere


Uslijed mnogobrojnih nuklearnih ratova došlo je do određenih mutacijskih promjena kod muškaraca i žena.
Muškarci su skoro zadržali sve svoje osobine. I dalje su ćelavili, imali pivske stomake, dangubili za šankom… Dobili su još više na tjelesnoj građi, bili su krupniji, snažniji, maljavi po cijelom tijelu. Imali su odlike muškarca osim jedne stvari. Umjesto penisa imali su vagine sa izraženijim klitorisom.
Žene su postale još krhkije građe,bujnijih grudi, zanosnijih oblina bez ijedne dlake po tijelu, osim na mjestu gdje im se nalazio obdareni penis.


Space Bar „Walkow“ – Independent Republic of Vinkovci , July, 15. 4084.


Dvije prijateljice Mary i Anna sijede na terasi i vode razgovor.

- Hmm…Anna volim ljeto i kad muškarci obuku ove tanke ljetne hlače pa im se ocrtava guza i vagina. Pogledaj onog za šankom tamo lijevo, ima baš slatku guzu.

- Da, sve dok ne skinu hlače pa im ne ispadne ono dlakavo dupe, a oko šupka im vise brabonjci. Pogledaj ih, smrde, loću, pišaju stojećki, stalno se rukom vataju za pičku i uvijek prilikom jebačine oće biti na nama. Kad si vidjela neku ženu da piša stojećki na ulici il' da češe jaja. Mi se imamo za što držati, al' to ne radimo.

- Čitala sam jednu zanimljivu knjigu, mislim da ju je napisao doktor Charles Schultz. Zove se „Notebooks on the Transmutation of Species“. On tu iznosi vrlo zanimljivu tezu da su nekad muškarci imali penise, a žene vagine pa otud to njihovo dodirivanje vagine, vršenje male nužde stojećki, želja da prilikom vođenja ljubavi budu na nama. U stvari kad se rukom hvataju za vaginu oni se drže za imaginarni penis i testise.

- Hahaha…Draga moja Mary ja ne mogu nikako zamisliti muškarca s mudima!

- OK. To je teorija, ali ajde molim te skupi noge ispala su ti jaja. Svi ti bulje u međunožje.

- Nek' bulje kojimjebeoca, imaju što i vidjeti. A što mogu kad volim minice nosit.

- Pa obuci onda gaćice barem.

- Ne volim gaćice, sputavaju me, a i sviđa mi se kad mi jaja "dišu".


(odlomak iz priče "Savršena žena)





Ako nekog zanimaju prethodne knjige "Balkanske niskobudžetne treš priče" i "Crveni tata bijeli zec", narudžbe primam na mail pajo.paksu@optinet.hr
Troškovi poštarine sa poklonom su 25 kuna.

Image and video hosting by TinyPic

Poklon je ova ruka na slici ispod koja pokazuje srednji prst koji mi je zaštitni znak. Ta ruka se može kupiti i odvojeno po cijeni od 25 kuna.

Image and video hosting by TinyPic





Knjigu "Nije prava al' se pravo jebe" po cijeni od 50 kuna možete naručiti preko Zdenka Franjića na mail franticz@hi.htnet.hr


Image and video hosting by TinyPic

Oznake: pajo pakšu, nova knjiga


- 08:00 - Komentari (11) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se