Tako se radilo nekad...
nedjelja , 13.01.2008.
a sunce još daleko u Duvnu
did i baba bili su na guvnu!
Baba mete, did stožinu teše
Sivalj rže, iz izbe se glasa
vršidba je danas od žitnoga klasa!
Za po ure još je svita tute
uz lozu i kavu, ruke će in dati
a poslin će zajno malo zarerati.
Doveli su Sivalju ljutoga drugara
Zekanon ga zovu i sa zobi mite
niko reče: „Nu, maknite dite!“
Snoplje suvo sad po guvnu pada
vilama ga čeljad razbacuje otno
vaki posa radili bi - ma i doživotno!
Did je unda mašijo se škurje
i na konje oglave nataka
a svu čeljad sa guvna je maka.
O stožini uže je i kljuka
s otin did ih vata ispo vrata
pa ih tira u kas, po klasju od zlata.
Konji gaze, potkove zveče
škurja vije, klasje praši
zrnje leti, u travežu drito
mojon babi Maši!
Kad su konji obigrali krugom
vrh stožine otili se popet
did je vikno: „Jopet! Jopet!“
Jopet, al na drugu bandu
kljuka iđe konju odoskraja
živina tudumi, za to nema straja.
U vršaju na sve zvizdan pade
sunce umah napušćalo Duvno
a zadnje nam snoplje zaleglo na guvno
Konji gaze, potkove zveče
škurja vije, klasje praši
zrnje leti, u travežu drito
mojon babi Maši!
Napisao:I.Gašpar
komentiraj (3) * ispiši * #
