To vam je moj novi najomiljeniji sport. Kao badminton samo sa reketima kao za tenis, ali manjim i lakšim, i sa 'lopticom', znate onom raketicom, koja... svetli u mraku! Verujete li vi to? Ima štapić koji se prvo onako kao prelomi po sredini dok nešto ne kvrcne pa se po njemu razlije neon (?), onda se taj štapić (malo zagleda i malo mu se divi) gurne u prorez na 'loptici' i ona svetli pa može da se igra u mraku! Savršen kardio a da za promenu nije smrtno dosadno.
Inače, ta 'loptica' se na engelskom kaže shuttlecock ali pošto to Amerikancima izgleda zvuči bezobrazno u mom kompletu za spidminton se zove 'speeder'. Može da se kaže i samo shuttle ili birdie. A kako se kaže na srpskom/hrvatskom nemam pojma. Ja sam to zvala raketica.
Spidminton je zakon. Uvek nešto kao hoću da vežbam, idem na trčanje, ovo-ono, sve da bih mogla na miru da jedem nutelu koliko hoću a da me posle ne grize savest, ali ništa mi nije išlo iz razloga što mi je uglavnom mnogo dosadno dok 'vežbam' i baš ne volim da se tresem i pomeram ili nedajbože znojim. Ali spidminton volim. I nutelu volim. Da li je mojim problemima došao kraj? Hoće li se smanjiti moje butine? Omg, jedva čekam nastavak!
Kad smo već kod hrane, probala sam, kolač od bundeve, tzv. pumpkin pie, nije loš. Samo sam probala u nekoj radnji gde su delili male komadiće, onako, okej je. Takođe sam se zatekla u nekoj čudnoj radnjici koja se zove Taškent i u kojoj niko, ama baš niko, ne govori engleski, a ima neke razne hrane, uglavnom fenomenalne.
Baš sam srećna! Zbog spidmintona. Stvari koje svetle u mraku su po pravilu zanimljive. I čine čoveka srećnim. Moje skromno mišljenje.
|
