možda je život jedna brazda
užurbani prelazak psa preko ulice

a možda smrznuti vrabac ispod automobila

magla, ili skriveni džemper u kaputu

možda su život puste ceste
maratoni do planina i natrag
a možda su cesne parkirane na nepristupačnom mjestu

možda je kanjon
možda rijeka

možda su život uragani, druge žene i muškarci
možda su to gole pozornice

ponoćnih ljudi, ljudi sa klupa, i ispod mostova

a možda su to samo tvoje ruke




lampioni iznad zbunjenih pogleda
razdvojene šume
i brzaci nad kojima lete ribe

a ti.
možda si ti nekome život, koji ne strepi
koji se daje
koji množi gradove i luke
i suncobrane
i kolotečinama se hrani

možda je on, ona raskoš od ljetos
što je aoristom ukrašavala tišine, i neba puna sunca
i puna tebe

možda smo to mi
tko nas vuče za raspuštene rukave
to,
možda smo to
mi