|
Na krilu držiš mrtvog Sina,
Ti strašni Oče svih nebesa!
I ruka Tvoja sada nina
Običnu, mrtvu hrpu mesa.
A Ti Mu reče: iz tog mraka
Dođi sa štitom - il' na štitu!
No isturenog Tvog Pješaka
Oni uzeše u gambitu.
Sad hiniš tugu. Hiniš suze.
Možda razmiljaš kao i ja:
Misija što Ti Sina uze,
Bila je čista utopija.
Oče, zar Ti srce ne zebe,
Dok mrtvog držiš - Samog Sebe?
|
