...to be a rock, and not to roll...

utorak, 16.10.2007.

Bilo je to dobro vrijeme...

Osnovna je bila zakon. I mogu reć da mi nekad stvarno fale gluposti i zajebancije otamo, svađe, provociranja i sve šta ide uz to... Ljudi iz bivšega razreda pogotovo, jer bia san u stvarno predobrome razredu, teško da san moga dobit bolji. Sa dosta ljudi san osta stvarno u dobrin odnosima, poput Mira, Jakića, Ine i Mime s kojima se viđan više-manje svaki dan, izlazimo na slična mista i sve... Borić, Nino, Ela, Leonardo, Nela, njih viđan samo nekad, rjeđe, isto znamo stat i popričat, malo ubit vrime. Sa nekima san osta samo na javljanju, poput Glorije, Marine, Lovre, Jurana, Vranješa, dok neke poput Antonije nisan više nikad vidija otkad san zadnji put uša u taj 8.A... Predobro je bilo, naš red daleko najjači... Srednji red je to bia, prva klupa Miro i Jakić, iza njih Borić i Nino, onda ja i Leonardo te iza nas Lovre i Juran.

Tuče, bacanja torbi kroz prozor, gađanje profesora teniskin balunima, bijes istih, razbijanje prozora, izlijevanje tinte po novoj fasadi, krađe baluna, krv, znoj, smijeh, rasparane majice, jakete u lavandinu... Onda počeci slušanja metala sa moje i Mirove strane, pretvaranja nekih punkera(ica) u cajkaše(ice), stvaranje toga identiteta i svega...

Bili smo koliko toliko složni, dan danas se znamo skupit neki od nas na kavi ili na roštiljanju, šta vidite 2 posta ispod, bilo to u Vruji u Ine, ili u selu u Vranješa, uvik je dobro sa staron ekipon...

Ne znan šta bi bija povod pisanja ovoga posta, ali uvatila me neka nostalgija za tin vrimenon. Dok je Jakić ima kratku kosu, Nino bia uživljen u arhitekturu, Miro pravija mačeve od šestara i kemijskih, Leonardo se zakačija sa svima mogućima, Borić donosija gajbe pive u školu, Nino razbiva prozore limunima, Lovre i Juran bacali torbe kroz prozor sa drugoga kata u vrtal... Fali mi to nekad, prejebena smo ekipa bili, stvarno prejebena. I to se pamti i cijeni zauvik...

(slika nije iz škole, al iz toga vrimena je... osmi razred ja mislin, tribalo bi bit)
Image Hosted by ImageShack.us



Na kraju ne mogu a da ne napišen ovo... Posvetija bi ovaj post Anti Budimiru, najboljemu čoviku i profesoru koji mi je ikad predava. Nikad više onakvoga čovika u školama, koliko god smo ga se bojali, tolika je legenda bija... A bojali smo ga se puno (bar u početku =) heh... )

Pozdrav...
- 19:42 - Komentari (14) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se