bosim nogama
21.12.2004., utorak
To nije istina
Jučer sam bila kod nekog čovjeka poslom,ma nije važno zašto.Hodali smo po njegovom dvorištu i razgovarali.U kutu dvorišta ogroman pas na lancu.Velim ja njemu:zašto ga držiš na lancu,to se ne radi. On će meni:opasan je,pravi koljač,nemoj blizu,ugrizao bi te. A ja njemu: pa i ja bih grizla da sam na lancu. Ode čovjek po neke ključeve,a ja gledam u psa,on u mene.Vidim,uznemirio se,poskočio prema meni par puta,ali lanac neda..Ja samo stojim i neka knedla mi u grlu..Odjednom pas poskoči,trgne se,lanac puče i on ravno na mene.U par skokova je bio šapama na mojim ramenima,osjetim vrući dah na svom nosu i pas me poliže preko cijelog lica.Smijali smo se i on i ja. Odjednom vika i cika iz kuće,istrčali čovjek,žena,punica i sin.Pas se odmaknuo od mene,povio leđa i nakostriješio se ko hijena,iskesio zube.Dohvatio ga čovjek za šiju i odvukao natrag na lanac,još kraći nego prije,jer onaj puknuti dio više nije služio svrsi. Čovjek mi reče: sreća da smo stigli na vrijeme,mogao te ubiti. Danas me čovjek nazvao,kaže da se ispriča za luđačko ponašanje svog psa.I doda:Danas ujutro smo ga ubili,dosta je toga bilo,ovo jučer s tobom prelilo je čašu. Mislim da sve ovo ne može biti istina. |
