dalmacija moja inspiracija

30.08.2012., četvrtak

Cukarin...bili smo u tzv. gradu između Solina i Stobreča...

Ma znan da če niko reć da pravin sprdačinu sa njin ali meni ga je pun qurac...tako su ga spizdili da više nima ni duše ni mota ni šušta ni gušta...da se razumimo to je meni a virujen da je mnogima sasvin jasno...e drugima kad in je OK eto in ga...koliko god u njemu jema lipi kantuna i nađe se još uvik izvornega mota moramo priznat da to i nije svudi tako...eto mi smo banili u oni trgovački centar Koteks, ma jebote pa ovo je gore od Bejruta oli Tel Aviva...nekad je bija perjanica tega Grada i Dalmacije u ona vrimena je bija senzacija u ciloj bivšoj državi...a sad je katastrofa i nered kojeg nima ni u Bronxu...svudi su grafiti i reste trava iz svi moguči buža između ploča od u davna vrimena bilega bračkega kamena a koliko je tek žvaka na tlevu i razbijeni skalina to je za nevirovat...a doli šoto su nazovimo dučani, nima ni pasa osin par žena koje se trudidu da budu jubazni a kako i neče ka smo jedini u butigi, pokretne skaline radidu samo ka se gre gori a doli moraš sam na noge...tragedija od trgovine... Ali nije sve tužno i crno, sa jugoistočne bande je od Mediteranski igara bija kafič prije je jema male gabarite pila se kavica i Pipi a jile su se pašte...dobro svemu dođe kraj ali ova buža mirita da je se spomene, ma koja suprotnost naspram onega rugla okolo...puno šesna trendy pašticerija, kava in je samo taka servirana u teplin čikarama kako i mirita a pašte su royalne samo bi in priporučija da uz perun dodaju i pošadu jerbo se onda puno boje more guštat u krasnin paštama...ma koji je gušt tamo sist i opustit se...nismo odavno ovod bili ali čemo svaki put ka smo ovod navratit...bravo ekipa...