Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
Znate one inženjere koji su postali inženjeri samo zato što ih je neki u djetinjstvu utisnuti obrazac uvjerio da "crtač stripova" nije pristojno i ozbiljno zanimanje? E, pa takva sam vam ja udavača. Mislim, udajem se ja, udajem, od srijede do petka... a zapravo tražim muža, a molim Boga da ga ne nađem. K'o kad onaj inženjer crta stripove na poleđinama nacrta, tako sam i ja istinski sretna samo onda kad nesuđenom zaručniku na odlasku vidim leđa. A ipak, da mi netko kaže da se nikad neću udati, pala bih u strašnu depresiju. Dakle, nije zapravo problem u meni, nego u tim muškarcima i općenito zaostaloj okolini zbog koje sam sigurno postala to što jesam. Pa nisam valjda sama od sebe? Ali, što je - tu je. Sad u tom okruženju treba nekako preživjeti. Naime, kad je žena luda u dvadesetima, nekako je svima simpatično luda, ali kad je luda u četrdesetima, onda joj ipak treba kakav-takav muž za pokriće. Kao, jadna, normalno da je poludjela s onim idiotom. Dakle, meni bi trebao neki muž s kojim bih odlazila na obiteljska vjenčanja, uredske zabave i slično, a koji me opet ne bi previše ometao u mom životnom stilu mentalne dvanaestogodišnjakinje. Neko vrijeme sam se bavila mišlju da bi najbolje bilo kad bih našla nekoga kao što sam ja, ali onda sam se sjetila da bi takvoj osobi zapravo trebala osoba koja bi željela odlaziti na njegova obiteljska okupljanja, uredske zabave i slično, što znači da bih ja morala odlaziti i na svoje i na njegove. A koliko se ja razumijem u matematiku, to je duplo. Znači, meni bi u najgorem slučaju trebao muž koji nit radi, nit posjećuje svoju obitelj. Posjećivao bi samo moju rodbinu, slušao ih, popravljao im stvari i to. Za početak bih ja išla s njim, dok se ne upoznaju, a poslije bi lijepo mogao ić sam. U uredu isto. U dvadesetima mi nije smetalo radit prekovremeno, ali sad mi je i to dosadilo. Osim što bih kao udana žena ostavljala puno ozbiljniji dojam, tu bi mi udaja isto dobro došla. S obzirom da znanost još nije dala odgovor na moju fobiju od kuhanja, on bi u međuvremenu kuhao sam, ali zašto bi itko u firmi to morao znati? Samo što ja ne bih k'o kolegice svaki dan gubila vrijeme dovlačeći pravo povrće i voće s pazara, nego bih u "Sve po osam" nakupovala onog ukrasnog. I onda lijepo pokupim kesu nakrcanu plastičnim šparogama iz gepeka na povratku s kave, pa je u ključnom trenutku odvučem po hodniku do direktorovog ureda i uz tužan izraz lica kažem: "Joj, joj, tek su četiri i tako bih rado ostala s vama, ali moram ić doma mužu kuhat ručak". I onda odem lokat s forumašima. Još da zna pituravat drvenariju, stavljat parkete i to... uhhh, da takvog muža nađem, sutra bih se udala. Časna pionirska. Možda bi me ovo oduševljenje kasnije malo pustilo, ali u ovom trenutku kad o svemu opisanome razmislim - mislim da mi se za takvog čovjeka ne bi bio problem ni seksat kad god bi on htio. Pa ne bi valjda bio neki seksualni manijak? Ima, ima nade za mene. Samo treba strpljenja. Prije ili kasnije, naći ću ja takvog. Ako slučajno znate muškarca koji odgovara opisu, molim vas pošaljite mailom njegov broj telefona. Može bit i ružan k'o lopov, šta ima veze. Pari ka da ću ga puno viđat. |