| < | kolovoz, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Iako ne znam šta će se točno ovdje nalaziti ( a čak ni približno ) znam da će biti u potpunosti neinteresantno! Pitate se kako to znam, mislite da sam samo skromna ( naravno lažno ) ili nešto slično? Reći ću vam samo to da sam ovaj blog nazvala po pjesmo koja mi je upravo počela u winampu ( hird ). Znam da možda izgleda kao da će biti riječ o muzici ali ne znam kako da vam to kažem..... NEĆE! ( Osim možda ponekad ) Čini mi se da će ovo više služiti ispoljavanju mojih frustracija.
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Internet Monitor
ego
tip koji ima svašta za reć vam
micro
marvin in da hauz
djavolesku
star trek
A.L.I.A.S.
electro geisha.
frequency
china gone mad
sad znam kolko vas je
Newport News
Hit Counter
pakao po pinki - ex hird
Opet novi clan moje velike kompjuterske obitelji
- 23:14 - Komentari
(5) - Isprintaj
- #
|
Kupih si skener! Brijem da je to bila zadnja potrebna stvarcica da upotpuni moj komp! |
Volim!
- 10:59 - Komentari
(3) - Isprintaj
- #
Volim šetati Mirogojem. Da ja sam ona koja to voli! Tamo je sve jednostavno! Mirogojske arkade smiruju i brane te od gradske vreve. To je mjesto gdje možeš stati i razmisliti o svemu. O živima i o mrtvima, ljudima koji te svakodnevno okružuju i o onima koji su tu u tvom životu samo u prolazu, onima koji su tu i koji su bili! Ali ne razmišljam o njima s tugom u oku, već sa blagom sjetom. Nekako kao da mi je drago što su mi dragi ljudi pokopani baš tamo, u taj simbol mira i spokoja. Kao da mi baš to mjesto daje neku nadu da će sve biti ok, pa čak i bez njih. Čak i kada se to čini nemogućim i kada misliš da ne možeš niti jedan korak napraviti bez njih, kada te oko srca steže što i sada živiš na istom mjestu koje si djelio s tom osobom, kada te okružuju stvari koje su pripadale toj osobi, kada znaš da te samo jedna vrata dijele od njihove i tvoje sobe. Kada svaka stvar oko tebe u tom stanu ima svoju povijest. Svaku stvar je netko kupio, netko od onih ljudi koji su tu živjeli prije mene, oni koje nikada nisam stigla upoznat i oni koje sam znala jako dobro. Oni od kojih ja potićem, koji su mi usađeni u svaku moju stanicu, svaki komadić moga tijela, oni od kojih ne mogu pobjeći jer su oni dio mene jednako kao što sam ja dio njih. A oni, oni su ti kojih više nema. Oni su ti koji obitavaju na Mirogoju, meni tako dragom mjestu, u vječnom spokoju. |
"%$/()=%&$%"#
- 10:22 - Komentari
(2) - Isprintaj
- #
|
Cula sam da se tu po kuloarima sire razno razne lazi o meni. Mislim stvarno! Zar je to nacin da se odnosi prema prijateljima? |
Kaj ima ljudi?
- 15:56 - Komentari
(0) - Isprintaj
- #
|
Nismo se dugo ni vidli ni culi (kao da prije jesmo). Mislim jesmo komunicirali na neki odredeni nacin, no to sad nije bitno! Evo mene natrag, ali sad za ozbac, posvetit cu se svojoj blogomaniji kao i ostatak normalno-nenormalnog sveta! |
Ja sam opet tu
- 19:52 - Komentari
(2) - Isprintaj
- #
|
Opet u svom voljenom Zagrebu, sa mlazom vode koji nakon onog na moru djeluje kao slapovi Niagare! |
*******
******
*****
****
Opet u sajberkafeu!
- 11:56 - Komentari
(0) - Isprintaj
- #
|
Morti mi se ovaj put i nebu zbrisalo. A morti i bu, da ga jebes sad to nemrem znat, to cu saznat tek kasnije. Dakle ja sam tu u jednom selu bogu iza hozica, u biti bas i nije tak daleko i usamljeno ali kao da je. U kuci sam sa svojim sestricnama koje su histericne 100 na sat, pa ih izbjegavam sto je bolje moguce, mislim volim ja njih, ali ja sam na jebenom odmoru sto znaci ne zelim nikakve presinge, ne zelim se s nikim svadit ili tak nekaj! Ja samo zelim uzivat. I jebat ak se nekaj ponudi! Totalno mi je u biti super ovde, jedino kaj me jebe je nedostatak vode u kriticnim satima poradi moje lokacije koja se zove brdasce i tone turista koji trose vodu kao da ju u zivotu nisu vidli i babetina koje zaljevaju svoje usrano cvece od 7 na vecer, pa do ponoci. Mislim ok, jebi ga, ali i ja se volim koji put istusirat samo me zanima kak da to obavim ovde di jesam prije ponoci. Svaki dan idem van najranije oko pol jedan poradi glupog tusa. Mislim nisam ja bas neki grli grl kao sto sam napomenula vec par puta, al da me jebes nemrem zivet ovim asketskim zivotom. To jednostavno nije za mene. |
***
**
Nadoh sajberkafe
- 14:13 - Komentari
(0) - Isprintaj
- #
|
Sve mi se izbrisalo cijeli jedan post pun jadikovki a sad mi se to neda ponavljat, bum neki drugi dan! |
Odluka
- 23:32 - Komentari
(2) - Isprintaj
- #
Zakljucila sam da iako ja nebum tu da buju postovi isli svaki dan stoga indoj |
Moj bliski susret s konjem
- 23:57 - Komentari
(2) - Isprintaj
- #
|
Kad kazem konjem znam da vecina vas sad ima asocijaciju na drito konja ali sorry kaj bum vas razocarala no ne radi se o njemu. Radi se o pravom konju (zivotinji) i pinki kada je imala mizernih 8 godina. Dakle (kvrc s prstima prije raspisivanja)! Ja sam nekoc imala 8 godina (neverovatno ali istinito). Mama i tata su me odveli u Dordognu (u Francuskoj) za Bozic. U biti oni su isli, a ja sam bila samo neizbjezna nuznost (nitko me ni htel ostat cuvat 7 dana - bas cudno). Isli smo kod mamine prijateljice u neki jebeni dvorac. Nije vazno kako ga ona ima i to, to bumo jednom drugom prilikom. Taj dvorac je naravno imao i svoje staje, a u tim stajama su se nalazili razno razni konji i konj po imenu Max. Jedan ovako na izgled simpatican konjic, ali ima problema sa ljudima, ono jebala ga je asocijalnost i bio je po prirodi malo histerican. I tako je mala Pinki kada je dosla tamo i otkrila da na imanju postoje konji, sa odusevljenjem provodila masu vremena s njima. A sta sam drugo mogla? Starci su se zaseli i poceli pit, te nisu prestajali sve do odlaska, a ja bas i nisam imala s kim se druziti, pa sam visila na glavi ljudima koji su bili zaduzeni za te konje. Danas ih uistinu zalim posto sad tek uvidam kaj su trebali trpiti 3 dana. Pitate se vjerojatno kak sad 3 dana kad sam rekla da sam bila tamo 7 dana? Mislite si da sam nasla nakon 3 dana neku bolju zanimaciju ili nekog drugog za mucit! Eh, varate se! No da ja vama ispricam sta se desilo na treci dan! Bilo je oko 4 popodne a ja sam po obicaju bila kod staja, no tada su mi prvi put dozvolili da se priblizim konjima i da ih pogladim. Jedini je bio problem sto mi to nisu dozvolili kod bilo kojeg konja, nego kod Maxa. I tako sam ja kao dete od 8 godina dosla do konja ne znajuci da se nikada ne smije stajati iza konja, a verovatno pogadate di sam se ja stala. Stoga mi je taj konjic Max, posto sam ga iznervirala sa samom svojom pojavom , serviral svoje kopito meni u bulju. Eto jedan simpatican dogadaj iz mog djetinjstva! Starci se nisu bas bili prevec uzbudivali oko mojeg zujenja u usima i to ali nije bed, samo su ono pitali jesi ziva. Rekoh jesam. A oni na to onda je sve ok, bu proslo do zenidbe. Kakva mrtva zenidba, ja ne planiram to obaviti u svojem zivotu, za koji kurac ce mi to? Ali zato ce mi posljedice tog udarca ostati trajne, ne fizicke vec psihicke, iako brijem da mi cesto zuji u usima i da sam malo smusenija nego kaj bi trebala biti bas poradi tog nemilog dogadaja. |
*
DS9 - 2 dio
- 23:50 - Komentari
(1) - Isprintaj
- #
Odem na 7 dana iz Hrv i vec mi fali! Po kojoj to jebenoj logici? Kak mi moze sad odjednom faliti? Kaj se ja tak lako dam navuc? I to na takvu idijotariju!Mislim da je to najdosadnija generacija ikad star treka. Cak je gore i od Janeway, ma u biti tu su si negde, ali to ne umanjava cinjenicu da su vecinu vremena jebeno dosadni. I tak ja odem. I onda mi frend pocne javljati da je bas postalo zanimljivo i to bas svaki jebeni dan. To je urota! Kak sad odjednom mogu biti bas tak zanimljivi i to svaki dan. Ja cekam da se nekaj desi vec par meseci i onda me sjebe put. Mislim jedino zanimljivo i napola zalosno je bila smrt Jadzie, mislim ona je bila koka i pol, a sad su nam servirali ovu ispranu glupacicu umjesto nje i bez obzira na nju sad se oni sjete to malo zacinit. Pih! |