nedjelja, 02.09.2007.
Pismo mojoj neobičnoj mami
Zašto neobičnoj?
Ne voli kuhat, a išla bi u Afriku. Ne zna staviti viklere i napraviti frizuru, a visila je na Učki, Velebitu, Zugspitzu, u planinama Španjolske. Ne zna od čega se radi limunada a sve planine u Sloveniji ima u malom prstu.
Čudna je i nepredvidljiva ta moja mama. Ne pije, ne puši, zdravo se hrani i to želi za cijeli svijet. A oko nje su sami pijanci i luđaci. Ona se bori protiv svih. I za svih. Oštra je i svako čuje što ga spada. Nježna je. Od muhe napravi slona. Ja znam da je taj slon sinonim za brigu. Živi život na poseban način. Gleda ga oštroumnim očima.
Ljutimo se na nju, njurgamo, ali se ipak brinemo za mamu (čak i zetovi) i iz nje dobivamo veliku snagu. Divimo joj se. Ne dovoljno. Jer kako toj mami kojoj treba zapljeskati, vratiti sve ono što je napravila za nas??
Mogla je biti sumorna, mračna, ljuta, beskorisna, stara, tužna i malena. Ali, ne. Odlučila je biti mudra, pustolovna, staložena i pametna. Čudna strast je u njoj.
Zna što je ljepota tišine i sunčevog sjaja, tajnovitost mraka, bistrina zraka, miris kuša i lavande, tiha snaga zemlje.
Proživjela je sve ružnoće, a divi se svim ljepotama.
Posebna je moja mama.
I to je to.
Volim kad pričam o njoj i ljudi me čudno gledaju. Misle da nije normalna, a i za mene misle isto. Meni je to drago. Jer ja nemam običnu mamu.
Ponosna sam na nju.
Boni V.
- 10:47 -
