JOOOOJ
Danas sam krenuo sa Šunkom na fax.
Sve je bilo ok, jest da je bila malo usporena, al išlo joj je dobro.
Sjeli smo na kratko na kavu.
Krenuli smo na fax.
Prvih 10 min na predavanju je bilo sve ok.
Odjednom joj je postajalo sve gore i gore.
Ulovio me strah, neka panika.
Izašli smo malo na zrak.
To mi je bilo nešto najteže.Imao sam filing ko da mi sestra nestaje nekako...
Sestra, Šunka, ona mi je kao sestra , znamo se već ful dugo, išli smo zajedno u osnovnu, srednju, pa sad i fax.
Koma.
Ona je doslovno spavala na meni i hodala.
Gušila se , teško je disala.
Srce joj je kucala ful brzo.
Mislim da sam ja bio u gorem stanju od nje.
Tako me bilo strah, ma koma osjećaj.
Vratili smo se u predavaonicu.
Ona je legla i mrmljala nešto, tj,. buncala o tome kako mora ić na vježbe....
Nije mi htjela dat broj od starog da ga zovem da dođe po nju...
Na kraju je samo pružila mobitel.
Stari je došao po nju....
Sada je doma i leži, mora odmarati...
Doktor kaže da je to najvjerojatnije od NORMABELA , tableta koje mora pit da joj se napad ne ponovi...
A jadnica, ful mi ju je žao...
I LEONE, tko god da ovo čitao, ovo nije nikakva intimna stvar, mislim je na neki način.
Ovo sve pišem jer je Sunčica u nemogućnosti pisat, ne može čak ni na mobitel razgovarat kolko je slaba...
Ne pišem ništa loše, samo javljam kakvo je njeno stanje da se ljudi ne brinu....
I nemojte je zvat prečesto na mobitel jer stvarno ne može razgovarat.
Tnx, i ona vas puno puno pozdravlja.
|