E, ljudi... Naokon mogu reć da sam izašla iz onoog tupila...
Ponovno sam svoja... odnosno ponovo sam vesela i optimistična...
Čemu zahvaliti izlazak iz tupila?

Pa, ponajviše sebi, jer sam postala svjesna da je ovo moj život, kako on ide onako kako ga ja usmjeravam, odnosno, da sam sama krojač svoje sreće... Kad sam to svatila, svatila sam kako sam ja kriva šta nemam baš samopouzdanja, samopoštovanja, šta su mi svi važniji od mene, šta ne poduzimam ništa u vezi poboljšanja mog života, i ono najbanalnije šta nemam momka--- Ko mi je za sva ova sranja kriv?!
JA!!! ja i moje samosažaljevanje...Sad su mi se napokon otvorile oči, i sada sam odlučila u potpunosti prominit život, odnosno tok života...
kako?
svatila sam da su sitnce te stvari koje čovika čine sretnim...
Ja sam jako društvena osoba, pa mi je ponajviše važno upoznavanje ljudi (što je jedan od razloga zašto sam otvorila blog...)...
A, i svatila sam kako ja obožavam fotografiranje, a nisam ništa poduzela u vezi toga, odnosno, nisam upisala nijedan tečaj, pa ću sada ovih dana i to upisat...
Napravit ću ono šta sam odavno tribala...
Želim upoznavat nove ljude, zato sam se učlanila u parlament...i samo upoznajem nove ljude...
A i pametujem... (hehe) Za orvi dojam su mi rekli da sam povučena... (ja?!)
Neka malo pričekaju...

Nadam se da vas nisam udavila ovim postom...
Mia