Halo, halo ovdje radio Pegi i Al....
Mi se javljamo svakih šest mjeseci, šit, samo da i plaća ne počne dolaziti u takvom ritmu.
Eto, sada sam napiaso cijelu stranicu i izbriao, zaboravio sam snimiti. Koji kretinjo. Tako je to kada dugo ne pišeš po blogu i ne pripremiš tekst prije, nego iz glave ravno u editor. cccc No što je pisac htio reći.
Pegy je radila u jednoj trgovini od rujna do travnja. Dobili smo svi zajedno skoro slom živaca, šizofreniju diureju od kifli i sendviča, nesanicu i podočnjake od nespavanja i alergiju na sve od antibiotika koje su djeca pila zbog boleština iz vrtića. Dobro, malo sam pretjerao, ali bilo je strašno naporno, i strašno malo plaćeno. Nismo to mogli izdržati i Pegy je dala otkaz. Sada je kod kuće. Ja furim dva posla i ide tako, tako. Stižemo sve. Ipak nam je manje naporno. Zadovoljniji smo oboje.
Shame on me, nisam ništa ni pisao ni čitao (štoi je najgore) po blogovima, taklo da sam malo ispao iz štosa dragi prijatelji, ali vratiti ću se ja.
Imam nevjerovatno jaku potrebu pisati. Nešto me tjera na pisanje. Dosađujem mojoj Pegy kako ću ostaviti žice i prodaju i uhvatiti se pisanja. Ako je mogla ona Rowlingsova zašto ne mogu ja. Pa to je pis of kejk, a ne stignem ni pola kartice suvislog teksta napisati na blogu, ili što je još bolje ne stignem ni pročitati što drugi pišu.
Eto samo da javim. Idem obići malo vaše blogove. Pa se vidimo.
Vaš Al
|
