Svemu sto je lepo dodje kraj
Eto posle napornog jula meseca prodje i taj avgust. More – planina. Ima li bolje kombinacije.
More, ah more. Boka i zaliv. Odusevljen sam nema shta. Mesto za pravi odmor, uz naravno dobro drustvo. Vino (belo i jos bolje crno), loza domaca iskljucivo, riba i morski polodvi sa sjajnim prelivima, cista voda, dobri ljudi, mir i tisina. Da izgleda da mi je to zaista bilo potrebno. Da zaboravio sam i nezaobilazni i krajnje interesanti motivi za fotografisanje.
<
E, a onda je dosla planina na red. Medvednik ta planina koja lici na ledja ljutog medjeda. Potraga za rudnikom i prvim rudarima. Dobro doduse nisam siguran bas da smo nasli tragove prvih rudara, ali one sa pocetka novog ere sigurno da jesmo. Istrazivanje na otvorenom hmmm kako to dobro zvuci. Setio sam se da ranijih godina, tamo vec skoro davnih, kada sam isao na terene uglavnom je to bilo u jesen. Uhh kako mi to nedostaje. Miholjsko leto, fantastican prirodni kolorit, dozivljaj kada suma promeni boju za noc, jesenji vocni plodovi kada posle njih nije ti vise nista potrebno, lepo vreme. Ali, kao i uvek ali, i ovo je bilo fenomenalno. Jedino mi je smetao ovaj topao vazduh koji je vec mesecima na slobodi, pa okupirao i planinu.
<
Bilo kako bilo svemu sto je lepo dodje kraj, ali samo za ovaj mesec avgust.
|
