Peci STA? PerecaTA Red 2

ponedjeljak, 13.11.2006.

PRICA O ZIVI – AMERICKI INDIJANCI

Kako su lezista cinobera pronadjena i na Americkom kontinentu tragovi dobijanja i upotrebe cinabarita i zive belezimo i kod Juznih i Severnih Indijanaca.

Naime, kao i kod Evropljana i kod Indijanaca cinabarit se koristio najpre za dobijanje cinobera koji se koristio u kozmetici i u spravljenju ratnicke crvene boje. S druge strane interesantna je prica upotrebe zive. Naime, pojava upotrebe zive belezi se kod plemena Maja i Inka na vrlo neobican nacin.

Svima je poznat proces ispiranja zlata iz reke.
Drvenim koritom se ispira sljunak i pesak i traze se zlatna zrna ili zlatni prah da ne kazem pesak. Gle cuda opet zlato! Kada se nakupi jedna odredjena kolicina tog “zlata” koje je dosta prljavo i koje ima dosta primesa u sebi onda se, obicno u drveno korito, stavlja uzareni cinabarit gde vrlo brzo dolazi do vezivanja prljavstine i primesa za zivu ostavljajuci za sobom cisto zlato. Vrlo interesantno jeste u tome sto se u nekim delovima Juzne Amerike i dalje moze sresti ovaj nacin “dobijanja” zlata, ali ono sto je vise interesantno seti te se samo ranije price o zlatnom runu.

Sada se selimo na azijski kontinent gde ziva postaje jedan od vaznih elemenata istocne religije....

- 20:58 - Komentari (3) - Isprintaj - #

petak, 03.11.2006.

PRICA O ZIVI - NEKROPOLA VARNA I JOS PO NESTO

Znaci jedini poznati tragovi upotrebe zlata u vreme neolita (5000-3500 g.p.n.e.) nalaze se u Bugarskoj na obalama Crnog mora u Varni. Tamo je pronadjena nekropola u kojoj je konstatovano preko 2000 predmeta, ukupne tezine oko 6 kg, redjenih od cistog 23,5 karatnog zlata. Medjutim kakave veze Vinca ima sa Varnom. Naime nekropola u Varni hronoloski pripada vremenu poslednje faze bitisanja vincanske kulture (Vinca D a po drugoj hronologiji Vinca Plocnik II ali sve u svemu vreme oko 3500 g.p.n.e.). U ovoj nekropoli pronadjen je crni keramicki sud koji ima u sebi potpunu vincasku formu pravljenja posuda sa zlatnim ornamentom. Postoje dva misljenja o tome kako je ovaj zlatni ornament nastao.

Po prvom M.Gimbutas smatra da se zlatni prah nanosio na glacanu povrsinu posude i da se redukcionim pecenjem pekle u pecima, ipak zagovornik sam drugog misljenja A.Durmana koji navodi da se najpre pravio tecni amlagam od zlata i zive, koji se kao takav nanosio na suvu posudu. Potom bi se posuda pekla na temperaturi od 360 stepeni, gde bi ziva isparavala, a zlato prjanjalo u povrsinu. Naravno pri tom procesu crna boja posude ne bi se menjala.

Da ne bude zabune podatak koji sam sprovodeci istrazivanje oko cinabarita pronasao zaopanjio me je. U to vreme o kojem pisem na teritoriji Balkana mogli su se povrsinski naci grumeni zlata teski i po nekoliko kilograma. Podatak koji sam dobio od bugarskih geologa me je frapirao. U ovo vreme u Bugarskoj, pretpostavlja se da su mogli da se nadju dosta cesto grumeni zlata izmedju 30 i 40 kilograma.

Dalja upotreba zive u covecanstvu belezi se kod starih Grka. Vitruvije govori o tome kako se ziva koristila u procesu pozlate srebra i bakra. Na zalost nema nekih zanimljivih podataka o koriscenju zive u tom vremenu, pa i kasnije i u samom Rimu. Uobicajno je da se cinabarit eksploatise najvise zbog cinobera koji se dosta koristi u kozmetici, ali o nekoj velikoj upotrebi zive nema podataka.

Ipak nesto zanimljvija je situacija je preko okeana tamo....

- 20:54 - Komentari (3) - Isprintaj - #

PRICA O ZIVI - POCETAK SVEGA

Zajedno sa zlatom, srebrom, bakrom i gvozdjem, ziva pripada grupi metala koja je jos od davnih dana zainteresovalo coveka. Zvuci neverovatno da se ziva svrsta uovu grupu interesantnih metala. U redu zlato, u redu srebro i bakar, u redu gvozdje, ali zasto ziva? Da postavlja se interesantno pitanje zasto ziva kada je to pre svega tecni metal, tesko se nalazi u prirodi i dobija, a sa druge strane cemu bi ona pa i sluzila.

Pisao sam vec o verovatnom procesu na koji se pre 5000 g.p.n.e. mogla dobiti ziva. Ne bih sada opet da se ponavljam, ali samo potsecanja radi przenjem cinabarita (Hg2S) na temperaturi od oko 400 oC dolazilo je do isparenja zivinih kapljica iz cinabarita.
Peci, u kojima se pretpostavlja da se taj proces odvijao, na njenoj unutrasnjem delu kalote dolazilo je do kondezovanja tih kapljica koje se nakon hladjenja peci polako klizile prema podnici, koja je bila pod odredjenim uglom, i slivala u jednu posudu u kojoj se nalazila voda. Kako je gustina zive daleko veca nego vode ona se talozila na dnu pomenute posude. Naravno voda u ovom slucaju nikako ne skodi zivi jer ona nije razgradljiva u njoj.
Znaci proces dobijanja zive je, kako sada stvari stoje ajde da kazem, tehnoloski bio izvodljiv. Medjutim postavlja se drugo pitanje cemu bi eventualno sluzila ziva.

Funkcija zive u danasnje vreme je velika, ali tesko je zamisliti da je neko bas izmislio tomplomer oko 5000 g.p.n.e. mada nije iskljuceno. Sala mala! Elem, za koju eventualnu svrhu bi ziva mogla da bude koriscena. Da bih ovo malko pojasnio ajde da krenemo ispocetka.

Najraniji tragovi zivine upotrebe tj. postojanja jeste bas ovde kod nas na lok. Vinca (za sada jos ne objavljeni rezultati i nadam se da ova usmena informacija nece naljutiti moje drage kolege “vinacnce”). U jednoj tzv. minijaturnoj posudi hemijska analiza pokazala je postojanje tragova zive, ali opet cemu je ona sluzila.

Ako kazem da je ziva bila jedna od tema razmisljanja alhemicara jedna od mogucih teorija jeste da je ona sluzila za dobijanje cistog zlata. Ne bih sada o amalgamima i ostalim hemijskim procesima, dovoljno je ovo sto sam rekao. Elem, sve je to lepo ali gde ima zlata u to vreme. Jedini poznati tragovi zlata u vreme neolita na balkanu su na lokalitetu ....

E moram nesto ostaviti i za sledeci put ne moze se bas sve reci odjednom zar ne?