Rad s Fatalnom

08 veljača 2010

Osobu iz prethodnog posta moja prijateljica Šima zvana Nebuloza i ja smo prekrstile u Fatalna. I Šima je fatalna, ali samo jedna osoba je za moj duševni mir trenutačno fatalna pa smo nju nazvale Fatalna. Pobrisala sam inicijale iz prethodnog posta as well. Tko zna, oprez je majka mudrosti, ne bi bila fora da me skuži, a zbilja je stalno na netu. Svugdje po netu, pod raznim nadimcima.

Nego, ovo sam htjela napisati: skulirala sam se malo po pitanju posla, shvatila da sam velika sretnica što me uzela u tim, imenovala šeficom (i zove me tako, Šefice moja!) i što radimo skupa, odnosno počinjemo raditi skupa. Za sada je sve u povojima i nalazimo se na kaf'cama, raspravljamo strategiju, dogovaramo detalje i spremamo se za konkretan početak.

Ona i partnerica su u međuvremenu odradile razgovor s mojom prethodnicom i razlaz je postignut na obostrano zadovoljstvo, Fatalna me nazvala i rekla „ Sad smo samo tvoje, draga!“ Ehem, blago meni. S vremenom sam se prestala i tresti od straha/sreće/uzbuđenja i dobile su pravu mene, odnosno mene onakvu kakva bih htjela biti, dati sve od sebe njima i projektu, pa mi se čini da će ovo biti vrlo uspješna suradnja na obostranu korist.

Na današnjoj kavi nije bila njezina Koleg'ca (Šima, jel dobar nadimak?), nego samo Fatalna i ja. Koleg'ca je imala neke druge obveze. Što je naravno dovelo do toga da poslovni dio sastanka odradimo u pola sata a zatim skoro dva sata laprdamo o raznoraznim stvarima, jer ipak nam je objema ova poslovna suradnja novost a chatanje i klepetanje nešto što nas je povezalo. I nek' onda debili rade emisije o tome kako facebook otuđuje! Mene samo zbližava. Jesam ja vama rekla da smo se mi slučajno upoznale baš na facebooku?! Ako nisam, evo sada jesam. Prvo se dopisivale na tuđim „zidovima“ a onda smo se „sprijateljile“ kad sam shvatila tko je i tako je krenulo. Baš veli Fatalna danas da bismo trebale napisati pismo zahvale facebooku što nas je spojio.

Između ostaloga razgovor današnji krenuo je u ovom smjeru...

F: Mila, moram te nešto pitati... mene zbunjuje tvoj bračni status na fejsu!
J: Zašto?
F: Pa piše da si married.
J: Ma nisam.
F: Kak sad nisi? Kaj nisi neki dan spominjala svekrvu?
J: Pa tak je ja zovem, iako nisam u braku, to se zove, mislim, izvanbračna zajednica.
F: Aha, ma da, ok, nego spominjala si i Kiku, pa njenu mamu, pa tu kuću... Niš više ne kužim, Kika živi s tobom i tvojim dečkom?
J: Neeee, nemam ja dečka, kaj ti je, samo s Kikom živim.
F: Živiš živiš ili živiš ŽIVIŠ, kao par?
J: Živim. Već 10 godina. Kao par. Nismo svi strejt, Fatalna.
F: U jebote, ko ja i muž. Mislim, mi jesmo strejt, al isto tak dugo smo skupa
J: Aha, da.
F: Baš ste mi lijepe.
J: A hvala valjda.
F: A djecu ćeš imati? Ti si super za djecu, super, super, šteta bi bila da ne postaneš majka.
J: Ma hoću, želim!
F: Genijalna si!

I onda smo promijenile temu. Mislila sam da zna, jer je moja prethodnica znala za Kiku i mene a poznata je kao alapača, Fatalna voli tračati, tako da sam sto-od-sto mislila da zna. Ili je ipak znala ali se pravila mutava, htjela da joj kažem. Bila sam baš kul. Ona isto. Fatalna rocks!

Pazi što poželiš...

03 veljača 2010

... moglo bi ti se i ostvariti.

Mrzim poslovice, ali ova je baš prikladna jer nemam neki pametniji naslov.

Već neko dugo vrijeme maštam o tome da radim na jednom projektu. Sve vezano uz taj projekt je toliko daleko iznad mojih mogućnosti da su me i najdraži uvjeravali kako nemam šanse i da su to puke maštarije. Povjerovala sam naravno i nisam više toliko maštala o suradnji koliko mi se dopala jedna od osoba uključenih u projekt. Platonski, naravno, u smislu u kojem mi se dopada Tina Fey ili već neka od tih mojih „ženturača“ kako ih Kika naziva.

Do preokreta je došlo relativno nedavno kad smo surađivale na nečem desetom, jednom humanitarnom događanju, i među nama je kliknulo. Kliknulo u smislu da smo se nastavile dopisivati na chatu, sms i fejsu, gotovo svakodnevno. Ona je znala čime se bavim ali o tome nismo uopće pričale. Pretpostavljala sam zbog toga što smo obje svjesne toga da su stvari takve kakve jesu i da smo i ona i ja limitirane time na čemu trenutačno radimo. Istina, zvala je ona mene nekoliko puta na kavu, što sam odbijala uporno... najviše zbog toga što mi se zbilja sviđa i što me bilo strah da ne ispadnem ovakva ili onakva, odnosno iz straha da joj se ne svidim... jebeno mi fali samopouzdanja, to smo i danas zaključile.

Onda me prije par dana ponovno zvala i doslovno molila da se nađemo jer treba moju pomoć i savjet, nije rekla oko čega. To naravno nisam mogla odbiti, dobrica kakva jesam, hihihi. Zbog putovanja, od dogovora do danas je prošlo skoro tjedan dana i cijelo to vrijeme sam glavu razbijala time zašto ona mene treba, koje je to područje gdje ja njoj mogu biti od koristi. Uh, mrzim ovako pričati u šiframa ali ona visi na netu cijele dane i noći, to prije nisam znala, pa me frka da ne vidi ovo. Bar ne još. No, dalje, da, bilo mi je čudno zašto bi tražila poslovni sastanak ali eto, otišla sam.

U peti mi nije bilo da bi me pozvala, vrlo izravno, da surađujemo. Na onom projektu o kojem sam maštala mjesecima. I ne samo da surađujemo nego da meni nudi glavnu ulogu u projektu. Sasrala sam se. To je i očekivala tako da smo si dale tjedan dana da razmislimo, da ona složi neku viziju kako sve skupa vidi a i da ja osmislim završetak ove faze projekta i njegov nastavak. S time da u tih tjedan dana mora i riješiti razlaz s bivšom osobom na ovoj poziciji, koja je, uzgred budi rečeno, osoba broj 1 u ovom poslu. Poslu od kojega sam ja itekako odlučila odustati jer nemam snage ni volje, a nisam u skoro dvije godine rada naišla na jedan dobar razlog da ostanem tu gdje jesam jer me ljudi nerviraju, situacije također i sve skupa mi je postalo veliko opterećenje, pa sam Boga molila, doslovno, da mi da neki signal, nešto za što bih se uhvatila i dala svemu smisao.

Fatalna (pretpostavljam da ću još o njoj pisati pa neka bude Fatalna od sada) mi je sam Bog poslao! Još ne vjerujem svojoj sreći. Zbilja. Oni od vas koji znaju / misle da znaju o kome pričam, nemojte imena spominjati ni tu ni na fejsu, molim vas. Fatalna fakat visi na netu više nego ja, što znači stalno.

Užasno sam sretna. Još užasnije se bojim. Toliko.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se