Paraša Toldot (kompletna)
Berešit 25:19-28:9, prema prijevodu Đure Daničića
B''H
Rišon
(poglavlje 25)
19 A ovo su pokoljenja Jichaka sina Avrahamovog: Avraham rodi Jichaka; 20 A Jichaku bijaše četrdeset godina kad se oženi Rivkom, kćeri Betuela Aramejca iz Mezopotamije, sestrom Lavana Aramejca. 21 I Jichak se moljaše Vječnom nasuprot žene svoje, jer bijaše nerotkinja; i umoli Vječnoga, te zatrudjne Rivka žena njegova. 22 Ali udarahu jedno o drugo djeca u utrobi njenoj, te reče: Ako će tako biti, zbog čega sam ovakva? I otide pitati Vječnoga. 23 A Vječni joj reče: Dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva će naroda, izaći iz tebe; i jedan će narod biti jači od drugog naroda, i stariji će služiti mlađemu. 24 I kad dođe vrijeme da rodi, a to blizanci u utrobi njenoj. 25 I prvi izađe crven, sav kao runo rutav, i dadoše mu ime Esav. 26 A poslije izađe brat mu, držeći rukom za petu Esava; i dadoše mu ime Jaakov. A bijaše Jichaku šezdeset godina, kad ih rodi Rivka. 27 I djeca odrastoše, i Esav posta lovac i ratar, a Jaakov bijaše čovjek krotak koji je boravio u šatorima. 28 I Jichak je volio Esava, jer rado jeđaše njegov ulov; a Rivka je voljela Jaakova. 29 Jednom Jaakov skuha jelo, a Esav dođe iz polja umoran. 30 I reče Esav Jaakovu: Nasipaj mi nešto toga crvenog, crvenog (jela), jer sam malaksao. Otuda se prozva Edom. 31 A Jaakov mu reče: Prodaj mi danas pravo prvorodstva svojega. 32 A Esav odgovori: Evo, umrijet ću, pa šta će mi pravo prvorodstva? 33 A Jaakov reče: Zakuni mi se danas. I on mu se zakle; tako prodade svoje pravo prvorodstva Jaakovu. 34 I Jaakov dade Esavu kruha i skuhane leće, i on se najede i napi, pa usta i otide. I Esav je prezirao svoje pravo prvorodstva.
(poglavlje 26)
1 Ali nasta glad u zemlji, pored prve gladi koja bijaše za vremena Avrahamovog; i Jichak otide k Avimelehu kralju filistejskom u Gerar. 2 I javi mu se Vječni i reče: Nemoj ići u Egipat, nego boravi u zemlji za koju ću ti kazati. 3 Boravi u toj zemlji, i ja ću biti s tobom, i blagoslovit ću te; jer ću tebi i potpmstvu tvojem dati sve ove zemlje, i potvrdiću zakletvu, kojom sam se zakleo Avrahamu ocu tvom. 4 I umnožiću potomstvo tvoje da ga bude kao zvijezda na nebu, i dat ću potomstvu tvojem sve ove zemlje; i u potomstvu tvom blagoslovit će se svi narodi na zemlji, 5 Zato što je Avraham slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovijesti moje i pravila moja i zakone moje.
Šeni
6 I osta Jichak u Geraru. 7 A ljudi u mjestu onom pitahu za ženu njegovu, a on govoraše: Sestra mi je. Jer se bojaše kazati: Žena mi je; da me, veli, ne ubiju ovi ljudi radi Rivke, jer je lijepa. 8 I kad provede mnogo vremena ondje, dogodi se, te pogleda Avimeleh kralj filistejski s prozora, i vide Jichaka gde se šali s Rivkom ženom svojom. 9 I dozva Avimeleh Jichaka i reče: Ta to ti je žena; kako si kazao: Sestra mi je? A Jichak mu odgovori: Rekoh: da ne poginem zbog nje. 10 A Avimeleh reče: Šta si nam učinio? Lako je mogao tko od naroda ovog leći s tvojom ženom, te bi nas ti uvalio u grijeh. 11 I zapovijedi Avimeleh svemu narodu svom govoreći: Tko se dotakne ovog čovjeka ili žene njegove, poginut će. 12 I Jichak poče sijati u onoj zemlji, i nađe one godine stostruko, i blagoslovi ga Vječni.
Šliši
13 I obogati se čovjek, i napredovaše sve više, te posta silan. 14 I imaše ovaca i goveda i mnogo slugu; a Filisteji mu zaviđahu,
15 Pa sve studence koje bijahu iskopale sluge oca njegovog za vremena Avrahama oca njegovog zaustaviše Filisteji, i zatrpaše ih zemljom.
16 I Avimeleh reče Jichaku: Idi od nas, jer si postao silniji od nas. 17 I Jichak otide odandje, i razape šatore u udolini Gerar, i nastani se ondje. 18 I Jichak ponovo otkopa studence, koji bijahu iskopani za vremena Avrahama oca njegovog, i koje zatrpaše Filisteji nakon smrti Avrahamove; i prozva ih imenima poput imena koja im bijaše dao otac njegov. 19 I kopajući sluge Jichakove u onoj udolini nađoše studenac žive vode. 20 Ali se svađaše pastiri gerarski s pastirima Jichakovim govoreći: Naša je voda. Stoga nazva onaj studenac Esek, jer se svadiše s njim. 21 Poslije iskopaše drugi studenac, pa se i oko njega svađaše, pa ga nazva Sitna. 22 I on otide odandje, i iskopa drugi studenac, i oko njega ne bi svađe; zato ga nazva Rehovot, govoreći: Jer nam je sad dao Vječni prostora i bit ćemo plodni u ovoj zemlji.
Revi’i
23 I otide odandje gore u Ber-šavu. 24 I Vječni javi mu se ukaže te noći, i reče: Ja sam Bog Avrahama oca tvog. Ne boj se, jer sam ja s tobom, i blagoslovit ću te i umnožit ću potomstvo tvoje radi Avrahama sluge svog. 25 I on načini ondje žrtvenik, i zazva ime Vječnoga; i ondje razape šator svoj; i sluge Jichakove iskopaše ondje studenac. 26 I dođe k njemu Avimeleh iz Gerara i grupa njegovih suradnika i Piholom vojskovođa njegov. 27 A Jichak im reče: Što ste došli k meni, kad me mrzite i otjeraste me od sebe? 28 A oni rekoše: Vidjesmo doista da je Vječni s tobom, pa rekosmo: Neka bude zakletva među nama, između nas i tebe; hajde da napravimo savez s tobom;
29 Ako nam ne učiniš zla, kao što se mi tebe ne dotakosmo i kao što mi tebi samo dobro činismo, i pustismo te da ideš na miru, i eto si blagosloven od Vječnoga.
Hamiši
30 Tada ih on ugosti; te jedoše i piše. 31 A sutradan ustavši rano, zakleše se jedan drugom, i isprati ih Jichak i otidoše od njega s mirom.
32 Isti dan došavši sluge Jichakove kazaše mu za studenac koji iskopaše, i rekoše mu: Nađosmo vodu. 33 I nazva ga Šiba; stoga se nazive onaj grad Ber-šava do današnjeg dana. 34 A bi Esavu četrdeset godina, i uze za ženu Judit, kćer Beerija Hetita, i Basemat kćer Elona Hetita. 35 I one bijahu jad duhu Jichaka i Rivke.
(poglavlje 27)
1 I bi kad Jichak ostari i oči mu bijahu potamnjele da ne mogaše vidjeti, dozva Esava starijeg sina svog, i reče mu: Sine! A on odgovori: Evo me. 2 I reče: Evo ostario sam, ne znam dan kada ću umrijeti; 3 Zato sada naoštri oružje svoje, svoj mač i (uzmi) luk svoj, i izađi u planinu, te lovi za mene; 4 I zgotovi mi ukusna jela, kako volim, i donesi mi ih da jedem, kako bi te blagoslovila duša moja dok nisam umro. 5 A Rivka ču kada Jichak govoraše sinu svom Esavu. I Esav otide u planinu da lovi i da donese. 6 A Rivka reče Jaakovu, sinu svom govoreći: Gle, čuh oca tvog gdje govori s Esavom, bratom tvojim i reče: 7 Donesi mi ulov, i zgotovi mi ukusna jela i jest ću, i blagoslovit ću te pred Vječnim dok nisam umro. 8 Nego sada, sine, poslušaj moj glas, što ti zapovijedam. 9 Idi sada k stadu i uzmi za mene dva dobra jareta, i ja ću od njih napraviti ukusna jela za tvog oca, kako on voli. 10 I ti ćeš ih unijeti tvom ocu da može jesti, kako bi te blagoslovio dok nije umro. 11 A Jaakov reče Rivki majci svojoj: Gle, Esav, brat moj, je rutav, a ja sam gladak; 12 Može me opipati otac, pa će se osjetiti da sam ga htio prevariti, te ću navući na sebe prokletstvo umjesto blagoslova. 13 A mati mu reče: Neka prokletstvo tvoje, sine padne na mene; samo me poslušaj moj glas, i idi i donesi mi ih. 14 Tada on ode i uze i donese ih majci svojoj; a majka njegova priredi ukusna jela kako je volio njegov otac.
15 Pa onda uze Rivka skupocjene haljine Esava, starijeg sina svog, koje bijahu u njenoj kući, i odjene Jaakova, mlađeg sina svog. 16 I jarećim kožicama obloži mu ruke i vrat gde bijaše gladak. 17 I dade Jaakovu sinu svom u ruke ukusna jela i kruh koje pripremi. 18 A on dođe k ocu svom i reče: Oče moj! A on odgovori: Evo me; tko si ti, sine moj? 19 I Jaakov reče ocu svom: Ja sam Esav tvoj prvenac. Učinio sam kako si mi rekao. Molim te podigni se, sjedni i jedi ulov moj, tako da me blagoslovi duša tvoja. 20 A Jichak reče sinu svom: Kad brže nađe, sine? A on reče: Zato jer Vječni Bog tvoj priredi ga pred mnom. 21 A Jichak reče Jaakovu: Molim te dođi bliže, sine da te opipam jesi li uistinu sin moj Esav ili nisi. 22 I pristupi Jaakov k Jichaku ocu svom, a on ga opipa, pa reče: Glas je glas Jaakovljev, ali ruke su ruke Esavove. 23 I ne prepozna ga, jer mu ruke bijahu rutave kao u Esava brata njegovog: i blagoslovi ga; 24 I reče mu: Jesi li ti (doista) sin moj Esav? A on reče: Ja sam. 25 Tada reče: Postavi mi da jedem ulov sina svog, tako da te blagoslovi duša moja. I postavi mu, te jede; i donese mu vina te pi. 26 Potom Jichak, otac njegov reče mu: Dođi bliže i poljubi me, sine moj. 27 I on pristupi i poljubi ga i on osjeti miris od haljina njegovih, i blagoslovi ga, i reče: Gle, miris sina mog je kao miris polja koje blagoslovi Vječni!
Šiši
28 Bog ti dao rose nebeske, i dobre zemlje i pšenice i vina izobilno! 29 Narodi ti služili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braći svojoj i klanjali ti se sinovi majke tvoje! Proklet bio koji tebe usproklinje, a blagosloven koji tebe uzblagosilja! 30 A bi kad Jichak završi blagoslov Jaakova, i Jaakov otide ispred Jichaka oca svog, u taj čas dođe Esav brat njegov iz lova. 31 Pa pripremi i on ukusna jela i unese ocu svom, i reče mu: Nek otac moj ustane i jede od onoga što mu je sin ulovio, tako da me blagoslovi duša tvoja. 32 A Jichak otac njegov reče mu: Tko si ti? A on reče: Ja, sin tvoj, prvenac tvoj Esav. 33 Tada zadrhta Jichak snažnim drhtajem, i reče: Tko je onda onaj koji ulovi i donese mi lova, i od svega jedoh pre nego ti dođe, i blagoslovih ga? On će i ostati blagosloven. 34 A kad ču Esav riječi oca svog, vrisnu glasno i gorko, i reče ocu svom: Blagoslovi i mene, oče. 35 A on mu reče: Dođe brat tvoj s prijevarom, i odnese tvoj blagoslov. 36 A on reče: Nije li mu zbog toga ime Jaakov? jer me prevari dva puta. Pravo prvorodstva mi uze, pa eto sada mi uze i blagoslov. Potom reče: Nisi li i meni sačuvao blagoslov? 37 A Jichak odgovori, i reče Esavu: Eto sam ga postavio tebi za gospodara; i svu braću njegovu dadoh mu da mu budu sluge; pšenicom i vinom okrijepih ga; pa što bih sada za tebe učinio, sine? 38 I Esav reče ocu svom: Ima li samo jedan blagoslov u tebe, oče? Blagoslovi i mene, oče. I stade glasno plakati Esav. 39 A Jichak otac njegov odgovarajući reče mu: Evo, stan će ti biti na rodnoj zemlji i rosi nebeskoj ozgo. 40 I živjet ćeš od mača svog, i bratu ćeš svom služiti; ali će doći vrijeme, te ćeš pošto se naplačeš, skršiti jaram njegov s vrata svog. 41 I Esav je mrzio Jaakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svom: Neka se primaknu dani oplakivanja oca mog, tada ću ubiti Jaakova brata svog. 42 I kazaše Rivki riječi Esava sina njenog starijeg, a ona poslavši dozva Jaakova mlađeg sina svog, i reče mu: Gle, Esav brat tvoj žali zbog tebe, da te ubije. 43 I sada, sine, poslušaj šta ću ti kazati; ustani i bježi k Lavanu bratu mom u Haran. 44 I ostani kod njega nekoliko dana dok ne prođe bijes brata tvog, 45 Dok se gnjev brata tvog odvrati od tebe, te zaboravi šta si mu učinio; a onda ću ja poslati da te dovedu odandje. Zašto bih ostala bez obojice vas u jedan dan? 46 A Rivka reče Jichaku: Zgadio mi se život radi ovih Hetitki. Ako se Jaakov oženi Hetitkom poput ovih, između kćeri ove zemlje, što će mi više život?
(poglavlje 28)
1 I Jichak pozva Jaakova, i blagoslovi ga, i zapovijedi mu i reče: Nećeš uzeti ženu od kćeri kaananskih. 2 Ustani, idi u Padan-Aram u dom Betuela oca majke tvoje, i od tamo uzmi ženu, od kćeri Lavana, brata tvoje majke. 3 A Bog Svemogući da te blagoslovi, i da ti da veliku porodicu i umnoži te, da od tebe postane mnoštvo naroda, 4 I da ti da blagoslov Avrahamov, tebi i potomstvu tvom s tobom, da naslijediš zemlju u kojoj si došljak, koju Bog dade Avrahamu.
Švi’i
5 Tako otpravi Jichak Jaakova, i on pođe u Padan-Aram k Lavanu sinu Betuela Aramejca, bratu Rivke majke Jaakova i Esava. 6 A Esav vidje da Jichak blagoslovi Jaakova i otpravi ga u Padan-Aram da se odande oženi, i da blagosiljajući ga zapovijedi mu rekavši: Nećeš uzeti ženu od kćeri kaananskih, 7 I da Jaakov posluša oca svog i majku svoju, i otide u Padan-Aram; 8 I vidje Esav da kćeri kaananske nisu po volji Jichaku ocu njegovom. 9 Pa otide Esav k Išmaelu, i uze Mahalat, kćer Išmaela, sina Avrahamovog, sestru Nevaotovu, pored drugih svojih žena za ženu.
|
