my thoughts were so loud i couldn't hear my mouth.

Prvi tjedan nastave je gotov. Zacas pocinje novi. Vrijeme ide, zacas bude proslo.

Zacas bude se puno toga raspalo, razdvojilo, zaboravilo. To nije dobro. Mislim na razred i njegovu sudbinu nakon kraja srednje skole. Svi se mi nadamo da ce sve ostati dobro i ljepo i da ćemo svi biti sretni i zadovoljni, al mene je jako strah.
Kad malo pogledam, recimo osnovnu skolu. Bio tamo jedan super prijatelj. Osnovna završila, jedan od nas ide u ekonomsku u čakovec a drugi u gimnaziju, također u čakovcu. Jos neko vrijeme to prijateljstvo traje intenzivno. Idemo zajedno van, sve super. Onda malo počinje slabiti, on ima društvo novo u razredu, imam i ja. Na kraju, sad u četvrtom razredu, više se uopče ne čujemo, vidimo se tu i tam pod odmorima, i mozda za neciji rodjendan. Prijatelji su presli na jebene poznanike. Loše. Ali dobro, mozda je to razlog kaj smo onda jos bili mali i nismo vidli kak nam se prijateljstvo raspada? Ne znam.
Razredno prijateljstvo (srednja šk.): u prvom i drugom razredu jedna od najboljih prijateljica u skoli i šire. Druzimo se u skoli stalno, nazivamo se svaki dan i super nam je. Sad četvrti razred. Ne sjećam se kad me posljenji put nazvala, ja nju jako rijetko, u glavnom ako nest trebam za skolu. Jos uvijek je super osoba, ali je prijateljstvo na samrti. Žalosno.
Od početka gimnazije pa do sad imam imam nekoliko jako dobrih prijatelja/ica (od kojih je jedno prijateljstvo preraslo u nekaj puno više) s kojima sam več dulje vrijeme svaki vikend skupa vani, u skoli stalno visimo skupa, kužimo se i super nam je. Uskoro bude i to prijateljstvo na velikom testu. Začas idemo skoro svi na faks, nadamo se svi u zagreb. Gotovo svaki ide na drugi fakultet. Uz puuuuno sreće neki od nas budu cimeri il tak nest. Zagreb je ogroman grad. Jako me strah za budućnost našeg prijateljstva. Do sad sam cuo da se sve promijeni nakon odlaska na fakultet.....mi se mozemo potruditi na sve načine da ne dođe do toga. Nadam se da neće.

Idem. Bok