tHiS CrAzY wOrLd

Tražim nešto da me razveseli.. tražim, tražim i nekako mi ne ide od ruke.. Osjećam se skoro jednako kao i prije 2 mjeseca.. kad sam napuštala jedan dom i odlazila u drugi.. Kad sam se opraštala s njime i bilo mi je tužno poljubiti ga prije nego ode, da se ne vežem previše.. jer bila sam realna - nije bilo smisla.. Sinoć me ta ista realnost dočekala iza ugla, ali nisam bila spremna.. I sad se udaram u glavu, jer znala sam to, ali nisam išla s razumom nego s osjećajima.. povela sam se nekim lijepim sjećanjima i skužila još jednom da ono što je bilo nema veze s onime što je sad.. svjesna da se nećemo vidjeti još jedan jako dugi period.. ako i ikad.. i da ću poludit od misli koje su mi se pokrenule u glavi, a mogla sam ih izbjeći.. uvik tako zeznem baš kad ne treba..
Došlo mi je samo ga dugo zagrliti.. ali znala sam da su okolnosti neke sasvim krive.. I previše sam toga taj dan doživila.. i samo sam htjela na sekund se utopiti u tom nečem što on donosi sa sobom.. da mi prenese malo one nevine i dobre naivnosti koja mi je taj tren tako falila..
Bila sam totalni nered.. misli su me sputavale, pogledi letjeli.. čula sam da su i njegovi, ali the point is – zaletjela sam se, uzela prevelik zalogaj i sad ga pokušavam izbaciti.. znam da ga nisam trebala ni uzeti in the first place, al nekako mi je bio prepotreban, radi nekog nepoznatog razloga..
Precjenila sam situaciju, zaboravila činjenice, izgubila se u želji.. i sad si ko pokvarena ploča ponavljam- Koja sam ja glupača..