moderato_cantabile

Dođi u moje odaje samoće

Hladna je noć. Miriše na jesen. Spava sve. Tišina se zavukla u svaku poru moga stana. Skoro je i čuti možeš. Čuti tišinu. A samoća kao da postaje samotnija. Ja te pozivam, zovem te da dođeš. Dođi u moje odaje samoće. Dođi u moj svijet tišine. U moje carstvo nježnosti. U moje carstvo hladnoće. Pretvori led u vatru. Usnama zapali iskru u mom srcu. Nek iskra zapali vatru. Dozvoli da vatra osvijetli mrak sobe, da ugrije hladnu prostoriju, da vatra ispuni prazno i hladno srce.
Svojim prstima prođi kroz moju kosu, dozvoli da se naježim od tvog dodira. Pusti me da se izvijam pod tvojim rukama, da se otapa led u meni. Nek tvoja vatra mene pretvori u vodu koja će se razliti po tebi. Za svaki dodir tvoj, ja dat ću ti dva. Moja voda obavit će tvoje tijelo. Tvoja vatra će je grijati. A voda će se presijavati, ljeskati kao more na suncu. Na mojoj površini ogledat će se zvijezde. Bit ću ti podatna i meka, izvijat se pod tvojim prstima, oblikovat se prema tvome dodiru.
Dođi i ugrij moje odaje samoće...