Macchiato...
03.02.2012., petak
Moje pisme, moji snovi...
|
Nekoć davno. u kršnoj i dičnoj Zagori, u Ogorju selu malon, pod padinama Svilaje, Braco i seka kovali su velike snove... - Seeekeeee... di te đava uodnija... - poviče Braco. - De , pus' me da seren - javi se Seka negdi iza štale. - Pa di s' sad našla srat!? Karijera nas čeka. - Koja đavlija Karijera? Šta će i ona sunami pivat? - Uznemiri se Seka. - Koji je đava sad nju dotra... Šta jon nis' reka da kasnije dođe. - Jes' ti berlava,Seke? Karijera... naš put prima slavi. - Kojoj đavlijon Slavi? Neznan ja nijednu Slavu... - Ma nemere se s tobon govorit, kad ni jednog đavla ne znaš. - Reče Braco i krene u štalu. Reski miris friškog govna propara mu nosnice, a on, ne obazirući se na muve šta su se bezglavo rušile, uze u ruke lopatu, zabode je duboko u gnjoj i oko njene drške stane se uvijat ka oko mikrofona. Prid očima mu zablistaju reflektori, pune dvorane i ona mala treperava svitla šta je jedan put vidija u zadrugi, kad su neki čupavci svirali na derneku. - Evo san se posrala - prikine ga glas iza leđa. - Sad bi mogli i počet, šta misliš? - Ma, evo baš nešta mislin... Tribalo bi skupit šta para... - Kakovih para... Uodakle ti pare? - Eto moremo pobrat trišnje od kuma Pilčine, pa i' prodat u Splitu na pazaru... - Di ćeš tuđe trišnje prodavat... Šta ti je đava pamet uzeja? - Đava te uodnija i tebe i trišnje... Al na njima piše čije su kad i' pobereš? - A šta će ti pare, jadan ne bija? - Pa otićemo u Split i snimit ploču... - Ma kakvu sad ploču, đava t' sriću odnija? - Nema veze Seke... nu, idemo zapivat. Ja ću pivat, a ti ćeš bit prateći lokal... - Šta unda triban... pratit ili lokat? I nakon kraćeg objašnjenja, napokon se zaorila pisma. " Varenike dajte mi i pureeeeeeeeee"- zapiva Braco, a seka izbeči oči i onako crvena u licu iz sveg grla zapiva: "Ooooooooooooooooooj" " Pa da mogu gonit mlade cureeeee" "Ooooooooooooooooooooooj" Od junačkoga glasa Sekina zagrmi lavina sniga sa Svilaje, a ljudi u Bračeviću, Pribudama, Crivacu i svin okolnin mistima potrčaše zatvorit blago, misleći da gladni vuci dolaze u čoporu i zavijaju prid selon. Stari ljudi i danas s nelagodon pričaju kako su čak i ljudi u Muću i Sinju počeli spremat hajke. Jedino Brajo nije bija zadovoljan... - Seke, nevalja... - Kog ti đavla sad nevalja, Brajo? - Ma, nevalja... Falila si onu... - Promrsi Brajo svoje rice tražeći pravu rič - Onu... inkubaciju. - Ma šta san falila? - Inkubaciju Seke, inkubaciju... Pivaš u krivon tonu! - Jebenliti toju inkubaciju... Ajmo provat onu drugu našu... I tonovi milozvučni razlijegnu se priko ledina i šuma. "Mala moja digni nogu livuuuuuuuu Oooooooooooooooooj Da ti utran guštericu živuuuuuuuuu Oooooooooooooooooj" I baš se zagrijaše, kad se vrata štale treskon otvoriše, a unutra bane pobisnila mater. - Kog đavla radite vas dvoje? Šta se derete ne bi da van kurac u guzicu turaju... - Evo mi malo pivamo... - Ma šta pivate... Đava van zapiva!!! Ja san mislila da se Nevenka na vile nabola... - Vikne mater i odvali sinu dvi uz uši. - Željko, nesrićo nesritna, umisto da zavijaš, trč niz polje i dovedi stoku šta ste rastirali... Eno nan krave seru po Jokaševon gumnu, pa će nan kum Jokaš cili gnjoj pokupit... A ti Nevenka operušaj one kokoši šta su od straja pocrkale. I to je bija kraj njihove glazbene karijere. Brajo ponekad, onako iz nostalgije zapiva na kakvon predizbornon skupu, tek da narod vidi kakvu je zvizdu izgubija, dok Seka ni radio ne pali da, ne daj bože, još koja kokoš ne crkne ako Bracu puste u eter. |