outher space
31.03.2006., petak
DANIL HARMS
|
Neki dan baš pročitam na blogu zlog_podstanara priču Danila Harmsa. Priča nepotpisana, pa ispod slika. Ne gledam ja sliku, nego znalački ustvrdim da mislim da je to ON - DANIL HARMS. Ali sve su mi knjige negdje pa nemrem provjerit. Pa onda skužim sliku i vidim da lijepo piše da je to Danil Harms. Eto, al bijah ponosna na sebe što sam ga prepoznala. Bez slike. I onda me nekako napadne sjeta. Moj prvi susret s Danilom Harmsom dogodio se sasvim slučajno. Bile su to naime, sasvim obične besmislice. Dao mi ih je arhitekt-gitarist. A sve što je u tom nekom davnom vremenu dolazilo iz njegovih ruku bilo je pravo blago. Zato što je iz njegovih ruku. Prvo me upoznao sa Hazarskim rečnikom, muškim primjerkom, pa sa Italom Calvinom, Kublaj kanom i Markom Polom, pa konačno, sa Danilom Harmsom. I prva priča koju sam pročitala bila je ova: "Bio jedan riđi čovek koji nije imao oči i uši. Nije imao ni kosu, tako da su ga uslovno zvali riđim. On nije mogao ni da govori jer nije imao usta. Nos takođe nije imao. Štaviše, nije imao ni ruke ni noge. Nije imao ni stomak, nije imao ni leđa, nije imao ni kičmu, nije imao nijedan unutrašnji organ. Nije imao ništa! Tako da nije jasno o kome je reč. Bolje onda da o njemu više ne govorimo." 7. januara 1937. I ja tu ostanem zabezeknuta. I čitam ja tako dalje. I vratim mu knjigu teška srca. Pa onda slučajno jedan prijatelj, koji inače jako voli kobasice, slanine, obarine, kuvano meso i sos i sve redom, a ne voli ribe koje čitaju Paola Koelja; posudi mi drugu knjigu Danila Harmsa. On je imao "Slučajeve". Onda sam kupila svoje dvije. Pa sam arhitektu gitaristu poklonila onu koju nije imao, a ovom drugom isto tako. Tako sam ostala bez Danila Harmsa. Sve dok nisam pročitala Zlog i odlučila ponovno iz Šarenog dućana naručiti nove dvije knjige koje će biti samo moje. Mislim, moći ću tako prizvati u misli sve riđe ljude kojih zapravo više nema, pa nije jasno o kome je riječ, a i nekako je bolje da se o njima više ne govori. |