utorak, 16.01.2007.
...Mi fido di te...
Zadnje vrijeme traje zabava na netu. Igre «izazivanja». I ja sam prihvatio izazov od Marvina, bilo je i drugih koje nisam prihvatio, ne zbog manjeg postivanja doticnih osoba(koje su predivne i kojima sam veoma zahvalan na mislima i ljepoti) , vec da se ne ponavljam iznova. Igra sada polako mutira i dosegla je razinu gdje se trazi iznosenje 5 najgorih stvari ucinjenih u zivotu. Izazov je ovaj put stigao od Lude blune. Najgore sto ucinio!-krao bas i nisam, niti mislim da je to jako – zestoko lose - iako jeste i vuce za sobom domino efekt koji itekako na kraju lose «izgleda». Al najgore sto ucinio je to – STO NISAM UCINIO!
U mnogim svakodnevnim situacijama , trenucima sam ostao bez djelovanja a bilo je potrebno. Bilo je suza , ugnjetavanja, boli, manipuliranja...a ja sam ostao indiferentan...isao svojom «stazom» gluh, slijep i bezosjecajan na pomoc i istinu.
Cesto se igra i cereka, i ne cuje/vidi se patnja onih okolo...Nastaviti igru? Ne predlazem nikoga...nadam se da cu u buducim trenucima iz svojih rijeci i koje djelo uciniti - da cu vise ciniti a manje samo prolaziti...Izazov nekome?...Ako tko zeli nek u buducim trenucima vise i aktivnije daruje osmjeh srca sebi i drugima...da pokloni vise svog vremena , ljubavi i razuma tamo di je najpotrebnije...ne treba ici daleko ...u svakom blizem «dvoristu» prilike za to ima.
Eto Luda bluna odgovor na tvoj izazov i izazov ponajprije meni na moj odgovor.
