ostap bender

Davno izbirsan blog iz čiste predostrožnosti - iliti uteći DBu. Od 20.06.2005.

Ja sam se možda malo promenio.

Na taj zaključak me je navela sinoćnja zanimljiva situacija.

Izvesna Madam Yvette me je pozvala na French Cheese u svoj dom. Pozavala je još neke razne ljude što ovdašnje što ondašnje, malo poznate malo nikad viđene. Sve je ona to fino organizovala: razni buđavi sirevi, neka crna vina, patuljasti paradajzevi, ukusni čipsevi, pa čak se i koja trešnja zadesila. U pozadini malo malo pa francuske šansone začine atmosferu.
I Ostap, veliki Uživalac, uživa ponovo u prijatnom ćaskanju sa gore pomenutom.
U sledećem trenutku nam se priključuje meni nepoznati muškarac koji me je svojom pojavom asocirao na glavnog junaka Paklene pomorandže. To je samo zbog te plave kose, plavih očiju i bele odeće, mada i izraz lica ima taj 'pakleni' prizvuk, ako tako mogu da kažem. E on je još pride jedan od onih koji najviše pažnje posvećuju samima sebi u svakom božijem trenutku, to su oni sa monolozima. Pošto je prijateljica Francuskinja, razgovor uglavnom teče na engleskom jeziku i ova persona se uključuje.

Igrom slučaja i sticajem čudnih okolnosti mladić zaključuje da sam ja, Ostap Bender iz Australije!

Ja u prvom trenutku reagujem odrično, ali situacija biva takva da se ja tu zapravo nisam ništa ni pitao. Mladić je iz nekog razloga odlučio da zanemari moj odgovor i da me i dalje percepira kao Australijanca. Mojoj prijateljici se ovo dopalo tako da nije želela da inretveniše a mene kao što rekoh niko nije ni pitao da li pristajem na tu igru. Pomalo sumnjičav prema iskrenosti ovog mladića nastavljam razgovor.
U mladićevom monologu se zadesilo i Pančevo, koje mi je, kao strancu, objasnio kao little industrial town near by Belgrage, i tu sam video da je ovo moje australijanisanje uzelo maha pa sam se malo u tome zaneo. Onda je naivac (iako uopšte ne izgleda tako, ali ovo se može desiti i najboljima) poverovao i u to da sam iz malog grada u blizini Sidneja, da se porodično bavimo surfanjem i da imamo farmu kengura. Moja namera nije bila da ga uvredim ali on je sam to tražio. Pritom je uveselio razne ljude koji su bili u prilici da čuju naš razgovor.
Kasnije je u toku večeri imao priliku da me čuje kako sa prijateljima razgovaram na srpskom i u tom trenutku saznanja da je bio nasamaren, u najmanju ruku spontano i nenamerno izvrgnut ruglu, Australijanac (sada je on preuzeo taj nadimak ;) je skrenuo pogled sa mene ili se pravio da me nikada nije ni upoznao.

U redovnom predspavanjskom samopreispitivanju zapitao sam se da li je moguće da sam se baš toliko promenio? Mora da sam se bar malo promenio čim sam naveo treznog ali pomalo sluđenog čoveka da pomisli tako nešto.

Bilo kako bilo, ja sam se posle ove zanimljive situacije osećao nekako osvežen.





- 00:35 - Komentari (4) - Isprintaj - #
• Kako mi znamo da ti stvarno nisi Austalijanac? (Slobs 20.06.2005. 08:51)
• pazi ostape .. australijanci mi nisu mrski! ko zna gde ova tvoja zamena moze dobro da ti dodje .. KO ZNA! (Domaćica iz pakla 20.06.2005. 16:16)
• ostape, istina je, vi ste potpuno drugi covek. ja, ja vas vise ne prepoznajem. (slepac koji vredi tisuchu 21.06.2005. 10:14)
• ... ti si onaj shto je sexymaju onesvestio sa drogama, sram te bilo. kao hocesh poslovnu - naivni turist, a u stvari si mnogo gadan tip. mozda si i lokator. (djura 23.06.2005. 11:46)

Evo vraća se davno izbrisan blog iz nepoznatog razloga. Dkle od 30.05.2005.

Taj socijalizam što nas je zakopao onako sve kolektivno (tu je bar bio dosledan) imao je, kao što je poznato, puno toga zanimljivog, neverovatnog i svakako zaprepašćujućeg. Odma ću da se ograničim na kulturnu revoluciju, i još preciznije na arhitekturu, kao što naslov kaže.
Na samom početku da kažem da znam da ovo nije nešto što je goruća tema za razmatranje, niti je propagandnog karaktera posebno ne propaganda ekonomske prirode, zato odma ona/j koja/i misli ili ima predskazanje da će mu ovo pisanije biti nezanimljivo, nek zatvori ovaj ili neki drugi prozor.
Hvala.
Sad mogu na miru da nastavim.

E taj socijalizam u SSSRu je izrodio i nekakav konstruktivistički pokret koji se bavio idejom i realizacijom ideje o preobražaju načina života.
Ti avangardni arhitekti su se usredsredili na nove tipove stanovanja, a to su nama danas vrlo poznati stari kvartovi u vidu radničkih kolonija, u kojima neki možda i dan danas stanuju.
Ali ne, ovde je reč o kuća-komunama!

Šta je kuća-komuna?

Prema Uredbi o kuća-komunama koju je izdao ''Centrojilstroj'' (centralni organizam za izgradnju stanova zadružnog poretka):

1) kuća-komune su organizovane u cilju socijalizacije načina života radnika članova stambenih zadruga;
2) u kuća-komunama je važno da se na prvom mestu socijalizuju sledeće aktivnosti:

a) čuvanje dece uzrasta za jasle, predškolske i školske;
b) ishrana;
c) pranje (čišćenje) i jedan deo kulturnih potreba;

3) kuća-komuna treba da poboljša životne uslove radnika, zato stambena ćelija mora biti mesto spavanja, jednim delom odmora i intelektualnog rada. Druga mesta moraju biti predviđena za sve druge funkcije.
4) Mesta za decu moraju biti napravljena tako da svu decu mogu da prime i da ova u njima stalno borave. Još više, sektori određeni za decu i odrasle biće smešteni što bliže jedni drugima da bi omogućili roditeljima da vide svoju decu, da ih uzmu kod sebe, da idu da se prošetaju s njima, itd. bez beskorisnog umora. Zato sektor dece mora s glavnom zgradom biti povezan zagrejanim prolazom.
5) Obroci za decu predškolskog uzrasta, isto kao i za onu školskog uzrasta (od 8 do 12god.) uzimaju se u dečijem sektoru, obroci starije dece od 12 do 16god., uzimaju se u zajedničkim trpezarijama.

Kuća-komuna je namenjena radnicima i u njoj mora biti smešteno najmanje 20% (a to je 0,2) radnika iz proizvodnje. Svi članovi kuća-komune učestvuju u različitim aktivnostima da bi zadovoljili svakodnevene potrebe i vode računa o kućnom redu. U stambene ćelije je zabranjeno unositi komade starog nameštaja i ikone. Predviđeno je unutrašnje samoupravljanje svih stanara kuće-komune.

Još je taj Socijalizam ponekad gledao u svog protivnika Kapitalizma i koristio neke njegove produkte ali malo izmenjeno. Npr. tejlorizam je bio jedan od načina na koji se organizovala dokolica i stanovanje. Školski primer tejlorizacije svakodnevnog života u svim njegovim domenima predstavlja programiranje ljudskih funkcija po satima i minutima koje predlaže čuveni Kuzmin u svom projektu radničkog stanovanja objavljenim u Savremenoj arhitekturi, 6/1930.

Da li ste ikada pomislili da ćete pročitati do kraja nešto ovog tipa?
Ili se pak pitate gde sam ovo izbunario?
A meni je ovo samo bila obavezna literatura. Širu retko kad pogledam.
Ne pitajte chime se bavim.





- 23:29 - Komentari (5) - Isprintaj - #
• Ostape - vrednice! (Slobs 30.05.2005. 01:14)
• O da ... ima toga još. Meni je i danas ostao više kao komentar " socijalistička komunica" na potpuno nefukncionalne stanove, koji su napravljeni da bi se u njima samo prespavalo, nikako i uživalo. Bljak! (brandnewgirl 31.05.2005. 12:45)
• HIP-HOP WORKSHOP!KLIK NA MOJ BLOG! (nina 31.05.2005. 22:52)
• Dobro je ovo sa starim namještajem i ikonama. To je zato da radnici bolje dišu, jer sve te stare stvari skupljaju prašinu. Jedino su gobleni dopušteni. Pogotovo oni s portretom lokalnog diktatora. (urlanje.blogspot.com 31.05.2005. 23:26)
• dušo moja, upravo spremam Međunarodne organizacije, gde se u udžbeniku vizionarski predskazuje da će za nekoliko decenija doći i do formiranja Evropske unije! Ma nemoj, št