|
Hteo sam samo da proverim da li sam još uvek živ.
Budući da se nisam puno mrdao, i da sam u takvom stanju ipak nešto radio, mogu slobodno reći da sam bio živ sve vreme.
Sad je to potpno očigledno.
Mnogi su se razišli, neki nisu među nama, ima puno novih... a ja sam se eto vratio samo da prokonstatujem trenutnu situaciju.
U međuvremenu sam puno toga novog saznao, iskusio i obelodanio. Sve to zajedno, posmatrano iz prespekitve evolucije je manje više normalno. Iz neke druge pozicije, recimo pozicije moje tetke - činjenica da sam nešto novo iskusio ili saznao, znači da sam dokon. Dok bi recimo moja žena mislila da mojim saznanjima kraja nikad neće biti, jer neviđenom brzinom sve zaboravljam.
Srećom, zapisujem pa mogu da pročitam i podsetim se.
Tako čitam i sećam se, u suprotnom, bojiim se da prošlost ne bih ni imao, u najmanju ruku, izmišljao bih je.
Trenutna situacija u svetu je vrlo slična ovome što sam gore naveo, tako da dalja detaljisanja o tom pitanju nema razloga ponavljati.
Isto je i sa Srbijom i sa izborima.
Sve je manje više normalno iz pozicije evolucije. Iz pozicije međunarodne zajednice takođe se može zaključiti da ta tranzicija ide u nekom prihvatljivom pravcu - samo sporo, a može brže. Iz pozicije pohlepnih domaćih ljudi, opet je sve normalno - protivnike najsurovije sklanjamo, lažemo i licemerni smo do zla boga a i Boga koristimo u svrhe ličnog bogaćenja.
Svi što misle drugačije kažu da ništa nije normalno i da nešto treba da se menja.
Ne samo u Srbiji nego i na globalu. To su ljudi nekonformisti koji se i sami međusobno naravno razlikuju, ali su odlučili i videli svoj interes u tome da se uzajamno uvažavaju, poštuju i razmenjuju.
Temperatura vazduha je visoka za ovo doba godine u poređenju sa prethodih par hiljada godina i tu mi, da se razumemo, ništa ne možemo. Jer aj sad ti reci neću više da vozim kola, ne verujem u horoskop, tuširaću se sa 5 l vode i uredno ću razvrstavati sve vrste otpadaka. Pa onda će ti se život značajnije promeniti i imaćeš manje vremena za internet ili šetnju a bojim se da nisi spreman toga da se odrekneš. Uostalom, vremenom postaješ zreliji i imaš više razloga za konformizam.
Ali što ne volim da se sretnem sa inteligentnim i lepim ljudima koji su zbog toga što su takvi toliko isfrustrirani da je svaka konverzacija sa istima osuđena na propast. Nije što je to sigurna propast nego što je to loša šireća energija koja razara sve oko sebe. Takvi ljudi su nezgodni i bez da su popili, jer da su popili malo bi se opustili pa bi to možda ličilo na nešto. Da su bar pošteno ružni ili glupi pa da predrasudno zaključiš koji su izvori frustracija, ovako se samo zbunim.
Imam taj običaj da se zbunim u toj meri da se uhvatim za glavu i počnem da vičem:
U pomoć!
U pomoć!
Ubrzo se smirim izvedenim nekim zaključkom koji se bazira na dubokoj prošlosti, kretanju materije u prirodi, religiji, spekulaciji, klasično logičnoj hipotezi, možda malo naučne fantastike ali sve u svemu bude zanimljivo, a u tome i jeste poenta!
|