drrrrrrrrdrrrrrdrrrrrr…zvonillo je tako I plesalo po noćnom ormariću kojih pol sata dok ja nisam shvatila da me želi probuduti…moja budilica..otvorila sam malo oći,I klepnula budulicu…prekinula je skakati,čak sam toliko malo otvorila oći da nisam uspjela vidjeti da je 7.49…I bio je takav mir da sam mogla ponovo zaspati..onda mi je glavom prošla jedna riječ:škola!digla sam se u trenu,skočila iz kreveta I otišla u kupaonicu,prala sam zube,češljala se I oblačila u isto vrijeme…začula sam zvono..znala sam da je to ekipa…odjurila sam na vrata sa četkicom u ustima..”silazim za 5 minuta”rekla sam I zalupila vratima..nabrzinu sam se sredila,uzela torbu I odjurila..bilo je čudno opet biti u školi..zaboravila sam već I gdje mi ormarić stoji….stigli smo na vrijeme zato jer su svi bili na hodnicima..glasovi su odzvanjali među zidovima..možda je to bilo tako jer sam ja još napola spavala….tada je došao Daniel,koji je stigao busom jer je zaspao isto kao I ja..stajali smo na hodniku zagrljeni,a ja samo što nisam zaspala…”gospođice dubster..?mislite li se odlijepiti od williamsa..?”-cinično je rekla rebbeca broderick,profesorica francuskog..uvijek je sve zvala prezimenom a nikada imenom…-samo sam je pogledala I ušla u učionicu..moja stara klupa….zadnji red..čim sam sjela u učionicu,nekako sam se razbudila..”vidim da se neki nisu naspavali a to nije dobro..jer vi znate kako ja znam razbuditi..”-rekla je.tišina je zavladala…moglo se jasno čuti lupanje srca I koraci na hodnicima..”nekako nam je najpospanija gospođica dubster..pa ajmo pred ploču vidjeti što znate od prošle godine..”-francuski nikada previše nisam voljela ali jako dobro mi je išao..znala sam ga pričati ali iz testova bi dobivala negativne ocjene..preko praznika sam učila I pripremila se pogotovo za francuski,koji mi je bio najveća noćna mora.zadala mi je neke rečenice koje sam morala prevesti,I još štota u nima napraviti..bila sam sigurna u sebe jer sam to gradivo odlično naučila..kad sam riješila zadatke,samo me pogledala I rekla:”možeš na mjesto.”-sretna sam otišla na mjesto znajući da su mi zadaci bili točni;nisam, stigla sjesti a čulo se kucanje.”da?!”-rekla je..iza vrata je provirila mala glavica koja je nešto prošaputala,.bila je to nova učenica.marcy ann lorshit.zakasnila je na sat a Rebecca to ne prašta.jadnu je odmah izvela pred ploču I dala joj najkompliciraniji zadatak..marcy ann je bila odlična učenica,I štreberica..pa joj zadatak nije bilo teško riješiti.”idite na mjesto gopođice lorshit,I ponovi li se to da kasnite…u moj razred više nećete ući.!”opako je rekla..svi u razredu su se smijali prezimenu marcy ann..šaputali su “nečujno”..-”došlo je sranje”..sat je tako sporo prolazio..jedva sam čekla da završi..drrrrrrrrrrrr..podsjetilo me to na moju budilicu..izašli smo na hodnik a ispred je bila sherry sa svojim prijateljicama..imala sam osjećaj da su čekale baš mene.otišla sam sa donom,alize I Natalie do naših ormarića gdje bi uvijek pričali..vidjela sam marcy ann kako stoji sama.bilo mi ju je žao pa sam otišla do nje I upoznala se..izgledala je kao stvarno simpa cura..imala smiješno prezime,koje joj je u prošloj školi stvaralo probleme jer su je svi zezali,a ni ovdje nije bilo bolje..doselila se u new york iz chicaga..tata joj je ovdje dobio posao.predložila sam joj da dođe k nama u društvo dok ne nađe više prijatelja pa neka onda odluči s kime se želi družiti.prihvatila je i tako je ona postala dio našeg tima.već taj prvi dan sherry joj nije dala mira,prolazeći kraj nas sa svojim gadurama pjevušila bi sranje..ooo….oo..jeeee…drugi sat imali smo tjelesni.profesorica je bila tako dobra da nas je pustila da radimo šta želimo,pošto je prvi dan..alize je u toku tog tjelesnog sinula ideja.."herry nikada neće prestati ako joj netko ne stane na kraj..treba je osramotiti pred cijelom školom!"rekla je!činilo mi se to dosta izazovno..da i ta vještica vidi gdje joj je mjesto.složili smo se da ćemo joj napraviti neku spaćku.iako još nismo imale siguran plan..taj dan u školi mi je prošao stvarno brzo.nakon škole sam išla kod done i alize,pa smo tamo uređivale nokte i smišljale naš osvetnićki plan..dan mi je proletio.oko 7 sam krenula kući,još sam se zadržala u parku jer sam srela randya pa smo pričali,u 8 sam došla pred kuću..gurnula sam kljuć u bravu i krenula otključavati..kad sam shvatila da su vrata otključana……..
|
