četvrtak, 14.08.2008.

when I ruled the world.

išli su na more.
jednom. dva puta. tri puta. i četiri puta.
za redom.
u ta četiri puta, u te četiri godine, promijenilo se vraški puno stvari.


bilo je čudno kad nisam pronašla tvoj broj u mobitelu.
a opet, kad skužiš,
neki ljudi imaju prepun telefonski imenik, a koriste samo par brojeva iz njega
jer su na ove druge zaboravili
ili ne razgovaraju s njima
ili su posvađani a ne pamte zbog čega
ili su to samo bivše cure za koje ih nije briga ali mu diže ego taj broj u mobitelu.
ili ili ili ili ili...

i da, bilo je čudno kad sam vidjela da nosiš onu narukvicu na ruci.
iako znam da je tebi to samo još jedna od stvari koju ti je netko dao.
tebi ljudi poklanjaju stvari, takav si.
al zašto si nitko ne može pomoći kad je u tvojoj blizini?

bilo je lijepo igrati karata kao nekad.
tamo, na plaži, i čuti kako znaš neke stvari odavno.
tko bi rekao da sam ja išla s tobom u razred
da smo bili najbolji prijatelji
pa da sam i osjećala nešto prema tebi
i onda da smo postali stranci.

a i tko bi rekao da je ona jedan od stranaca.
i tko bi rekao da je on šupak.
dobro, ona je govorila.

-hej, ajd daj gumicu da zavežem karte.
--ok, ali vrati mi je, to mi je uspomena.
-jel ti to sve na ruci uspomena?
--aha. vidiš, ova gumica mi je od cure iz ljubljane, a ova narukvica sa perlama je od jedne cure koju sam upoznao tamo na seminaru, a ova kožna je od prijatelja iz costa rice, a ova platnena....
-da?
--ova platnena.. od koga mi je ona... a da, ona mi je od jedne prijateljice koju sam upoznao kad sam tek došao u srednu, a ona je s koledžom otišla u ameriku.
-aha.

svezala sam karte i otišla u more.
kad bi barem sve bilo tako jednostavno kao odlazak u more.
kad bi barem mogla zabpraviti sve što si uradio i jednostavno nastaviti dalje kao da ništa nije bilo.
kad bi barem more spralo svu ljagu s tebe i onda da te svi gledaju s opravdanjima koje sam ja nekad imala.
kad barem ne bi imao toliku potrebu da budeš TOLIKO prokleto drugačiji.
kad se BAREM NE BI DOKAZIVAO.
kad bi se barem potrudio.

bilo bi lijepo da je sve tako kratko i lako kao plivanje u moru.
bilo bi lijepo da sam ti bila spremna pljunuti u lice kad si zakasnio.
bilo bi lijepo da sam ti rekla sve sto sam imala onda kad nisi došao.
bilo bi lijepo da sam se usudila.

da je bar sve tako blizu kao moj ručnik na plaži i more.
da je bar tebi nešto od toga bilo važno.
bi li se onda sjetio da si nekoga povrijedio?

kako je lijepo bilo sjediti ondje na suncu.
da je bar sve tako jednostavno kao sušenje na suncu poslije mora.
i da te bar češće mogu gledati kako dolaziš do mene
i sjedaš do mene
i pitaš za mene.
da je bar tvoja prisutnost češća od jednom godišnje na moru.
da si baem malo MALO bolji.
da bar imam snage.

-ti si stvarno posebno biće.
--u pozitivnom ili negativnom smislu?
-i jedno i drugo..
--zašto?
-pa jedno, zato jer se svakome prilagodiš i jer se brzo uvučeš pod kožu, a drugo jer lažeš tako savršeno i bez imalo stida..
-- ...........

-platnena narukvica je poklon od mene.





kad bi se barem sjetio.


*svaka sličnost sa stvarnim događajima i osobama sasvim je slučajna.*


12:45 | Komentari (8) | Print | ^ |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se