petak, 28.12.2007.

*Samo tražim nekoga*

bila sam negdje daleko. ne znam gdje, ali je bilo daleko. stvar je u tome što sam znala da nisam kući, jer su ulice bile duže. kako god to čudno zvučalo.
uglavnom, bila sam daleko.
i sjećam se da sam tražila nekoga. posebnog. 'onog nekog'.. you know..
i odjednom su svi ljudi nestali i na toj jednoj velikoj ulici pojavio se čovjek. jedan jedini.

-Ako trazis nekoga
Nekoga za setanje
Onda ja sam covjek za tebe
Imam sedam milja duge korake
Lake kao oblake


Nasmijala sam se. izgledao je tako smiješno, a tako lijepo. gledao me u oči i znala sam da ga volim. ali nešto me je kočilo. znala sam da ne trebam dalje tražiti, imala sam 22 godine i bilo je već vrijeme da to znam. ipak smo bili zajedno već nekoliko godina. prvo prijatelji, a tek onda nekako jedno za drugo. nasmijala sam se.
Ne znam zašto ali prošla sam smiješeći se pored njega, tako da je krenuo za mnom.

-Ako trazis nekoga
Nekoga za cuvanje
Onda imam ruke za tebe
I za tvoje vrelo celo, dlanove
Meke kao jastuke


Bila sam tako sretna. bili smo sami u ulici i iako nismo hodali jedno pored drugog znala sam da me voli. i znala sam da ga volim. ali nešto me je kočilo. hodao je pored mene i tako sigurno čuvao svaki moj korak. tako me je sigurno pazio i bio mi je tu kad sam ga trebala. ništa više nisam trebala, ali nešto mi je falilo.


-Uzmi me
To je sudbina
Ima zena koje zakljucaju srce poput dragog kamena


Nasmijala sam se. i okrenula sam se prema njemu. kad me poljubio znala sam da je to to. sve je u redu, znala sam da ne moram dalje, znala sam da je ono što sam oduvijek htjela tu, kraj mene. onda se dogodilo to. sjetila sam se da sam daleko, sjetila sam se da su ovo one duge ulice. odmakla sam se. nije mi više bilo jasno. nije mi to više bilo to. prepala sam se.

*ja sam kockar bez sreće, ja se bojim, ja te molim.... idi sad....

rekla sam. uništila i pustila. sjela sam na sred ulice. zašto sam to napravila? nije mi bilo jasno. on je bio još više zbunjen nego ja, ali imala sam osjećaj da znam što radim, a nisam znala. niti je on znao. samo je gledao u mene. ja sam ustala.


-Ali trazis nekoga
Nekoga za zauvjek
Pa zato tvoj sam covjek oduvjek



Kad me ponovno poljubio znala sam da misli da sam samo zbunjena. i bila sam, ali to tada nisam znala. odmakla sam se. samo je gledao u mene....
*Ja se bojim, ja te molim... idi sad...
Ne gledaj me tako..... i ne ljubi me više...*




18:28 | Komentari (11) | Print | ^ |

nedjelja, 16.12.2007.

*razmišljaj oko moje, razmišljaj.*

razmišljaj oko malo, hajde, razmišljaj.
*čulo se iz moje duše ne znam koliko puta*

razmišljaj, što bi joj sada mogla reći? kako bi joj sada mogla utuviti u glavu???
znam! napiši joj pjesmu.

*i napisala sam. jednu, dvije, tri, pet, deset, dvadeset i osam. ne pomaže. ne ne.. opet je subotnje 12 vaznije od zivotnog vjecno.*

razmišljaj oko malo, hajde, razmišljaj. polako, razmišljaj
*duša je još uvijek bila smirena, iako nije ni ona imala ideja. pa koja još duša moli oko da razmišlja?*

hajde, misli malena, što bi sad mogla uraditi da joj utuviš u glavu?
znam! sve joj iskreno reci! onako kako jest! u lice! poslije engleskog.

*i rekla sam. jesam, sve sam joj rekla. ne zalim se, potrajalo je nekoliko dana, mozda i tjedana, ne sjecam se točno.ali bez obzira, opet je subotnje 12 vaznije, potrebnije, obozavanije... od bilo čega, a pogotovo zivotnog vjecno.*

razmišljaj oko malo, hajde, razmišljaj.
*čulo se iz moje duše sad već dosadno i uobičajeno klišejsko djelo.*

razmišljaj. pa što bi joj mogla reći, hajde, kako da joj dokažemo?
znam! upoznaj je sa drugima, neka oni pokušaju!

*i upoznala sam. a što sam dobila? druge gube zivce na istim stvarima kao i ja i moja duša. osim sto gube zivce nego pokušavaju dokazat ono od čega sam ja..... ne nisam. ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ...*

RAZMIŠLJAJ!!!!!!!!!!!!!!!! VIŠE!
NIJE MOGUĆE DA SE NE MOŽEŠ SJETITI JEDNE JEDINE STVARI KOJA BI JOJ MOGLA UTUVIT U GLAVU DA NE POSTOJI NIŠTA DOBRO U TOME ŠTO ONA PREKOPAVA!!!!!!!!!!!!!
znam što ćeš.
prestani.
ne pokušavaj više i prestani.
makni se sa strane i promatraj ostale
uskoči ako treba
ali prestani.

*podivljala je i ona. i ta moja malena duša. a dobro, bilo je pitanje vremena kad će podivljati. ja ne mogu prestati i nisam prestala. svaki put kad dođe to pitanje opet i ispočetka ja počnem neke teorije s mrljama i mocnim metaforama, hiperbolama i svim stilskim sredstvima iznosit na vidjelo, ali etoo. nema koristi. rekli su mi i drugi da nema, ali šta ću. ostaje mi samo da to nekako smireno podnosim. i da guram onu rečenicu
"tvoj zivot, tvoje odluke, ali ne unistavaj ga zbog njega"
mozda jos pokoja pjesma, jos pokoji razgovor dok dusa ne podivlja. ponovo. ffffffffffffffff*

razmišljaj, oko moje malo, razmišljaj.

*možda bi bilo bolje da to malo manje radim.*


18:48 | Komentari (7) | Print | ^ |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se