. . . . . . . . . . . .

Kratak uvod u Groningen

Ulica u kojoj živim. Ne i dio u kojem živim, budući da je ima poprilično.




Neka druga ulica koja se nastavlja na onu prethodnu.




Visserstraat. Nastavlja se na onu ulicu prije.




Pas kojega vidim svaki put kad idem po Visserstraatu. Prolaznici promatraju njega, a on njih.




Kip neke grozno deformirane osobe. Moja je hipoteza da se to odnosi na nekakvu bolest od koje se kičma zavrne pa bolesnik počne gledati unazad. Svirale se možda odnose na ludilo koje isto dolazi s tom bolešću.
A mogao sam i pročitati što ispod piše.




Crkvena zvonjava u Groningenu daleko je milozvučnija od naše. Jedino što im je pola crkava postalo nastambama za nebožanska tj. stvarna stvorenja. One sretnije su muzejima, a najsretnije i dalje imaju svoje vračeve i sljedbu. Primijetih jednom da u crkve zalazi možda više stranaca negoli domaćih.




Nemam pojma čemu ta zgrada služi, ali ima preda sobom toliki trg da ju jednostavno moraš uslikati.


Svjestan sam da sam ubacio puno previše riječi u ovo, barem ako je suditi po ostatku bloga. Imam po konjpjuteru još nešto slika odavde, ali vjerojatno ću se, kad se budem smucao okolo, više fokusirati na takove motive koje većina ne vidi, a dovoljno su neobični da im komentara uglavnom ne treba.