četvrtak, 10.10.2013.

DUNJO MOJA




Mirises mi na zrele dunje
koje opijaju mirisom,
ne na jesen poznu u kojoj si,
vec na proleca i leta sto dolaze.

Mirises mi na zrele dunje
oci te moje skidaju,
sa nekih visina dalekih
na koje ne mogu svi da dopru.

Mirises mi na zrele dunje
eh ruke...proklete...
tvoje bi telo da uzmu...
u zimskoj noci da se slade,
u ovom zivotu samrtnom.

Mirises mi na zrele dunje
sa tobom sve je drugacije...
sa tobom nije jesen kleta....
sa tobom se osecam mladje...

eh, kako ...
mirises mi na zrele dunje...

dunjo moja....

................GLORIJA.... .......05.10.2013.......................
19:12 | Komentari (1) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.