oblaci.kao.pamuk

subota, 05.10.2013.

PONOR JE MEDJU NAMA

otisla si...
ostavila svu pustos i prazninu
koja nas je jos vise razdvojila...
otisla si negde...
tako blizu,a tako daleko od mene...

gledam prema tvojoj strani,
pokusavam taj ponor
da sastavim u celinu,
koja je bila do pre neki dan
sto te ja vise sebi privijam,
ti si kao stena hladna,
kao zmija otrovna i bezosecajna...

znam da sam ti naneo bol
svojim mrtvim dodirima,
svojim ledenim ocima,
svojim sakama
koje su te grlile po navici,
dok su tvoje usne
zelele vatrene poljupce,
nestasne dodire
i oci pune neznosti...

kada bih mogao,
spojio bih te
sa svojim telom u zagrljaju
gde bi nasa tela
izgubila smisao za zemljinu tezu,
gde bi prekrsili sve zakone fizike
i ostvarili sve ljubavne zelje
divlje, bez stida,
a tako nezne do ludila...

zakon hemije
bio bi neki novi izmisljen...
tako bih svasta zeleo...
jedno sigurno znam..
i ovaj geografski izled
bih promenio,
ove dve polovine bih spojio...

SAMO TEBE NE MOGU SPOJITI SA SOBOM...
PONOR JE VELIKI IZMEDJU NAS....
TAJ PONOR SE NE SPAJA...

...............GLORIJA.........04.10.2013...................

09:59 | Komentari (1) | Print | ^ |

<< Arhiva >>