Došao A. Senna u nebo i Sv. Petar ga uputi :' Mi znamo da si ti dolje bio prvak i da si jurio i obilazio sve , no ovdje svi voze 70 i nema jurcanja i obilaženja !' ' Ali ne , pa ne mogu ja to , molim te Petre , molim te …' i ajde nekako namoli Senna Sv. Petra , i ovaj mu dozvoli 80 , te je Senna zadovoljan sve obilazio . Odjednom , kao munja , nešto projuri kraj Senne , a ovaj se ode žaliti Petru: ' Ti si rekao da ovdje svi idu 70, da nema zaobilaženja, a mene je sad jedan pretekao jedva sam ga vidio !' Pa jesi li mu uspio vidjeti tablice ?', pita ga Petar-. 'Jesam '. ' I što piše' ? 'INRI', odgovori Senna . 'Ah pusti , Gazdin Sin ', hladno će Petar.
Mojsije krenuo od naroda do naroda i nudi Zakon . Tko će ga primiti ? Pitaju ga Hrvati : ' Pa dobro što imaš u tom Zakonu'? ' Pa evo , recimo; ne poželi žene bližnjeg svoga ; ne učini preljuba; …' Ne , ne hvala , ne bi mi to', odgovoriše naši preci. Kad su ga Srbi pitali isto, kaže starina :'Pa imam , recimo ; ne poželi ništa tuđe , ne ubij , ..' Neka , bre, hvala , šalji dalje'. Bošnjaci ga isto tako poslaše dalje kad je spomenuo zapovijed ; ne ukradi, a Crnogorci kad je spomenuo onu ;šest dana radi ! Dođe tako Mojsije do Židova . Ponudi im on da prime Zakon, a ovi ga odmah upitaše pošto je to . 'Ma ništa, besplatno '!
'Daj odmah dvije ploče '! –spremno dočekaše .
Vicevi i humor su nešto vrlo suptilno i specifično za svaku neku pojedinu grupicu. Kad sam ovo ljeto ispričao ovaj vic u kojem ima Mojsija i Židova jednom Ameru, nije se nasmijao i optužio me za antisemitizam ( Pa me kao neku kontru i lekciju upita za neki vic o Hrvatima . A mislim si; u tom ispričanom vicu ima i dio o Hrvatima ! On to nije zapazio . A da mu posebno pričam neke naglaske o Bračanima , Dalmatincima , Zagorcima ili Slavoncima …nisam htio , a i ne bi jadan čovjek razumio . Mala digresija ; znate li kako Slavonci velikodušno i gostoljubivo nutkaju svoje goste ? ' Ta jed' te samo dragi gosti , ionako ćemo to bacit svinjama'.)
Sve ovo pišem jer sam sinoć na TV-u ( HRT –1) gledao neki film , mislim da se zvao ' Židovski malj' ili sl. To je trebala biti neka komedija. Tu se osim nekih židovskih vrijednosti , ismijava i kršćanske vrijednosti , a sve to na jedan vulgaran , meni neduhovit način. Cijeli film sam pogledao ( napreskokce ) i niti jednom se nisam nasmijao. Nešto nije uredu ili sa mnom ili s tim filmom . Niti jedan osmjeh nije izmamio iz mene !
Ono što hoću reći ; koliko daleko možemo ići sa humorom vezanim za naše svetinje? Ja nisam neki fundamentalista , pa čak , smatram , nisam ni konzervativan, i kao u vicevima gore , našalim se nekad sa 'svetinjama'. No granice negdje mora biti ! Ovaj film je prešao neke moje granice. Možda vaše nije. Očigledno ne i granice uredništva – čim su ga pustili u eter.
|
