da vas neko pita koja je bedastoca koja vas cini sretnim i kaj volite radit kad god se sjetite (osim sexa ;)) koji bi bio vas odgovor??
e pa moj su motori... nekaj kaj me cini sretnim je velika brzina kotaca i brujanje vjetra oko mene dok prelazim 100-ne kilometara u jednom dahu!! tako i ovaj mali tekst posvecujem toj temi, no kad bolje razmislim bit ce jos puno tekstova o tome, za pocetak jedan mali look back!!
jos davne 2002 negdje krajem 7 mjeseca na jednoj pijanku u portalu na kojoj sam saznao da je drugi dan okupljanje bikera u porecu u golden vally-u. Jos istu noc sam to zaboravio, no sjetil sam se kad je kum dosel po mene u 10 ujutro da mu preslozimo kuhinju, ah ta divna mamurnost :p Malo poslije toga na kafi u firmi s Stipom pricamo o motorima i predlozim ja da odemo nas dvojica malo tamo da vidimo kaj ima!! Nije se previse dvoumio no meni nije vjerovao (vjerovatno jel sam izgledal jos pijan). No par sati kad sam mu rekel da uzme vrecu i da ponese fotic povjerovao je...
few hours later
pred garazom stojimo i upregavamo nase konje za utrku s kilometrima (stipe na kavi GPZ, a ja na R6), peremo kacige i lastimo vjetrobrane, sve je spremno, BRRMMMMMMMMMMMM pojurismo (do prve benge, jebi ga to je mana motora). Kad napokon se popesmo na obilaznicu dogovor je bil da ne idemo autoputima jel bu nas vise kostali neg sama benga do tamo.... i tako mi letimo... koja je to pojava bit medju bikerima, cuo sam al nisam vjerovao, ko god je bio isao prema nama, ili od nas obavezno pozdrav, mahanje rukama, blendanje, fakat se osjecas kao dio skupine mnostva.. i dok gume gutaju kilometre nama osmjeh ne silazi s usana osim kad vadimo pare za bengu...
preko mora i planina!!
stizemo mi u vecernjim satima u porec, kojim vecernjim, kasno nocnom i kaj da kazem, mrak, nakon voznje koja nas je vec jako dobrano iscrpila docekuje nas kartodrapac "dobro vecer prijatelji, nadam se da je put bio uredu", zaveze nam tag oko ruke i pusti unutra za djabe, malo dalje cekala nas hostesa "decki jel ste za okrijepu", "JESMO" i drm jedu rakiju onak s sjedala motora!! uf to je bio melem za dusu, nikad mi rakije nije tak dobro pasala!! parkirasmo konacno i opremu upregnuli na ledja pa pravac na sank, jel piva treba svakom bikeru!! uz ne znatne kolicine alkohola i pregrst lipih komada vecer je prohujala kao da je nije niti bilo!! Osjecal sam se ko malo djete kad dobije naj drazu igracku!! Sve je bilo nekak nestvrano, no kaj je dobro kratko traje, tako smo i mi pomalu utihnuli u san u nasim vrecama....
jutro je i vrijeme je da se krene mado
jutro je bilo ruzno za nas, nakon 2 sata spavanja i probudivsi se doslovno u obalku zakljucili smo da je bolje sto prije krenut jel bi nas kisa mogla oprat... naporna borba sa snom i motorom nikom nije za preporuku, no i to smo izgurali, uz par tehnickih preblema s motorima i zelucima stigli smo doma, ovaj put auto putom, bili smo prevec umorni da bi sve one zavoje prolazili opet... gledam prednju gumu kak guta sfalt i bez obzira koliko snage nemam osjecam se sretno, to nam je prvi malo jaci put i nemrem vjerovat koliko nam je bilo dobro, i danas kad stipe i ja gledamo fotke nemremo se nacudit kak nam je bilo dobro!!
|