nonsense

četvrtak, 09.12.2004.

just another nonsense

daklem,

mislil sam napisat nekaj pametno al to je malo teze kad koristis mozak samo za dvije funkcije: udahni, izdahni!!

kak da se osjecas u ovom trenu kad nemas pojma ustvari di si!! neki dan sam mislil da se konacno stvari slazu kak treba i da bu se ok, no k..c. Lagano noc pada i ja uvaljen u kauc gledam italian job (original) kad zvoni mob... "bok di si stari gade, kaj ima, kad cemo se vidjet", poznati glas u slusalici, reko "kad god ti pase"

i par sati kasnije i sjedimo mi na kavi i razgovaramo malo o izgubljnom vremenu i o stvarimakoje su prosle pokraj nas... zanimljivo neke su ostavile dubok trag....

nego pitam se da li mozes onho fakat vjerovat osobi za koju mislis da j frend ono jebeno dobar, da ti nebu zabil noz u ledja, ja fakat znam rijetke (stipe pozdrav). O tom pisem i ovdje, postojale su osobe koje su meni i frendu s pocetka price bile jako drage, cak vise od prijatelja, ono stalno cuge i te stvari... no najedanput switch se prebaci i nema vise niceg (ok ovo je bio kratak info)

daklem ne tako davno smo bili ko prsti jedne ruke kaj su stalno visili skupa i brijali okolo iako sam i tad skuzil da smo nas dva malo na periferiji jel cudno je kad za druge uvijek imas vremena a za nas bas i ne stalno... no nevermind (yea i like nirvana too). meni je pvom puka film za takve stvari, prvo pozivi da se nadjemo, da oni nemogu jel moraju sami na cugu imaju nekaj bitno za razjasnit, OK no sikiriki, onda ne odgvaranje na poziv, OK nema se vremena, do kompletne izolacije, reko jebo to... moja zadnja poruka je bila, EKIPO NEMOJ TE ME POZDRAVLJAT NA ULICI!!

i tako ja odjahao u nove pobjede, okrenuo ledja i priznajem kurvinski otisao, no ne bez pozdrava :p. vec duze vrijeme brijem u portalu s ekipom koja je totalno drukcija, nema izmotavanja nema lazi i nema presucivanja, ono nazoves, "ej idemo cugat", oni ti vele u brk "necu idem spavat ili radit djecu" a ne nemrem jel nemam vremena za tebe tj. njih dvoje idu a ti si nepozeljan!!!

danas puuuno vremena kasnije stari gad s pocetka price mi prica da se nikaj nije promjenilo... ne znam morti ja ne kuzim taj svijet... tu je sugurno nekaj cudno, barem meni

peace

- 08:14 - Komentari (2) - Isprintaj - #

utorak, 23.11.2004.

Ludost na 4 kotaca

stipe i ja i koja piva u nama :):p

da vas neko pita koja je bedastoca koja vas cini sretnim i kaj volite radit kad god se sjetite (osim sexa ;)) koji bi bio vas odgovor??

e pa moj su motori... nekaj kaj me cini sretnim je velika brzina kotaca i brujanje vjetra oko mene dok prelazim 100-ne kilometara u jednom dahu!! tako i ovaj mali tekst posvecujem toj temi, no kad bolje razmislim bit ce jos puno tekstova o tome, za pocetak jedan mali look back!!

jos davne 2002 negdje krajem 7 mjeseca na jednoj pijanku u portalu na kojoj sam saznao da je drugi dan okupljanje bikera u porecu u golden vally-u. Jos istu noc sam to zaboravio, no sjetil sam se kad je kum dosel po mene u 10 ujutro da mu preslozimo kuhinju, ah ta divna mamurnost :p Malo poslije toga na kafi u firmi s Stipom pricamo o motorima i predlozim ja da odemo nas dvojica malo tamo da vidimo kaj ima!! Nije se previse dvoumio no meni nije vjerovao (vjerovatno jel sam izgledal jos pijan). No par sati kad sam mu rekel da uzme vrecu i da ponese fotic povjerovao je...

few hours later

pred garazom stojimo i upregavamo nase konje za utrku s kilometrima (stipe na kavi GPZ, a ja na R6), peremo kacige i lastimo vjetrobrane, sve je spremno, BRRMMMMMMMMMMMM pojurismo (do prve benge, jebi ga to je mana motora). Kad napokon se popesmo na obilaznicu dogovor je bil da ne idemo autoputima jel bu nas vise kostali neg sama benga do tamo.... i tako mi letimo... koja je to pojava bit medju bikerima, cuo sam al nisam vjerovao, ko god je bio isao prema nama, ili od nas obavezno pozdrav, mahanje rukama, blendanje, fakat se osjecas kao dio skupine mnostva.. i dok gume gutaju kilometre nama osmjeh ne silazi s usana osim kad vadimo pare za bengu...

preko mora i planina!!

stizemo mi u vecernjim satima u porec, kojim vecernjim, kasno nocnom i kaj da kazem, mrak, nakon voznje koja nas je vec jako dobrano iscrpila docekuje nas kartodrapac "dobro vecer prijatelji, nadam se da je put bio uredu", zaveze nam tag oko ruke i pusti unutra za djabe, malo dalje cekala nas hostesa "decki jel ste za okrijepu", "JESMO" i drm jedu rakiju onak s sjedala motora!! uf to je bio melem za dusu, nikad mi rakije nije tak dobro pasala!! parkirasmo konacno i opremu upregnuli na ledja pa pravac na sank, jel piva treba svakom bikeru!! uz ne znatne kolicine alkohola i pregrst lipih komada vecer je prohujala kao da je nije niti bilo!! Osjecal sam se ko malo djete kad dobije naj drazu igracku!! Sve je bilo nekak nestvrano, no kaj je dobro kratko traje, tako smo i mi pomalu utihnuli u san u nasim vrecama....

jutro je i vrijeme je da se krene mado

jutro je bilo ruzno za nas, nakon 2 sata spavanja i probudivsi se doslovno u obalku zakljucili smo da je bolje sto prije krenut jel bi nas kisa mogla oprat... naporna borba sa snom i motorom nikom nije za preporuku, no i to smo izgurali, uz par tehnickih preblema s motorima i zelucima stigli smo doma, ovaj put auto putom, bili smo prevec umorni da bi sve one zavoje prolazili opet... gledam prednju gumu kak guta sfalt i bez obzira koliko snage nemam osjecam se sretno, to nam je prvi malo jaci put i nemrem vjerovat koliko nam je bilo dobro, i danas kad stipe i ja gledamo fotke nemremo se nacudit kak nam je bilo dobro!!

- 14:32 - Komentari (0) - Isprintaj - #

utorak, 16.11.2004.

M.C. Insane

konacno postojimo!!

Konacno je dosao i taj dan!!
Nakon brojnih prepirki, razlici u cugi, visinskim pripremama doso je i trenutak da obajvimo svijetu da postoji i M.C. Insane!!

Daklem,
utemeljivaci Stipe i ja nako brojnih rundi odlucili smo da nase osvajanje kilomerata i velike avanture koje smo prosli vise ne mogu i ne smiju proci ne obiljezene. Tako da biker klub insane postoji od petka 12.11. anno dommini 2004.

kako jos nije odradjena prva sjednica utemeljivaca, tako da jos nije jasan program no sigurno smo da ce on bit zanimljiv, uskoro krece i promotivni materijali i jos hrpa stvari koja ce popratiti ovaj klub....

za sad samo ovo, no bit ce, bit ce...

- 12:09 - Komentari (1) - Isprintaj - #

subota, 13.11.2004.

Portal

Portali su vrata koja nas sve skupa zajedno s jednog mjesta prebacuju na druga manijakalnim brzinama (?)

No ovaj o kojem cu sad pisat je malo drukciji, iako mene on isto s mjesta (koliko toliko) zdravog razuma velikom brzinom prebaci u stanje totalnog mozdanog zakazanja (as always). Daklem radi se o meni dragoj birtiji odma preko puta melina u kojoj rado provodim vikende, a pocelo je jos godine davne dok su mene jos morile brige di ici van i dobro se napit pa ak ziv dodjem doma to ponoviti opet. Danas sam (ko fol) malo pametniji pa idem tamo zbog dobrog drustva (citaj hladnog piva). Kako sam vec objasnio sam sebi ja sam ne shvacena dusa koja zeli biti saslusana, jedini bad kaj mi je jezik dug a glasnice glasne kad se napijem, no tad nisam bas previse ozbiljan :). No da se vratimo temi. So da nije te birtije ja bi danas bil vjerovatno negdje na promatranju u sobi punoj jastuka i s onom lipom bilom kosuljim kaj se veze odostraga :). Vec par puta totalno izbacen iz ravnoteze i bacen u stanje totalne depresije i izlaz sam nasao, a u cemu drugom, do tulumarenju, ne bas u alkoholu ak ste to pomislili no eto u tulumarenju. Ekipa koja tamo radi je mrak, ljudi ak neko zna slozit domacu atmosferu onda su to konobari tamo, 100 puta okrenute runde na njihov racun, najjeftinija cuga u tkalci i k tome jos zakon mjuza, kaj ti treba jos (osim klime)!!

Daklem nije mi bilo na pameti reklamirat tu birtiju jel njima to ne treba, hebo te svako ko je jednom tamo krocio uvijek se vracao, ima nekaj u tom nazivu portal, udjes na dve a izadjes na 4 noge ;).

Ljudi moji jucer sa vidio da postoje medicinski fenomeni, daklem rokamo mi na sanku pive, ono lete runde ko iz kabla i fakat malo prebrzo se roka, jedva pratim (a nije bas da sporo pijem). I tako nakon 6 rude zac zavrti tequilu, ljudi moji ja se skoro ispovracao, sekunda je falila, ono struk na ex i krene zeludac, i bluimp, i blump i jedva uspije u sebi zadrzat do WC-a al na moju srecu tam sam uspjel progutat tako da nisam izbacil sebe i se :). No tu price ne staje, ja se vratim ponosan na sebe kad ono nova runda na sanku. Uz jebem li vam majku puce prvi rafal!! Ajd uspio sam i nju no jedva i reko no tequila for me, a ne!!! Dok nas medicinski fenomen je pil nase tequile, frajer je strusio 6 DECI u tri case, ne odjednom ali u roku od pola sata, EJ 6 DECI!!! i ostao na nogama, AAAAA ZAC mi ti se klanjamo!!!

p.s.
e da sad su snimili reklamu za srcolovku tamo

- 10:55 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 12.11.2004.

the 1st one

hvala mama,
hvala tata,
hvala vam prijatelji moji koji ste mi pruzili da pisem ovdje okolo vas i da svoje pateticno skrabanje morem objavit na WWW, hvala vam ljudi, smrc, smrc

no dosta patetike,

daklem pisem ovdje medju dragim mojim ljudima kak bi se i moj glas napokon malo cuo, moram se zahvaliti svom dobrom prijatelju royalu koji mi je unjeo inspiraciju za ovo...

no to je to, necemo duziti s prvim blgom... kad smislim nekaj pametnije bum pisal, za sada, svaki pocetak je tezak ;)

- 08:38 - Komentari (1) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se