clementine

uaaaa!!! dobra večer, zovem se Zujo Zujić! po vrsti sam životinja, i to komarac.
mjesto stanovanja mi je prigradska močvara, gdje imam svoj mali dom i sve što mi je potrebno. moj neprijatelj je jedna dosadna žaba po imenu-Krečka Krečić, ali nadam se da će se uskoro odseliti-kruže glasine da si je našla muža preko neta. i tako, razmijenili oni slike a uskoro će i prstenje..on živi u većoj bari, ima više prostora za podmaldak, a ja ću ostati ovdje i umnožiti svoje malo carstvo
moj radni dan počinje oko 19 h navečer, kad se uputim po tom predgrađu tražeći toplokrvna bića-najdraža vrsta su mi ljudi.
ima jedna kuća..hmmm, tj jedna mala u njoj-ona je prije stalno učila cijelu noć, a sad gubi vrijeme na kompjuteru-isto nešto švrlja po netu..nadam se da se i ona neće udati, jer joj je krvca nektar za moje nepce...
i tako, ja neku večer kucam na prozor, a kako nitko ne odgovara, ulazim sam, malo zujim uokolo i vidim je... aaaa moja mala u kupaćem i mraku-vruće joj je- što znači da je krv tooopla.. mislim da ljudi uživaju u toploj čokoladi, pa bi se dalo povući neku paralelu s time..
i tako ja krenem u svoje zujanje uokolo-kao morski pas kada kruži oko plijena-gledam koji dio je najslasniji. čujem njenu jugularnu venu (vanjsku). zamišljam kako ulazim u nju i doživljavam vrhunski užitak...sline mi cure, pomalo gubim koncentraciju, ali odlučujem ostati priseban. nije ni ona blesava.. sad je postala pokretna meta..dem it!
moram opreznije inače ću ostati bez glave. jesam leteći ali nisam šumaher...
k vragu, moram se malo primiriti.neka se i ona opusti..
i leti mali leti. napokon sleti...
i zgnječi ga ruka male: e, neeećeš me ti bosti!

svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna. pri pisanju nisu ozlijeđene životinje. svi likovi u ovoj priči su izmišljeni, a mjesto i vrijeme su fiktivni.