clementine

telefonski razgovor:
ja:ej mama aj donesi kruh, novine i dinju
mam:doobro, jel treba još nešto?
ja:samo ti donesi ovo. jesi zapisala?
mam:da, da..


30 min kasnije:
mam:cao cao!!
ja:ej
jesi donijela novine?
mam:da, tu su ti u vrećici..
ja:a kruh?
mam:a jooj, vidiš znala sam da sam nešto zaboravila...
nazovi tatu i reci mu da kupi pikov polubijeli..


nešto kasnije (nakon poziva tati koji btw nije donio kruh)

idem ja raditi 'sendvić' od sira i paradajza
otvaram frižider..
slina mi navire na usta..
stvaraju se zazubice..
mašta buja..
i...
nema sira..
deeerem se:maaama a di je sir?
ona iz sobe sneno odgovara: pa trebao bi biti u onoj taperverovoj kutijici
ja:nije tu..
kopam i dalje..
nema gaaaa...
a jeb ga, bar ima paradajza=)
i tako sam ja dan završila sendvićem od kruha, sira i paradajza bez kruha i sira..

dođe frendica i kaže, mala dobro mi izgledaš.. a ja sva ponosna, da vidiš to ti je nova dijeta.. jedeš koliko te volja a niš se ne prima..još da znaš sastojke...=)

jučer sam krenula s nekim teškim depresijama, al odlučih to izbrisati jer mislim da ionako ima previše negative na ovoj jadnoj Zemljici (počevši od samoubojica, pa do nekih Ana i Mia koje se podupiru u nečem toliko beskorisnom)
i sad, kako da čovjek pronađe neku pozitivu i ubije dosadu?
ja sam se toliko ubijala od učenja cijele god da sam zanemarila svoj društveni život i sad došlo vrijeme da to malo nadoknadim i uživam jer sam bogme zaslužila, ali se nađoh pred problemom:odakle i kako početi?
kao što već svi znaju vrijeme leti i dok kažeš skočimiš već si jednom nogom u grobu, drugom dva metra pod zemljom, a glava i vrat su ti na projektu reži me..
i onda ja tako sad smišljam plan a dotad vrijeme curi kao pijesak kroz prste.a muka s tim planovima je što ti uvijek treba neki pričuvni i onda kad pričuva pričuvnog propadne ti si u dubokom ....
prvi konstruktivni projekt je ovaj blog. drugi je knjiga koju sam danas uzela u knjižnici-ima veze s faxom pa je zato konstruktivna, a lagano je štivo pa je zato ugodna.treći projekt je u pripravi(točnije, čeka instruktora vožnje-pa da napokon i to zgotovim). četvrti je živa muka jer je došlo na red obračunavanje s onim što je dečkima dosadno, curama nikad prežaljeno(počinje s c sadrži l, a završava s t)..
a sad naj naj naj teži projekt br. 5 je misija pronalaženja dečka. s tim sam već zahrđala. kao što rekoh vrijeme projurilo, ja se nisam ni snašla..činjenica je da sam na 1.god faxa postala otvorenija, društvenija i zabavnija, ali i ZAHTJEVNIJA. to se već pretvorilo u problem kad si počenš misliti-taj, taj taj i taj mi neće odgovarati jer nemamo 2 zajedničke teme, onaj otpada jer je pre(mlad/star/nezanimljiv/naporan/vulgaran) i šta ti ostaje? pretpostavljam oni koje nisi upoznala. a poduhvat je upoznati ih, tj znati ih prepoznati i privući. dodatna muka je što nisam tip cure koja bi prišla dečku! unatoč napomenutim komunik.. i otvor.. ja i dalje onako staromodno čekam svog viteza na bijelom konju, motoru, autu(ma fućkaš atribute, nek se netko pojavi!!)
i gdje da jedna cura upozna dečka-jedino vani (tko ima doma zbirku nek se javi..) a da bi izašao van treba ti neko društvo, prijevoz i koja kuna u džepu. 2 uvjeta ispunjena treći će se riješiti kad se projekt br.3 provede. i sad, idealni uvjeti:vani si, imaš sa sobom neko društvo, pićence u ruci, mrdaš guzom i čekaš ... nešto... da ... se... desi...
iii... ništa
i pitaš se, pa what seemes to be the problem... ali se seema da nema problem, tj ti ga unatoč zdravom vidu ne vidiš:1. izgledaš normalno
2. ima slobodne muške populacije
i šta je onda pošlo po zlu???