Šabataj Cevi


Neke druge “Mesije”

Među jevrejskim plemenima, i pre i posle Isusa Hrista, pojavili su se mnoge Mesije. Jedan od takvih revolucionarnih 'Mesija' bio je na početku I stoleća i Juda Galilejac, za koga Flavije ukazuje u svojim 'Starinama': »Juda Gavlonit, iz grada Gamale, zajedno sa farisejem Cadokom, pozivao je narod na ustanak, govoreći da procena imovine nije ništa drugo do put ka ropstvu; i pozivao je narod da zaštiti svoju slobodu.« (XVIII, 1, 1) Juda iz Gamale je zabranjivao davanje poreza Rimu. On je i osnivač bodežarske sekte ('Judejski rat', II, 8, 1). Zakonik i raban Gamliel, na saslušanju Apostolâ pred Velikim većem osvrće se na Judinu pobunu rečima: »Posle ovoga /Tevde/ ustade Juda Galilejac u dane Popisa i odvuče dosta naroda sa sobom; on takođe pogibe i svi koji ga slušahu rasturiše se.« ('Dela', 5:37

U Drugom jevrejskom ustanku protiv Rima (132.-135. g. ne.), eksponirao je se sumanuti jevrejski 'mesija', ubica i razbojnik Simon, prozvan Bar-Kohba ('sin zvezde', na aramejskom), koji je žestoko kažnjavao hrišćane zato što se ne odriču Mesije Boga Oca – Isusa Hrista i njega, Simona ne priznaju za 'bogomdanog Mesiju' (Justin: 'Apologija', I, 31), te zato što ne uzimaju oružje u ruke da bi se borili protiv Rima.

Istočnoevropski neohasidejski rebe Šnerson, rabin Menahem Mendel (1902.-1994. g.), osnivač sekte 'Lubavič' ili 'Habad', od strane svojih sledbenika, još za života je proglašen “Mesijom”; kada je umro, ta zabluda je se još više proširila.


“Mesija” koji je prešao na islam

Septembra 1665. u turskom gradu Smirni, proučavalac kabale Isaka Lurije – mladić Šabataj Cevi (1626.-1675. g.), proglasio je se ‘Mesijom’ koji će jevrejski narod izbaviti iz galuta. Kada je zadobio mnoge sledbenike Cevi je bio izopšten iz talmudskog judaizma od strane rabina Smirne. Izopšten Cevi je se tada uputio u Palestinu i Egipat, šireći poruku o svojoj “božanskoj misiji”. Cevijevo “mesijanstvo” potvrdio je kabalist i rabin Natan iz Gaze (1643.-1680. g.), koji je uzeo da šalje poruke bodrenja jevrejskim opštinama u mnogim zemljama da budu spremne za izbavljenje iz galuta, progonstva. Kada je se Šabataj Cevi vratio u Smirnu, frenetična jevrejska masa ga je dočekala sa povicima “Živeo naš kralj Mesija”! Šabatajev “proročki” pokret je najavio da će “Mesija” uskoro stići u Carigrad, svrgnuti sultana i osloboditi Izrael. Kada je 1666. godine (šest meseci pošto je se proglasio za “Mesiju”), u pratnji nekoliko sledbenika, Cevi zaputio u Carigrad (možda da bi pridobio i muslimane), bio je tamo 6. februara uhapšen i utamničen u jednu od galiopolskih tvrđava.

Dobivši vesti o hapšenju “Mesije” ustreptale judejske mase evropskih zemalja stale su upućivati delegacije u Carigrad, kako bi od sultana tražile Šabatajevo oslobođenje; drugi su dolazili da bi ga pozdravili i uverili se u njegovo “mesijanstvo”. Svima njima “Mesija” iz Smirne je osiono obećavao i najavljivao da će ih uskoro izbaviti, osvetiti se njihovim neprijateljima i tlačiteljima, i obnoviti Solomonov Hram. Kada je Cevi izveden pred sultana, Mustafu Pašu, u strahu od pogubljenja izrazio je spremnost da primi islamsku veru. Za jednog “Mesiju” bio je to vrlo sraman istup. Sultan mu je poštedeo život, dobio je tursko ime i postao sluga u jednoj od carskih palata u Jedrenu. Bilo je to veliko razočarenje za većinu sefardskih i aškenaskih judejaca. Drugi judejci su nastavili da slede Cevija verujući da je njegovo napuštanje judaizma samo privremeno i u službi izbavljenja mnogih. Takav izopačen stav je u svojim propovedima apologetski promovisao Natan iz Gaze: Šabatajevo odstupništvo zapravo je, po njemu, dokaz istinitosti njegovog mesijanskog poduhvata. Kada je Jedrene postalo mesto hodočašća za Šabatajeve sledbenike, turske vlasti su ovog prognale u Ulcinj na Jadranu, gde je on u usamljenosti umro 1675. g. Članovi Cevijeve sekte u Turskoj njegovu smrt prihvatile su kao “odlazak na Nebo”, verujući da će on ponovo sići na zemlju kako bi potlačenom jevrejskom življu doneo oslobođenje. Kada je turska vlast zabranila šabatajsku sektu (čije članstvo je uglavnom u Solunu živelo i kasnije opravdavalo i seksualne izopačenosti), šabatejevci su, po uzoru na svoga vođu, promenili svoju veru – prešli u islam. Tako su i oni ostvarili “nedokučivu tajnu”, tačnije načinili duboko i sablažnjujuće svetogrđe, nastavili da slave velikog otpadnika.


“Mesija” bez ijedne moralne pouke

Valja zapaziti da “Pomazanik” Šabataj Cevi nije ništa napisao, niti mu se pripisuje, niti je sačuvana ijedna njegova samostalna duhovna etična poruka vredna pamćenja. Njegovo podizanje je tipično politikantsko-revolucionarno zanesenjaštvo koje je došlo u teško vreme za judejski narod, i zato je i mnoge moglo da izmanipuliše i zavede. Šabatajeve nihilizam kasnije su razvili Jakov Frank (umro 1791. g.) i njegovi učenici kroz svoje revolucionarne utopije.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se