Nostradamus


“Prorekao” i Nojev Potop

Grancuski astrolog i lekar Mišel de Notrdam zvani Nostradamus (1503.-1566. g.), iz jevrejske porodice Nostredame (koja je prešla u rimokatoličanstvo), najpre je živeo u Aleu a potom se nastanio u Provansi, , u vreme progona "veštica". Bio je dvorski fizičar francuskog kralja Anrija II. Potom (1547.) je postao štićenik kraljice Katarine de Mediči, koja je pokazivala veliku naklonost astrolozima. Od 1550. g. objavljivao je godišnji almanah "proročanstava". Bio je pod velikim uticajem Jamblihove (oko 250.-325. g.) knjige o egipatskim misterijama – 'Teurgija'; za dobijanje "vizija" koristio je tronožac na kome je stajao sud sa vodom, na čijoj površini bi mu se javljale "slike budućnosti"... Odavši se zakonetnom “prorokovanju”, Nostradamus je napisao u više od hiljadu strofa (gde svaka strofa ima četiri stiha) knjigu nazvanu ‘Centurije’, koja navodno (pravilno rastumačena) otkriva sudbinu sveta tokom više stoleća, sve do kraja sveta 3797. g.; naravno, u njima se ponajviše bavi Francuskom i njenom sudbinom. Prvi niz "proročanstva" mu je objavljen 1555. g., a potpuna zbirka je se pojavila 1568. g., uoči velike napetosti između rimokatolika i protestanata koja će izroditi vartolomejski pokolj 1572. g. Nostradamusovi "proročki" zapisi su dosta nerazumljivi i po svojoj simboličko literalnoj liniji, a i zbog toga što su mešavina više jezika. Time se otvara mogućnost da svako u njima vidi i "nađe" ono što hoće.


Mišel de Notr Dam (1503.-1566. g.)

Ono što je Nostradamus “proricao” daleko je bilo od toga da bude plod samo njegovih “vizija”. Nagoveštaji postoje da je došao do nekih starih jevrejskih i kabalističko-okultnih knjiga koje je preradio, doterao, objavio, a predloške spalio. Tako se u jednoj od kvatrena (I, 17) spominje i Nojev potop, i govori se o njemu kao o budućem događaju:

»Četrdeset se godina duga neće pojaviti,
četrdeset godina će stalno sjati,
suva zemlja će postajati sve sušnija,
a Potop će doći kada se duga vrati.«

Po 'Knjizi Postanka', kao znak Svoga saveza sa Nojem i svim živim bićima Bog postavlja dugu u oblake (9:13-17). U takvu Nostradamusovu prezentaciju (koja ukazuje s druge strane na starost originalnog skriptualnog predloška) "vidovnjak" je očigledno utkao svoje slepilo, zaključivši da se tu radi o događaju koji tek treba da usledi. I mnoge druge događaje iz prošlost (poput rušenja Napolja pod Normanima), on je u svome zavaranju prikazao kao "stvar budućnosti".

Nostradamus usvaja stare i kvazimilenarističke koncepte o Kraljevstvu Mira na Zemlji koje treba da nastane 6 ili 7 milenijuma posle "stvaranja sveta":

»Kada se ispuni veliki sedmi broj,
nastaće doba hekatombsko,
ne mnogo daleko od hiljaditog,
i mrtvi će ustajati iz grobova.«
(X, 74)

Nostradamusu sličan zanesenjak i kvaziharismatik bio je i Džon Di (John Dee), službeni astrolog kraljice Elizabete I.


Dalekoistočni poklonici Nostradamusa

Slepi Japanac Šoko Asahara osnovao je 1987. g. sinkretičku sektu (koja doktrinalno kombinuje budizam, hrišćanstvo, novodobstvo, ...) ‘Vrhovna Istina’ (AUM šinkri kjo), u kojoj se i Nostradamus, odnosno njegova “proročanstva” uzimaju vrlo ozbiljno. Šoko je preduzeo čak i pohod do Liona, da bi se susreo sa jednim od francuskih “stručnjaka” za tumačenje Nostradamusovih kvatrena. Sekta je predvidela apokaliptičke nesreće za kraj XX stoleća, te početak Trećeg svetskog rata pre 2006. g. Apokaliptičke nesreće su “ubrzali” sprovevši akciju trovanja tokijskih žitelja nervnim gasom sarinom, koji su ujutro 20 marta 1995., pustili u pet tokijskih metroa. Pri tome su usmrtili 12 osoba a na oko 5.500 ljudi je naneseno teško obolevanje. I pre toga, u junu 1994. g., izveli su slično trovačko napadanje u Macumotou, gradiću severno od Tokija. Članstvu sekte u njihovom sedištu ispod planine Fuđi je inače davana stimulativna droga ponajprije preko hrane, droga koja je trebala da obezbedi njihovu zavisnost i poslušnost “sveštenstvu”.

Šabataj Cevi


Neke druge “Mesije”

Među jevrejskim plemenima, i pre i posle Isusa Hrista, pojavili su se mnoge Mesije. Jedan od takvih revolucionarnih 'Mesija' bio je na početku I stoleća i Juda Galilejac, za koga Flavije ukazuje u svojim 'Starinama': »Juda Gavlonit, iz grada Gamale, zajedno sa farisejem Cadokom, pozivao je narod na ustanak, govoreći da procena imovine nije ništa drugo do put ka ropstvu; i pozivao je narod da zaštiti svoju slobodu.« (XVIII, 1, 1) Juda iz Gamale je zabranjivao davanje poreza Rimu. On je i osnivač bodežarske sekte ('Judejski rat', II, 8, 1). Zakonik i raban Gamliel, na saslušanju Apostolâ pred Velikim većem osvrće se na Judinu pobunu rečima: »Posle ovoga /Tevde/ ustade Juda Galilejac u dane Popisa i odvuče dosta naroda sa sobom; on takođe pogibe i svi koji ga slušahu rasturiše se.« ('Dela', 5:37

U Drugom jevrejskom ustanku protiv Rima (132.-135. g. ne.), eksponirao je se sumanuti jevrejski 'mesija', ubica i razbojnik Simon, prozvan Bar-Kohba ('sin zvezde', na aramejskom), koji je žestoko kažnjavao hrišćane zato što se ne odriču Mesije Boga Oca – Isusa Hrista i njega, Simona ne priznaju za 'bogomdanog Mesiju' (Justin: 'Apologija', I, 31), te zato što ne uzimaju oružje u ruke da bi se borili protiv Rima.

Istočnoevropski neohasidejski rebe Šnerson, rabin Menahem Mendel (1902.-1994. g.), osnivač sekte 'Lubavič' ili 'Habad', od strane svojih sledbenika, još za života je proglašen “Mesijom”; kada je umro, ta zabluda je se još više proširila.


“Mesija” koji je prešao na islam

Septembra 1665. u turskom gradu Smirni, proučavalac kabale Isaka Lurije – mladić Šabataj Cevi (1626.-1675. g.), proglasio je se ‘Mesijom’ koji će jevrejski narod izbaviti iz galuta. Kada je zadobio mnoge sledbenike Cevi je bio izopšten iz talmudskog judaizma od strane rabina Smirne. Izopšten Cevi je se tada uputio u Palestinu i Egipat, šireći poruku o svojoj “božanskoj misiji”. Cevijevo “mesijanstvo” potvrdio je kabalist i rabin Natan iz Gaze (1643.-1680. g.), koji je uzeo da šalje poruke bodrenja jevrejskim opštinama u mnogim zemljama da budu spremne za izbavljenje iz galuta, progonstva. Kada je se Šabataj Cevi vratio u Smirnu, frenetična jevrejska masa ga je dočekala sa povicima “Živeo naš kralj Mesija”! Šabatajev “proročki” pokret je najavio da će “Mesija” uskoro stići u Carigrad, svrgnuti sultana i osloboditi Izrael. Kada je 1666. godine (šest meseci pošto je se proglasio za “Mesiju”), u pratnji nekoliko sledbenika, Cevi zaputio u Carigrad (možda da bi pridobio i muslimane), bio je tamo 6. februara uhapšen i utamničen u jednu od galiopolskih tvrđava.

Dobivši vesti o hapšenju “Mesije” ustreptale judejske mase evropskih zemalja stale su upućivati delegacije u Carigrad, kako bi od sultana tražile Šabatajevo oslobođenje; drugi su dolazili da bi ga pozdravili i uverili se u njegovo “mesijanstvo”. Svima njima “Mesija” iz Smirne je osiono obećavao i najavljivao da će ih uskoro izbaviti, osvetiti se njihovim neprijateljima i tlačiteljima, i obnoviti Solomonov Hram. Kada je Cevi izveden pred sultana, Mustafu Pašu, u strahu od pogubljenja izrazio je spremnost da primi islamsku veru. Za jednog “Mesiju” bio je to vrlo sraman istup. Sultan mu je poštedeo život, dobio je tursko ime i postao sluga u jednoj od carskih palata u Jedrenu. Bilo je to veliko razočarenje za većinu sefardskih i aškenaskih judejaca. Drugi judejci su nastavili da slede Cevija verujući da je njegovo napuštanje judaizma samo privremeno i u službi izbavljenja mnogih. Takav izopačen stav je u svojim propovedima apologetski promovisao Natan iz Gaze: Šabatajevo odstupništvo zapravo je, po njemu, dokaz istinitosti njegovog mesijanskog poduhvata. Kada je Jedrene postalo mesto hodočašća za Šabatajeve sledbenike, turske vlasti su ovog prognale u Ulcinj na Jadranu, gde je on u usamljenosti umro 1675. g. Članovi Cevijeve sekte u Turskoj njegovu smrt prihvatile su kao “odlazak na Nebo”, verujući da će on ponovo sići na zemlju kako bi potlačenom jevrejskom življu doneo oslobođenje. Kada je turska vlast zabranila šabatajsku sektu (čije članstvo je uglavnom u Solunu živelo i kasnije opravdavalo i seksualne izopačenosti), šabatejevci su, po uzoru na svoga vođu, promenili svoju veru – prešli u islam. Tako su i oni ostvarili “nedokučivu tajnu”, tačnije načinili duboko i sablažnjujuće svetogrđe, nastavili da slave velikog otpadnika.


“Mesija” bez ijedne moralne pouke

Valja zapaziti da “Pomazanik” Šabataj Cevi nije ništa napisao, niti mu se pripisuje, niti je sačuvana ijedna njegova samostalna duhovna etična poruka vredna pamćenja. Njegovo podizanje je tipično politikantsko-revolucionarno zanesenjaštvo koje je došlo u teško vreme za judejski narod, i zato je i mnoge moglo da izmanipuliše i zavede. Šabatajeve nihilizam kasnije su razvili Jakov Frank (umro 1791. g.) i njegovi učenici kroz svoje revolucionarne utopije.

Ronald Habard


Fantazista kao “duhovni učitelj”

Iz Kroulijeve telemitske filosofije i njegovih redova, izašli su brojni subverzivni i indoktrinacioni kultovi. Pomenimo samo jedan od njih: Scijentološku crkvu (osnovana 1954. g.), koja je trenutno medijski dosta zastupljena u svetu. Osnivač kulta zvanog scientology (eng.) – scijentologija – tačnije bi bilo skijentiologija (lat.: scientia = “znanje”, grč.: logía = “učenje”, ‘nauka o saznanju’, gnoseologija) kao duhovno-manipulativne ideologije i pribežišta od pedofilije je varalica i lažov Lafajet Ronald Habard – Lafayette Ronald Hubbard (1911.-1986. g. ne.), pisac mnogobrojnih dela takozvane naučnofantastične proze, šizofrenik i korisnik narkotika, poklonik boginje Dijane; najpoznatije njegovo delo, u kojem je promovisao doktrinu svoga dijanetskog (grč.: h diá-noia = 'razmišljanje', 'saznanje') kulta, je ‘Dijanetika – savremena nauka o duševnom zdravlju’ (1950. g.). Habard je poznat i po svojoj izreci iz 1946. g.: »Ako neko želi da brzo zaradi milion dolara, najbolje je da osnuje svoju crkvu.« Sa svojim ocem, pomorskim oficirom američke vojske, imao je prilike da obilazi Daleki Istok, gde je se susreo sa filosofskom i okultnom književnošću toga podneblja. Kao učesnik Drugog svetskog rata biva ranjen, operisan, i 8 minuta provodi u kliničkoj smrti. Pred kraj rata 1945. g. Habard upoznaje zanesenjaka Đžeka Parsonsa, Kroulijevog učenika, koji ga uvodi u O. T. O. U doktrinu svoje vrlo komercijalno inklinirane scijentologije Habard preuzima mnoge ideje od Kroulija, stepenovanja ‘napretka’, mada je u njoj primetna i gomila ličnih Habardovih književničkih fantazmagorija i nebuloza. Tako on o ljudskoj dušama uči kao o nekakvim tetanima koje je na Zemlju pre 75 miliona godina prognao okrutni galaktički vladar zvan Ksenu.



Lafajet Ronald Habard (1911.-1986. g. ne.)

Dati kriminalno inklinirani kult je sav usmeren na to da od svojih članova izvuče što više novca i što više mentalno da ih izmanipuliše. U nekom pogledu velika je sreća što je u mnogim zemljama životni standard ljudi dosta nizak, time i njihova platežna moć, tako da je njihov živalj i omladina time zaštićena da ih financijski muze scijentološka hidra. Sajentolozi su, inače, primetno i grabljivo zauzeti da infiltraciono osvoje što bolje i veće pozicije u strukturama državnih vlasti.

Scijentolozi nisu jedini koji su bili za pravljenje kulta inspirisani takozvanim naučno-fantastičnim štivom, dakle ljudskim literalnim maštarijama. Dvojica studenata sa Westminster College iz Misurija, pošto su pročitali "Stranca u tuđini", naučno-fantastično delo Robert-a A. Heinlein-ea, osnovali su sektu koju su nazvali 'Crkva svih svetova'. Njihovi članovi su se međusobno pozdravljali blasfemičnim rečima "Ti si Bog".


“Prosvetljeni učitelj” koji nije očistio ni vlastite aberacije

Treba znati da scijentolozi Habarda, koji je iz Drugog svetskog rata izašao kao ranjenik sa ozbiljno narušenim mentalnim zdravljem i suicidnim preokupacijama, vide kao duhovno razvijenijeg i od Isusa Hrista. Umesto da se sa Bogom prevashodno leči i otklanja svoje mentalne zapreke i čvorove, izmislio je kvazipsihijatrijski spiritualni kult.

Kako bi od lakoverne klijentele (među kojima su i zvezde Holivuda, kojima će mnogo kasnije ‘kvazikabalističko znanje’ prodavati i pop-zvezda ‘Madona’) bolje mogao da se izvlači novac, u scijentologiji izmišljena su nekakva 27 stupnja duhovnog ‘napretka’ i hipnotičkih sanjarija, kroz koje čovek postaje ‘čist’ (clear). (U 'Crkvi Svetla', koju je 1932. g. utemeljio Elbert Benjamine, ustanovljena su čak 50 stupnja posvećenja.) U tome “napredovanju” pomaže i spiritualna tehnologija. E-metar, električni merni uređaj, uprošćeni detektor laži, koji meri električne promene na koži dok subjekt iznosi svoju ispovest.

Uz svoju primitivnu psihoterapiju zvanu auditing – “slušanje”, “pregled”, Habard je izmislio i doktrinu o takozvanim ‘engramima’, mentalnim aberacijama (lat.: aberrare = “odlutati”), traumatičnim, nesvesnim impresijama iz prošlosti, ponajprije iz iz najranijeg detinjstva. Dokle god imamo “engrame” ponašaćemo se iracionalno i bićemo skloni devijantnom ponašanju. I te aberacije navodno mogu da odstrane scijentološke sesije intervjua sa e-metrima, u kojima “klijent” iznosi intimne detalje iz svoga detinjstva i prošlosti (koji se zapisuju, i koji se kasnije mogu ucenjivački izneti protiv “klijenta” ukoliko želi da napusti sektu). Učenik postaje “čist” i “slobodan” (bez mentalnih zapreka) da dušom krene i na udaljene planete kad E-metar više ne reaguje na engrame Habardovi e-metri neće ni raščistiti mentalne ruševine i blokade u čoveku (ni od njega napraviti “superčoveka”), kao što ga neće ni dovesti do istinskog duhovnog napretka. – Grešan život, neprijatnosti nastale iz učinjenih grehova i nezahvalno podnešenje karmički zasluženih doživljenih neugodnosti i zlostavljanja stvaraju zapreku do Boga i pročišćenja svesti.

Dejvid Berg


”Porodica” seksualnih izopačenika

“Prorok poslednjeg vremena”, nekadašnji metodistički pastor - Dejvid Berg (David Berg, 1919.- g. ne.), poznat i kao Mojsije David, osnivač je američke sekte ‘Božija deca’, kasnije prozvana i ‘Porodica Ljubavi’ (1978. g.), poznata i kao “Svetski Servis”. I jeku navale hipi pokreta i početka globalnog širenja narkomanije – 1968. godine, ‘Isusove ljude’, odnosno potom ‘Božiju decu’ Berg je ustanovio sa svojom ljubavnicom Karen Zerbi (Zerby), da bi sa “božanskim” pokrićem mogao da udovoljava svojoj bolesnoj i napasničkoj seksualnosti, koja je uključivala i snošaje sa decom, od kojih su neka bila kidnapovana. Praktikovanje seksualnih izopačenosti i prostitucije “za Hrista” u Bergovoj “crkvi” povuklo je brojna samoubistva njenih pripadnika. – ‘Božija deca’ kao svetski kult zapravo su nakon 1971. g. izrasli iz komune ‘Klinika za dušu’ koju je Berg osnovao na ranču evangeliste Freda Đžordana (Fred Jordan) u Teksasu.

Od 1987. g. ‘Porodica Ljubavi’, po vlastitom saopštenju, navodno više ne praktikuje incestuozni seks i seksualni proselitizam.


Bog i Božiji Zakon po meri “novog Mojsija”

Čovek kome je najviša vrednost njegovo ljudsko “ja” i ljudska shvatanja, projekciono pravi Boga po svojoj meri i svome liku. Tako je i poremećeni i raskalašeni Berg Boga prikazao kao “izopačenika”. Isus, koji je “začet” u snošaju između arhanđela Gavriela i blažene Marije, kao Pomazanik “bludničio” je sa ženama iz svoje pratnje, pa tako “dobio” i veneričnu bolest.



Dejvid Berg

Ogrezao u bezakonjima Berg je učio da je Božiji Zakon ukinut (koji između ostalog kaže i “Ne čini preljube”), i da je zamenjen zapovestima ljubavi; Bog je večan i Njegov Zakon je večan, a Isusov Kraljevski Zakon, zakon ljubavi za Boga i bližnje, je stožer celog Zakona: jer ko istinski voli boga i bližnje kao deo sebe, taj će iz ljubavi prema vrlini i činiti Božije Zapovesti, živeti pravednički; Isus upozorava i ukazuje u Besedi na Gori da je istinski Božiji Zakon večan: »Ko dakle razreši jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji će se nazvati u Kraljevstvu Nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se velik nazvati u Kraljevstvu Nebeskom.« (‘Matej’, 5:19) Bergov “duhovni zakon” daje legitimitet izopačenostima razne vrste (bludu, brakolomstvu, grupnom seksu, incestu, ...), jer je on postavljen na temelju ljudskih pretpostavki, naime, ako je neko u svojoj aktivnosti motivisan ljubavlju i nikog ne povređuje, onda je i ono što on radi prihvatljivo za Boga. Gde čovek sam po sebi može oceniti da njegova delatnost nikomu duhovno i fizički ne nauđuje?! I o kakvoj “ljubavi” govore oni koji poznaju samo sebičnu i izvrnutu ljubav, koji su zaljubljeni u svoje ljudske zablude i izopačene ugođaje?!

Pokornošću ljudskom autoritetu “Porodice” Berg opravdava i činjenjenje razno-raznih negativnosti: »Ako vam neki od naših rukovodilaca naredi da učinite nešto rđavo, vi to bezrezervno prihvatite i svojom poslušnošću bićete opravdani kod Boga.«

Nije ništa čudno što se u vreme posletka pojavljuju mnogi lažni proroci i lažni učitelji; čudno je samo što toliko puno ljudi poklanja svoju dušu slepim i poremećenim vodičima, koji ih vode u očiglednu propast.


“Novi Danilo” proriče Hristov Dolazak

“Proroka” Berga, koji je primio “Danilovo razumevanje”, potvrdila su i njegova “proricanja”; tako je najavio da će Kalifornija biti razorena u zemljotresu (o čemu su i ranije naučnici spekulisali), a da će Sjedinjene Američke Države u januaru 1974. g. biti opustošene kometom Kohoutek. Nije zaboravio ni Hristov Dolazak: najavio ga je za 1993. godinu. Ti promašaji mu nisu pomogli da se otrezni i shvati da su njegovi duhovni vodiči i inspiratori zapravo sile Tame.

Čarls Menson

Pomahnitali roker

Krajem šezdesetih godina prošlog stoleća suludi, opsednuti roker Čarls Menson (Charles Manson), koji je sebe smatrao i Hristom i Satanom, osnovao je 'Crkvu Završnice' (Final Church) u Sjedinjenim Američkim Državama. Ustvari, to je bila samo kopija ‘Satanine Crkve’ Antona Šandora La Veja (Kroulijevog sledbenika), osnovana 1966. g. u San Francisku. Menson je sve ljude video kao ludake, odnosno u svima drugima je video samoga sebe. Sa svojom "crkvom" on je trebao sprovesti "konačni sud" nad celokupnim ljudskim rodom. Izvan svoje skupine Mensonovi sledbenici tražili su žrtve za crnomagijske rituale. Žrtvovalu su, inače, i ljude i životinje. Ljudima bi u svojoj žrtvenoj torturi po nekoliko puta, do smrti, zabadali po šest u krug stopljenih noževa. Sa svojim sumanutim sledbenicima Menson je na kraju završio na dugogodišnju robiju.

Džim Džons

Psihopata kao “vizionar i vođa”

Sumanuti vođa sekte nastale šezdesetih godina u Kaliforniji 'Hram narodâ' (Peoples Temple) – James Warren Jones – "Džim" Džons (Jim Jones, 1931.-1978. g.) zvani 'Gavran', prvobitno jezita a potom (1953. g.) osnivač 'Skupštine Božije', od 1962. g. misionar u Brazilu, zatim pastor neoprotestanske zajednice 'Hristovi učenici', smatrao je sebe utelovljenjem Isusa, Bude i Lenjina. Njegov drogama rastrojeni mozak dobijao je pseudoapokaliptička viđenja velikog nuklearnog uništenja u kojem u Severnoj Americi ostaje pošteđen samo grad Ukija u Kaliforniji a u Južnoj Americi Belo Orizonte u Brazilu. Stoga su njegovi sledbenici u Ukiju trebali bezbedno da dočekaju Sudnji Dan. Kako je se “Treći svetski rat” nešto odužio, sedište svoje sekte je premestio u San Francisko gde je kao istaknuti humanitarac i “filantrop” postao predsednik gradske većnice. Svoju masku “ljubaznog hrišćanina” nije mogao dugo da održi kad je uspostavio dobre veze sa ličnostima državnog establišmenta, počeo je diktatorski i nasilnički da se ophodi prema onima koji bi mu se suprostavili. Kroz ritual nazvan “bele noći” počeo je da priprema svoje sledbenike za revolucionarni nihilističko-samoubilački akt kojim bi se izrazila protest protiv rasizma i fašizma.



Jim Jones (1931.-1978. g.)


Godine 1977., da bi ostvario još bolju manipulativnu kontrolu nad svojim kultom, preselio ga je u Gvajanu, u Južnoj Americi. Komunu koju je tamo stvorio nazvao je ‘Džonstaun’ (Jonestown). Novembra 1978. želeći da ispitana glasine o teškim ugrožavanjima ljudskih prava u ‘Džounstanu’ – kongresmen Leo Rajan iz San Franciska bio je u komuni “novog Lenjina” ranjen a potom i ubijen kad je hteo da je napusti. I trojica novinara su ubijena. Ubistvo je pretilo i onim članovima sekte koji bi hteli da napuste komunu i vrate se u Sjedinjene Američke Države.

Da li na osnovu svojih lažnih viđenja i glasova koji su mu dolazili “od bića iz druge galaksije”, ili pak iz svesnog verbalnog podmetanja, kvaziapokaliptičar Džim Džons je svojom komunom proturio vesti da je Los Anđeles “uništen u zemljotresu” a ‘Kju Kluks Klan’ je osvojio San Francisko, te da “dolazi strana sila koja će ih pobiti”. Svojim sledbenicima molitveno okupljenim je potom naredio da popiju kontel koji je se sastojao od cijanida pomešanog sa flavorejdom (pićem sa ukusom grožđa). Bebama je otrov ubrizgan u usta pomoću špriceva. Bilo je otrovano i ubijeno 913 članova sekte. Oni koji nisu hteli da ispiju cijanid bili su pobijeni vatrenim oružjem pri pokušaju bekstva od strane obezbeđenja sekte. Samo malobrojni (85 njih) su uspeli da prežive masakr i trovanje, među njima i tri Džonsova sina. Rastrojeni Džons je izvršio samoubistvo, ponevši sa sobom u onostrano neopisivo strašan greh. Neki od preživelih članova sekte nekoliko meseci kasnije podvrgli su sebe novom suicidu, pokazavši koliko su duboko od strane Džima Džonsa zavedeni; jedna majka je čak zaklala troje svoje dece. Drugi preživeli članovi sekte koji su pokušali javno da kritikuju i razotkrivaju sektu bili su surovo ubijeni.

Žozef di Mambro i Lik Žure


Osnivači “novih templara”

Kanađanin i lažni psiholog, zlatar i prodavac "krstaških" mačeva – Žozef di Mambro, osnivač orgijastičkog 'Suverenog Reda Sunčevog Hrama' (1987. g.) rođen je u Voklizu 1924. g., verovao je da je reinkarnacija viteza templara iz krstaškog rada. Svome bizarnom kultu, u kome su članovi trebali da se osećaju kao “duhovna elita”, poput mnogih drevnih, nametnuo je obožavanje zvezde Sirijus, koja “ima” jednu planetu na kojoj postoji mogućnost za život. Kada mu je ćerka Emanuela imala 11 godina proglasio ju je "kosmičkim detetom" začetim bestelesnim kontaktom između njega i supruge mu Elene. Od svojih poklonika 'izmuzao' je i iznudio je gomilu novca. Njegov najbliži saradnik i “veliki majstor”, lider kulta – homeopatski lekar i učenik indijskog gurua Krišne Maharija – homoseksualac Lik Žure, rođen je u Belgijskom Kongu (današnjem Zairu) 1947. godine. U mladosti su ga preokupirale komunističke (maoističke) ideje, da bi potom otišao u drugu krajnost: povezao je se sa grupom neonacista koji su organizovali grupu bombaških napada u Kanadi i uključio se u poslove švercovanja oružja za Australiju i Južnu Ameriku. U sinkretičkom kvazireligijskom kultu “novih templara” nakaradno je ukombinovano templarstvo, rozenkrojcerstvo, okultizam, hrišćanstvo i novodobstvo. Žure je propovedao kraj sveta kroz ekološku katastrofu. Prolaz u sledeći život, pronalaženje nove dimenzije istine i apsolutnosti, te izbavljenje od hipokrizije ovoga sveta omogućava samo žrtvena smrt u vatri.

Kult je, inače, zaradio stotine miliona dolara pranjem novca preko ozloglašene ‘Međunarodne kreditno-komercijalne banke’ (Bank of Credit i Commerce international), koja je bila umešana i u tajne operacije CIA – Ameriške centralno-obaveštajne agencije, koja je dugo godina eksperimentisala sa tehnikama podjarmljivanja ljudskog uma.


“Ubij” ili “Ne ubij”?!

Sledbenici ove sekte su se pročuli po izvršenju dva veća masovna samoubistva. Deo pripadnika tog kulta, iste noći, 12. oktobra 1996. na različitim podnebljima, izmanipulisani fatalističko-crnomagijskom doktrinom i da bi “preduhitrili” najavljeni kraj sveta, ubivaju sebe, krše Božiju zapovest “Ne ubij”! U Švajcarskoj, u kantonu Friburg, na farmi ‘La Roše’, u selu Šeiri, bilo je ubiveno (iz vatrenog oružja, prostreljivanjem glave) i ubilo je se 22 muškaraca, žena i dece; poslednji koji je se ubio, pre svog suludog akta, zapalio je vatru sa namerom da od njih ništa ne ostane. Osamnaest leševa je bilo poređano u krug sa stopalima usmerenim na centar, predstavljajući tako ružine latice i sunčeve zrake. Na nekim leševima “Hristovih vitezova” bile su vezane ruke, što pokazuje da nisu dobrovoljno otišli u smrt. Pronađeni leševi su na glavama imali kapice raznoraznih boja, dok im je odeća bila prekrivena blještavom ceremonijalnom svilom. Desetak leševa na glavi je imalo plastične vreće.

Nekih 80 km dalje, u planinskoj kući u Granžu, kod alpskog naselja Granž sir Salvan, u tri skijaške kolibe pronađeno je još 25 (uključujući i četiri dečija) leševa sekte ‘Sunčanog Hrama’. U zapaljenom Mambrovom letnjikovcu u Morin Hejtsu kod Montreala (Kvebek, Kanada) pronađena su još 5 leša ‘templara’, tela muškarca i žene; dva od njih su nosila medaljone na kojima su bili ispisani inicijali naziva kulta ST – “Solar Temple” i prikazan dvoglavi orao. Tri druga porodična leša imala su rane od bodeža.

Pripadnicima kulta koji su se podvrgli suicidu očigledno je kriminalno sugestiono i putem droga porobljen i izmanipulisan um.

Drugo samoubistvo “templari” su izveli 23. decembra 1995. g. na jednoj udaljenoj visoravni u francuskim Alpima. Policija je tom prilikom pronašla 16 njihovih leševa ritualno zvezdasto postavljenih.

Posle samoubistva “teplara”, svet je (marta 2001.) čuo i za usmrćivanje šest pripadnika kulta nazvanog “Pokret za obnovu Dvanaest Božijih Zapovesti”, koji su pronađeni mrtvi u šumama Kananga u Ugandi. Poklao ih je njihov vođa, koji nije ispoštovao ni Božiju zapovest “Ne ubij!”, a kamoli tek ostale.

Eplvajt

Vanzemaljci umesto anđelâ

Sin presbiterijanskog sveštenika i narkoman, po ubeđenju utelovljeni vanzemaljac Tai iz galaksije Vrhovni izvor – Maršal Herf Eplvajt (Marshall Herff Applewhite) je osnivač (1993. g.) nakaradnog sinkretičkog kulta zvanog 'Nebeska Kapija' (Heaven's Gate) koji kombinuje hrišćansko učenje i verovanje u takozvane vanzemaljce, neidentifikovane leteće objekte, koji su po njemu međuzvezdani brodovi; vanzemaljci koji upravljaju tim brodovima žele čovečanstvo da upute u više znanje. Po Eplvajtovom učenju jedan od tih vanzemaljaca je bio i Do, koji je pre 2.000 godina odbacio svoje fizičko telo da bi mu se duša inkarnirala u Isusa. Šezdesetih godina prošlog veka Eplvajt je bio profesor muzike na Alabama univerzitetu u Hjustonu. Mučile su ga njegove homoseksualne sklonosti kojih je se kasnije “rešio” kastracijom. Pošto je početkom sedamdesetih godina prošlog veka doživeo srčani udar i dospeo u duboku komu; kad je iz nje podignut počeo je da tvrdi kako je doživeo “duboko prosvetljenje” preko vanzemaljaca. Očigledno je koma, kao i kod mnogih medijuma, znatno oštetila njegove moždane stanice i otvorila mentalne štitove za razno-razne manipulacije sa njegovom svešću. Sa bolničarkom Boni Netles, koja je takođe u sebi videla vanzemaljku (Bip), Eplvajt 1975. g. stvara sektu 'Individualna ljudska metamorfoza', našavši sledbenike među hipijima koji su verovali u NLO. Potom se sa sakupljenim novcem sekte sklanjaju u Valdport (država Oregon) gde formiraju novi vanzemaljski kult. Eplvajtova proročanstva da će se polovinom 1976. g. na Zemlju iskrcati vanzemaljci naravno da se nisu obistinila, jer vanzemaljci u materijalnom obliku i ne postoje. Od 1985. počinje da propoveda, pošto vanzemaljci nisu došli, ljudsko uzdizanje ka njima i sebe kao vodiča do “dubokih dimenzija” Svemira. Kolektivno samoubistvo je bio poslednji zemaljski čin te sulude doktrine izašle iz jednog bolesnog i frustriranog mozga.



Dirigent smrti – Maršal Eplvajt

Eplvajt je učio u prilog kolektivnog samoubistva; smatrao je da samoubistvo u tačno određeno vreme, omogoćuva duši da pošto ostavi svoje zemaljsko telo i zaspe, doživi reinkarnaciju u drugom telu, na višem, vanzemaljskom nivou. Kroz svoje samoubistvo hteo je da se približi i svojoj preminuloj životnoj saputnici Boni Li. (Svako žudno vezivanje za pokojnike nosi opasnost da se privuku duše iz onostranog koje obuzimaju nesmotrenog čoveka.) Pošto se komete obično uzimaju kao nebeska znamenja, to su i u prolazu i približavanju Zemlji Hejl-Bopove komete videli priliku za “lansiranje duše” u više ravni. Eplvajtovi sektanti su smatrali da se iza Komete krije svemirski brod; a to je, eto prilike, da dospeju do svemirskog Broda i najsigurnije uzdignu svoje duše na “viši nivo” i u “nebo”.

Tokom tri dana, počevši od 21. marta 1997. g., podeljeni u tri grupe, 39 pripadnika sekte “Nebeska Kapija” izvršilo je samoubistvo (ispivši smrtonosni koktel fenobarbituola i votke i ugušivši se omotavanjem glave plastičnim vrećama) u ranije iznajmljenoj kući, u mestu Rančo Santa Fe, u predgrađu San Dijega, u Kaliforniji,. Kod nekih muških članova Sekte utvrđeno je da su bili kastrirani a žene sterilisane, jer u kosmičku dimenziju gde su trebali otići “nema polova”. Vrlo je čudno kako su zamišljali svoje “vaznesenje” vernici ‘Vrhovnog izvora’ koji su se ubili: pred smrt su obukli na sebe najbolja odela, spakovali putnu torbu, pripremili pasoše i nešto novca. Dakle, oni su zapravo zamišljali da će telesno biti vazneti u svemir. Sličnim materijalističkim nebulozama robovao je i Francuz Žilber Burden, nabeđeni Mesija, koji je tražio izgradnju utvrđenja za odbranu od 6 milijardi demona koji će navaliti iz Svemira.

Začuđujući je ostvaren stepen manipulacije nad “izabranom elitom” Eplvajtovog kulta, koja je mislila da će samoubistvom ugoditi Bogu i naći spasenje. Strašno je kad čovek nepromišljeno svoju dušu poveri u ruke slepih vodiča i demonskih rukavica: »Predajmo se u ruke Gospodnje, a ne u ruke ljudske; jer kakvo je veličanstvo u Gospoda, takva je i njegova milost.« ('Sirah', 2:18) – U svim slepačkim kultovima, činili oni i šačicu ljudi, nakaradno se veruje da će samo njihovi sledbenici biti spašeni (cp.: 'Jona', 4:10-11). Holandski ribar Luvrens van Vutrhuizen objavio je 1950. g. da je “Bog u telu” i da će samo njegovi poklonici biti spašeni od “predstojećeg kraja sveta”. Kraj sveta kakav je on zamišljao nije se desio, i on je umro 1968. ne izbavivši ni samog sebe.

Božije Nebo ne predstavlja ni atmosfera Zemlje, ni zvezdani svod, ni Podnebesa u kojima deluju avetinjske snage, već Duhovno Kraljevstvo Čistote i Svetlosti: »... Bogu tvome, pripada nebo i Nebo nad nebesima, Zemlja i sve što je na njoj.« ('Ponovljeni Zakon', 10:14) I u Najviše Nebo ne može ući truležno ljudsko telo niti grehom opterećena duša, već pročišćeno, prosvetljeno i sa Božijim Duhom sjedinjeno savršeno duhovno telo, a kroz Kapiju Neba prolazi prihvatajući Isusa Hrista kao Gospoda i jedinog Otkupitelja: »... Zaista, zaista, kažem vam: Ja sam Vrata za ‘ovce’.« ('Jovan', 10:7)


UFO-kultovi u službi Novog satanskog poretka

Od svršetka Drugog svetskog rata, poraza nacističke Nemačke (koja je razvijala tehnologiju “letećih tanjira”, čiji naučni kadar je donekle Amerika i njena NASA preuzela) i inteziviranja polarnih svetlosnih pojava, svet je suočen sa fenomenom takozvanih neidentifikovanih letećih objekata – UFO (Unidentified Flying Objects). Verovanje u “leteće tanjire” i “tehnološki napredne kosmičke civilizacije” vodi čoveka u oslanjanje na lažne snage i u manipulativnoj službi je Novog satanskog poretka. Ako se čovečanstvo ne može drugačije “ujediniti” oko lažnih svetlonoša onda preostaje jedna mogućnost: da se iscenira “napad iz Svemira” na Zemlju, “napad” koji će čovečanstvo i sve narode naterati da se “ujedine” i da prihvate “zaštitu” Sjedinjenih Američkih Država, države kojom uveliko vlada pseudoiluminatska hidra.

Poput 'Nebeske kapije' danas deluju mnogi njuejdžerski UFO-kultovi koji obnavljaju stare mnogobožačke ludorije, obožavanje zvezdi i zvezdanih “bogova”. Iza tih “bogova” i “vodja kosmičkih flota” jasno je da se kriju demoni i duše iz onostranih ravni vezane za zemaljsko i materijalno koje su željne dokazivanja i vlastitog uzdizanja. Jedan od takvih kultova je i ‘Kosmički narod’ koji nebulozno tvrdi da samo u Mlečnome putu postoje oko 2 milijarde miroljubivih i naprednih civilizacija. U ovoj sekti govori nekakav Aštar: Aštarta je vodeća boginja Pakla, koja je uz Baala krvavo obožavana širom Bliskog i Srednjeg Istoka. Češki medijum Aštara – Ivo A. Benda iznosi: »Već sam od djetinjstva čeznuo za ljudima iz Svemira, a sada mi je uspjelo realizirati tu čežnju, i to u obliku ove knjige.« - Svojom neobuzdanom žudnjom za kontaktom sa svemircima on je, očigledno, privukao manipulativne onostrane snage željne dokazivanja, koje su mu počele prenositi svoja “znanja” predstavljajući se kao nekakvi “visokorazvijeni izvanzemaljci”.


Poremećene ličnosti kao “vođe”

Eplvajtu donekle slično viđenje života imao je i taksista Džordž King, osnivač Eterijskog društva, koji je na osnovu jedne “vizije” iz 1954. g. proglašen članom fiktivnog “Međuplanetarnog parlamenta”, i koji je sebe uzdigao u zvanje “doktora teologije i filosofije”, “princa mističnog reda Svetog Petra”, “princa de Žorž de Sant”, ... Ovaj “visoko produhovljeni” taksista zamišljao je da se spiritualna energija koja iz svemira dospeva na Zemlju može kondezovati i pohraniti u baterijama. – Timoti Leri, osnivač ‘Lige za duhovna otkrića’, propovedao je da jedino korišćenje opojnih droga vodi do Boga i Njegovog viđenja.

Tragično i strašno dešavanje je to što zaneseni pojedinci, umesto da pred Bogom i sa Bogom rešavaju svoje mentalne i životne probleme, svoje izopačenosti, beže od svojih slabosti i svoga ludila u sektansko liderstvo; prave sekte i nakaradne kultove u kojima izigravaju “Boga”, gde mnoge nesrećne duše vode u Propast. Isus bi rekao: Kad slepac slepca vodi, obojica padaju u jamu (‘Luka’, 6:32).

Oni koji su životno odvojeni od Boga, sebe proglašavaju za “Boga” i “Hrista Božijeg”, i svoje sledbenike nastoje da odvoje od Sunca Života. Ovi se, u ime umišljene “čistote” nastoje odvojiti i od svojih porodica i svih onih koji imaju pozitivniju komunikaciju sa Životom. Engleskinja Džoan Sačkot nije zamišljala da je “Bog u telu”, već je se uporedila sa blaženom Marijom, i početkom 1814. g. objavila je da će 19. oktobra te godine roditi novog Mesiju. Autopsijom njenog leša utvrđeno je da uopšte nije bila ni trudna, već da je imala karcinom u želucu.

Marina Cvigun

Ludilo bez premca

Nekadašnja aktiviskinja komunističke omladine Sovjetskog Saveza – komsomola, novinarka i noćni čuvar – Ukrajinka Marina Cvigun, zahvaćena verskim ludilom, početkom zadnje decenije XX stoleća prozvala je sebe “Velikom majkom sveta”, “Marijom Devi Hristos” i osnovala nekakvo ‘jusmalijansko Veliko Belo Bratstvo’, te Kijev odabrala za podizanje “Novog Jerusalima”. “Prosvetiteljskoj misiji” Marine Cvigun pridružio je se (i njome i oženio se) Jurij Andrejevič Krivonogov, koji je sebe nazvao ‘Jovan Svami’ i proglasio se “novim Ilijom” (i to potvrdio kroz “otkrivenje” ‘Obraćanje proroka Ilije jusmalijancima i palom rodu Adamovom’); Marina je bila “novi Enoh”. (Nije im izgleda bilo dovoljno što su se proglasili utelovljenjima Svetog Trojstva već su na sebe uzeli i imena velikih Božijih proroka!)

U ‘Otkrivenju’ 11:3 stoji da će Gospod u vremenu posletka podići dvojicu svojih proroka Preobraženja, koji će delovati 1260 dana; Marina i Jurij su umislili da su to upravo oni. Po Jurijevom kvazimističnom “Otkrivenju” 1. juna 1990. g. zacario je se Antihrist i od tada počinje teći 1260 apokaliptičkih dana, koji će se završiti sa Strašnim sudom 24. novembra 1993. g. kada će morati da strada 12.000 ljudi. Kako čovečanstvo ne bi pomešali Antihrista sa Hristom Gospod Bog je na zemlju poslao Svoju Majku Mariju Devi kao Utešitelja i Mesiju čitavog čovečanstva. U Mariji Devi Majka i Sin su jedno, i to predstavlja Hristov Drugi Dolazak na zemlju. U dan Strašnog Suda Isus Hristos, kao Bog, pojaviće se u Svojoj Slavi, ali samo na nebesima. U datim sumanutim egoteističkim konstrukcijama očigledno su pomešane uloge Neba i zemlje.

Iako su sami sklopili brak, Marina i Jurij su svojim sledbenicima zabranili ženidbe i udaje, jer će se u “apokaliptičko vreme” u svaku trudnicu nastaniti duša demona i rodiće se đavo. I Gabrijela Vitek je proricala da će se u vremenu Posletka rađati unakažena deca, životinjama slična. – Za dve godine “proricanja” Marina i Jurij su stekli dve nove kuće u okolini Kijeva; za ženidbe njihovih sledbenika “više nije bilo vremena”, ali je bilo vremena za njihovo bogaćenje i sticanje kuća. Marinina misionarenja po inostranstvu (Egipat, Izrael, Grčku, Indiju) nisu urodila plodom u pridobijanju novih sledbenika jusmalijanskog kulta “Trećeg Zaveta”.

Na dan predviđenog i zakazanog “Sudnjeg dana” – 24. novembra 1993. g. pripadnici jusmalijanske sekte su se sjatili u Kijev, pustošeći po pravoslavnim hramovima. Izgleda da su planirali i da izvedu najavljeno kolektivno samoubistvo 144.000 svojih članova ispred ‘Crkve Svete Sofije’. Pravovremena intervencija policije i hapšenje Marine Cvigun i Jurija Andrejeviča (koja su planirali da u smrt odvedu na hiljade ljudi), te mnogih njihovih zaludelih sledbenika, sprečili su taj ludački ispad.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se