Never be affraid to dream!
08.07.2007., nedjelja
Nina, Kiki, Filip i.....Fiesta
|
Dakle umirem od smijeha:))))) Moji doživljaji sa fiestom su svakim danom sve bolji i bolji:) Išla sam po brata na instrukcije, a usput sam vozila dvojicu dotičnih mladića također tamo na instrukcije. Još im govorim da mi je čak malo i falilo to vozikanje njih vamo tamo. :) Vozimo se mi uzbrdicom i baš im govorim kako mi auto više neće potezat dobro, pa malo čejnđam u 3, pa u 4. i tako se vozimo...dođemo na ravnicu i evo nekog starog na biciklu. Ja usporim, skoro stanem s autom i krenem da ću ga preteć, a ono izgasi mi se auto! :)) Ja probam krenut, neće. I onda Kiki govori da se nešto puši iz haube. Ja pogledam ono stvarno nešto! Ja izletila iz auta, vičem okolo da će to explodirat, maknem se 2 m od auta i začepim uši, a ova dvojica me gledaju i smiju mi se. :)))) I ja se smijem. :)))) Otvorili smo haubu, Kiki je pogledao i rekao da je nestalo vode. Ok, ja otvorim bunker i tražim vodu, a nje nema...U međuvremenu sam upalila 4 žmigavca iliti pokazivača smjera. Stala su 2 auta da pitaju šta je bilo. Jedan nam je rekao da treba prespojit glavno napajanje na ventilator, tako nekako, a naravno da nas troje to nismo znali. Sva sreća da smo na ravnom stali, jer ta cesta d Baške je grozna, uzbrdo, pa nizbrdo i zavoji. Zovem tatu, on i mama su taj čas ušli u Krk, vraćali su se iz Zagreba. Nadobudni Kiki i Filip su odgurali auto nekih 100 m, sa strane, kraj deponije (smetlište krčko). I čekali smo tatu. On je uskoro došao, preparkirao Fiestu koja se uspila upaliti, pokupio nas troje i vozi prema Baški. NJih smo iskrcali, brata i drugog frenda pokupili i natrag doma. Putem smo stali opet na deponiji da tata preseli auto unutra da mu se nešto ne dogodi preko noći. Unutra mislim u to, ajmo reć dvorište...tamo su čuvari stalno, a imaju i kameru pa eto... Joj kako sam se smijala dok smo stajali tako na cesti ne znajući šta napraviti:) Sutra kupit destiliranu vodu i ulje za auto!:) Samnom uvijek neki doživljaji...:)) Kad smo već u veselom tonu evo još nešto što me vraški nasmijalo jučer. Tj.prekjučer. Prvo, pakirala sam na poslu bukalete u celofan. I možete mislit na što je to ličilo kad sam se počela smijati sama sa sobom, a ljudi mi neki ušli unutra, a meni titra osmijeh:))) Slikala sam to moje umjetničko djelo ali se ne vidi. :/ Nije toliko loše, ali...mislim da bi to trebalo bit stručnije zamotano:))))) JOš nešto....došli mi neki Šveđani. I simpa je lik neki...pričljiv, tako pričamo o svemu, pita me dal pričam eng ili talijanski, ja kažem oboje, al eto može engleski. Pitao me dal ću mu dat nešto sniženo - zanimljivo ali dosta često me to stranci pitaju, a ja uglavnom nedam:))) Uostalom, ne mogu ja samo tako to snižavat, nisam šefka. Al dobro, za 5 kn nije bed neki. I dobro, dala sam to malo sniženo, pa me pita dal sam bila u Švedskoj bla bla i slično...U međuvremenu su još 2 ženske ušle unutra i gledaju. Ja mu kažem da je to ne znam xx kuna, on kaže da su u Švedskoj krune. Šveđanin: Kuna, kruna. In Sweeden we have kruna. Ja: I know. Šveđanin: How do you know? Ja (samouvjereno): I M SMART! :)))))))))))) Smijeh Smijala sam se ja, on, njegova žena i te ženske šta su bile unutra:)))) A šta ću mu reć:)) Onda sam rekla da volim zemljopis i to...hehe...:) Zabavno je meni nadasve:) |
