Never be affraid to dream!
24.03.2007., subota
3 mjeseca:)
|
Eto, jučer nam je bilo sretna 3 mjeseca otkad smo zajedno:) Jednog jako lijepog, polusunčanog dana (ako se ne varam...više nisam sigurna točno koliko sunčano je bilo hehe), 23.prosinca napokon smo našli i on i ja ono što smo zapravo bili tražili:) Stvarno mi je to bio predivan dan. A prlji poljubac...hehe...na uspinjači...Romatika je visila u zraku:) I ful sam hepi jer najvjerojatnije ću već ovaj vikend ić kod njega, ako uspijem sredit novčano stanje tako da neću morat čekati do vikenda prije Uskrsa. :) Baš lijepo:) Ajde više, već je skoro 2 tjedna prošlo otkad se nismo vidjeli i fali mi jako. Jučer sam, osim što je bila mjesečnica i dobila mjesečnicu tako da me boli trbuh, kao i obično. Ja sam jadna od onih "sretnica" koje imaju problema s bolovima. Popila sam tabletu, ali mi i nije bila baš odmah pomogla pa sam lijepo otišla malo leć, pokušat zaspat....I evo, sad me ne voli više tako jako, nešto sitno. I jedem Bake rollse. Ne znam kako vi cure, ali ja nisam u stanju da u PMS-u mijenjam raspoloženja i to. Ja sam normlana više manje, samo što imam povećanu želju (ponekad i pretjeranu) za slatkim, a i slanim. Doduše, ovaj put ništa od toga...Hehe i bolje:) Tata me maloprije zvao da dođem za pol sata po njega u Gabonjin, ja rekla ok, ali.....kuda trebam ic? :)))) ONo, ko da ne živim na ovom otoku već 22 godine i 3 mjeseca:D Ne znam baš sva sela po Krku, šta sad...Naučit ću, imam kartu otoka Krka hehe:) Samo vi meni riješavajte onu anketu, baš me zanima:) Ja nisam glasala, zanima me vaše mišljenje i znanje hehe:) Iako ima par bisera koji su glasali za Zagreb, ali dobro....MOžda su stvarno uvjereni da je Zagreb glavni grad Madagaskara. MOžda stvarno i je, a da ja ne znam? Ha....tko zna... Ovaj tjedan koji sam opet na moju žalost bila bez omiljenog mi laptopa, posudila sam od cimerice kazetofon jer ga ona ne sluša trenutno, a meni jako fali muzika, uzela od nje cd od gospodina Toše Proeskog i oduševila se i sad samo to slušam. Ima par pjesama koje mi oduzimaju dah. I evo, preporučujem romantičnim dušicama i ovakvima kao što sam ja, ljubiteljima laganih pjesama da ga poslušaju. Stvarno su predivne. Ostavljam vas i polako krećem prema autu i po tatu. Pijem sok od grejpa. Ok, je, nije loš:) Dodatak Dakle, kad sam išla po tatu skoro me pokupio neki luđački Švabo koji se uskim ulicama vozio ko da je na rally-u kakvom. Bordo mali autić...gad usrani. Uništio bi mi fiesticu, a možda i mene. Dobro, valjda mene nebi, ali auto definitivno bi. Vozim se ja uskom cesticom prilagođenom brzinom i dođem do suženja na cesti..nitko nema prednost, 2 trake su ali je malo usko i treba pomalo vozit. Kad naleti taj luđak bez imalo želje za kočenjem i usporavanjem. Ukopala sam se, stisla kočnicu i nisma mogla vjerovat da tako brzo ide ovaj. Srce mi je skoro stalo. Nekad se u takvim situacijama zapitaš a što ako? Da me lupio znam, tj.pretpostavljam da me nebi ubio, ali opet...ne bi bilo dobro za kičmu moju, a još manje za auto. Oduzela bi takvim luđacima vozačku na doživotno! Kasnije pokupim tatu, spomenem da me neki crveni auto skoro pokupio, a on kaže da je to neki Nijemac, da je i njega i našeg rođaka skoro lupio dok ih je preticao i da se ludira okolo po cesti ovdje. Pa jebemu, sad bi ga policiji prijavila!Nikad me nije strah vozit se, ali sad kad smo se tata i ja vraćali i kako je pričao da se ovaj okolo ludira bilo me strah vozit se po tim uskim cestama. A nikad me nije strah vozit nigdje, ni po kiši, ni po suncu, ni po autoputu ni po normlanoj cesti. Jedino ne volim baš uske ceste ali ok. Dobro je prošlo....:) Nadam se samo da će se primirit debil luđački ili da će ga policija uhvatit. Dodatak 2 Kad smo kod bolova....nakon skoro 2 godine, jučer sam prvi put ponovno radila čučnjeve, a 2.put bila na tjelesnom....znate ono kad nakon ljetnih praznika se vratite u školu pa odmah na tjelesnom vas ubiju čučnjevima i trbušnjacima da vas svi mišići bole? E pa....tako je i meni sad nakon skoro 2 godine nerada. Doduše, trbušnjake nisam radila, mislim da nius poželjni za kičmu, ali čučnjeve jesam. I jedva idem po stepenicama, sve boliiiiiiii. Ovo je jos ok kako mi je bilo jednom u 3.srednje čini mi se. Ko patka sam hodala po stepenicama, užas jedan. A bit će bolje:) |
