Epilog
Na početku, još jednom hvala svima koji su odvojili vremena za čitanje i komentiranje mojih ljubavno-sapunjavih postova. Da nije bilo bloga i vas, možda bi danas mislila neke druge misli, možda bih plakala, ili govorila sama sebi da sam luda, glupa, štoli već. Možda bih imala za sobom već nekoliko mjeseci intenzivnijeg promatranja ljudi oko sebe i analiza njihovih međuodnosa, uz zaključak da meni zapravo i nije tako loše, samo moram malo samu sebe ignorirati pa će biti još bolje. Možda bih i danas tražila razloge u prošlosti koji bi me priječili da napravim rez.
Da, napravila sam rez. Kako su neki od vas i rekli, odluka je bila sasvim spontana, što ne znači da je bila i nepromišljena, jer ako je netko promišljao...e, to sam bogme ja. Jednostavno je sazrijela u meni, postala toliko velika da je nadglasala sve moje "za" i "protiv", maknula je sve oblake i magle koji su mi kvarili pogled. I shvatila sam da mi jednostavno nije dovoljno jedno zajedničko smijanje da bih spasila utopljenika; nije mi dovoljna ljubav koja ne diše više pravilno samo zato jer je nekad disala savršeno zdravo....Život ide naprijed, bez obzira što bismo mi voljeli ponekad da ide unatrag (jer je tad bio jednostavniji, ugodniji, ljepši), i čovjek se tomu mora prilagoditi. Ako ništa drugo, barem zato da mu se taj isti život ne bi sveo na ispunjavanje dužnosti (koje su drugi zamislili).
Treba znati pustiti, rekli ste mi. I mislim da za to treba možda i puno više hrabrosti negoli za ostati. Moj je život od danas drugačiji, potpuno. Zatvorila su se vrata iza nekoliko godina stabilnosti i dobro posloženih kockica. Priznajem da sam, tijekom svojih meditacija, često uhvatila sebe kako se užasno bojim nepoznanica koje slijede iza reza. U nekim sam trenucima samo zbog toga poželjela ostati. U nekim sam drugim trenucima poželjela ostati zbog toga što mu to "dugujem". Sada znam da jedino što sam dugovala (i njemu i sebi) jest iskrenost.
Ima nekih koji će moj potez proglasiti sebičnim, nezrelim, krajnje ludim (ta bilo nam je već vrijeme za djecu i brak!), nedovoljno iskalkuliranim, i svašta još (ljudi su jako domišljati). Ali mene baš briga. Jer sam prvi puta otkad je "sapunica" počela potpuno sigurna u ispravnost svoje odluke.
A sad žurim uživati u prekrasnom danu...bez tereta, konačno.
...uvijek je ugodna i odmjerena, a istovremeno i nepokolebljivo iskrena...ponekad joj zavidim na tvrdoglavoj pozitivnosti