Uuuu…napredka li…
Neš bilivit,iam komentar više.Zahvaljujuć onom spamu.
Obožavam spamove!Osjećam se malo neoriginalno jer je taj spam dobilo još pol Hrv nam drage,al nije da me dira.
Mislim,glup je to izraz…kak me to može DIRAT?Pa to je spam.Mislim,nema noge ni prste ni čube ni…nikaj.Nikaj nema.

Bila sam šmokljo-bloger.Gik-bloger.Profesionalni-stiskač-prišteva-bloger.
Sad sam šmokljo-bloger-sa-spam-komentarom.


Bila sam kod bake svoje jedine danas.Mislim,nije da je to mama od moja oba stvaratelja,to bi bil incest onda,ne?Ja bi bila litl retardos neki il kaj ti ja znam kaj…Ugl.,svi ostali R.I.P.-aju,zato je jedina.
Ugl.,ta moja baka jedina je ujedno malo kao…kak da to ublaženo velim…Ona vam,kao…A zaboravlja stavit grah kad kuha grah,ne povegetira juhu,tjedan dana ne nahrani kornjače moje drage pa se čudi kad nemaju snage izvadit glavu iz oklopa i tomu slično.Mislim,nije da samo zaboravlja oko hrane.Zaboravi ona i uzet novce kad ide u dućan…il stavit markicu na pismo.Il promjenit bateriju u slušnom aparatu pa se dere na mene da prestanem šaptat…
I tak smo mi s vremenom počeli kužit da s bakom nekaj ni na čisto.Onda je braco pametni zaključil da je to zato kaj je baka jezivo škrta,što i nije tolko daleko od istine il od mogućih solucija…Al doktor reko svoje,a protiv njega se ne smije.Baka je sklerozna,zaključio on s ponosom.

Ma daj?!

Kupi baka sebi antisklerin.Nešt kaj kao pomaže da ne zaboravlja,objašnjava ona meni.I iskreno se čudim da mi je rekla istinu,jer su mi do 12 godine lagali da je baka debela zato kaj loptu progutala.Nda.

I sad da ne duljim,baka pila to dan-dva-pet.I tvrdi ona da to koristi.Sjeća se kaj je jela jučer i do kolko je spavala.
Sad mi svi sretni,kornjače su dost dugo na dijeti,brijem da i one cvatu od sreće.
Al nisu ni stigle procvast do kraja jer baka je,naime,negdi pospremila antisklerin svoj i zaboravila di.

Al ipak,u svakom zlu neš dobro…Ipak se sjeća da ga je pila.


Kolko puta napisah "JA" - ki me Bog teral da to napišem?!!
I feel -
I need - aaa...ovo je zarazno...ja bi lizu...

A ma fala vam velka.
Puna tri komentara.
Nda.

Komentiraj sad ovo:

Jučer išla ja spavat.Aha,i ja vam isto spavam.Bila me ufatila žeđ,bilo neš vruće gore u sobama pa sam se došuljala burazu i ukrala mu ventilator.On je ionak spal,nebu skužil da crkava od vrućine,mislim si ja.Popalim sva svjetla i sve moguće lampe po sobi svojoj i čučnem.I čekam.Skupljala sam hrabrost,naime.Nemam ja muda sam tak se po noći izvuć iz kreveta i otić dolje popit vode. Ni to sam tak.
Žedna sam bila,rekoh vam već.
Skupim ja hrabrosti odjednom i krenem.To vam je ko banđi đamping.Čim te ufati tren da imaš muda hitit se,iskoristi ga.
I pretrčim ja tak mračan hodnik,otvorim vrata,hitim se na tur i spustim se po stepenicama do dolje.Obožavam lakirane stepenice.Ekstra korisne u ovakvim situacijama.Još da su i čiste bile…
Al nećemo picajzlirat sad.

Tam dole mrak da veći nemre bit ni da je štel.
Blaženo svjetlo,blaženi šalteri,mislim si ja.Tesla,volim te!!!
I pretrčim ja dnevni boravak,blagovaona i eto dugo očekivanog cilja…
Sudoper moj dragi…
Čaše u perilici i zmazane,afkors.
I šalica more poslužit.
U kući se svetli ko u Betlehemu.
Popijem gutljaj-dva.Ne znam više,ko pazi na detalje.Prestala bit žedna od straha.I razbudila se skroz.
Stolci na mjestu.Svi.Teve ugašen. Iz sudopera standardno kapka.Stepenice tam gde su i bile.Neka čudna mrtvačka tišina u čitavoj kući.
Krenem ja prema sobi.Oboružana onim za muhe ubijat.Nebu mene niko jebal,si mislim ja.
Na prvoj stepenici sve ok.Druga zmazana,al to nije nikaj čudno.
Treća…U jebate,pa mi stanare imamo!
Gatalinka.Mala zeljena.Stisla se u čošku i ni ne diše.Bila bi se usrala da je imala kaj.Slatkiš mali,pomislim.
Prekoračim ja nju i produžim u sobu.
Pogasim svjetla i legnem u krevetac utažene žeđi i zadovoljna jer mi više nije vruće i jer mi ono za ubijat muhe nije trebalo.

Nda.

Kolko puta napisah "JA" - ko to više broji
I feel -
I need - nać stanara

Ajde-de…kud svi,tud i čoravi Mujo.
Da pišem i ja o tom hebenom Pagu.
…Koji meni opće ni bil neš ekstra.A zakaj i bi?Ko da bi ikom bilo ljeto za pamćenje kad bi se odgegali busom nekim tamo koji i klimu ima čak,i to do Paga i tam bili dva tjedna bez ikakve kontrole staraca sa svojih ni malo kul 6 trola?
E o tom ti ja pričam.
Bilo je…
Da,baš to.Bilo je.

Mi NISMO NI jedan dan bile drunk.Mi smo stalno drinkale.
I NISAM spavala sa svojih best šest trola na tricetpet kvadrata(meni pet kvadrata čist dovoljno.Moja-pločica-u-kupaoni moja slobodica…)
I đe si NIJE moj jedan trol dovlekel krevetac u vece pa sam imala i manje od pet kvadrata pločica.
I đe sam bez obzira na te NEtrolovske čudne zvukove(ala hrkanje, cmuganje, škripanje zubima,…) većinu dana NISAM spavala ko da me traktor pregazil.
I di NISAM skuhala ručak s pokvarenom junetinom.
I di NISAM zagubla mob prilikom,hm,degustacije votke.Zato i NISAM bila tjedan dana odsječena od civilizacije na kopnu.
Tamo di NISAM oborila paljbu da će mi amputirat nogu zbog tetanusa koji se širi brzinom nečeg brzog i di NISAM čitavo bliže i nešto dalje susjedstvo digla na dve noge zbog tog.I di mi zbog mog tetanusa NISU dezinficirali nogu i NISU me odma poslali doma psovajuć vražjeg hipohondara koji čuči u meni.
A jesam spomenula da tam opće NISAM bila na Zrću i da NISAM vidla ni Ž od Akvarijusa,onog voća tropskog(Papaje,a?) i onog delikventa Kalipsa?
I di se NISAM većinu dana kojih se sjećam grčila od smijeha i…bolovala.
Jel uopće nužno spominjati da se cijela ulica tresla jer mi NISMO navinule "Daleka obala".

Gdje more je pitko...čitko...Daaaleka obalaaa,nas mami...

I da NISMO najranije išle spavat u 4 u jutro.Zato jer smo…jer…a čekale smo reprizu Pokemona.
I di nam sklopka nikad nije izbacila kad smo pekli roštilj.
I di je svaki ručak bil za prste polizat,a doručak ekstra obilan.
A svu hranu koju smo donjeli,uredno smo pojeli.
I di smo imali svoj protvanj za peć piceka i nismo ga morali nosit busom na Pag.
I di je bilo tolko ogledala da bi Dejvid Koperfild mogel obavit svoju najzahtjevniju iluziju...
A teve je imal svoj daljinski pa se ne moraš svaki put ustat da bi prešaltal program...Aha.
I di moja Tihomira nije presušila.

R.I.P.



I NE,opće mi NI bilo…Nije mi bilo…a ne znam…trebala sam ovo pisat kad su mi uspomene još bile svježe.
Al ja zapravo uopće nisam uživala.
I zaboravila sam spomenut da se tjean dana kasnije odvijal šokantan preokret u mom životu.
Za njega su zaslužne nimalo stegovne mjere mojih stvaratelja. Buđenje u 8.Plaža do 11.U 12 ručak.Međuobrok.Plaža.Večera….Ugl.vodila sam uredan život.
Te ono na kaj su oni osobito ponosni-izlazak do 11.A zadnji su me dan,pošto je već zadnji pa nek se nauživam,pustili do pol 12.Obožavam ih.


Kolko puta napisah "JA"-puno
I feel-
I need- ipraznit vešmašinu