<	ožujak, 2008
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Ožujak 2008 (2)
Veljača 2008 (2)
Siječanj 2008 (1)
Prosinac 2007 (4)
Studeni 2007 (3)
Listopad 2007 (3)
Rujan 2007 (1)
Kolovoz 2007 (3)
Srpanj 2007 (2)
Lipanj 2007 (1)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

CREDITS

design: < duckdz/ >

picture: deviantart

base code: blogskins

Ajd stvarno,skoro pa će 4.mjesec pa da ne ispadne da pišem 1 post mjesečno u prosijeku…Iako pišem.Hm.
Baš nisam neš potkovana kaj se češkanja dlanova tiče i ne znam bogec koji te dlan mora češkat da bi pare dobil.Zapravo mislim da me nikad dlanovi ni nisu svrbili,samo onda kad intenzivno mislim o njima i nadam se da ću,ako već taj neki dlan počeškam,pare dobit.Pa se počešem i čekam.I dobijem novce čak,da čovjek ne povjeruje.Doduše,ne odmah,al dobijem.Džeparac bar.Tak da ipak ima neke istine u tom.
I ne vjerujem da buba mara donosi sreću ak ti na dlan sleti.Ja mislim da je to onak.Samo po sebi sreća,ono,kao čudo neko il kaj,zato kaj mi nekak ne djeluju previše druželjubive i slete čovjeku na dlan jednom u…nekolko puno godina.Ono.Čisto da provjere šta to tak smrdi tam gore il da vide kakvo je vrijeme kod nas.
I ne vjerujem u rode da decu donose.Baš mi se to nekak glupo čini.I glup mi je i onaj koji je to zmislil i glupi su mi starci koji deci svojoj govore da ih je roda donesla.Koja fakin uvreda!Ono.Kao.Nije nam se dalo radit te pa smo te naručili.
Il ne znam.Mislim da možda i ne kužim kontekst u kojem se to govori.Ne znam.Možda rode osjete plodne dane pa ti dolete u dvorište da te podsjete.
Ali sam sigurna da je mog brata donesla.I vjerojatno joj je šusnul iz kljuna pa mu od tug paranoični strah od ptica i bilo čeg pernatog, piskutavog, dvoželučanog, šupljokoščatog, lepršavog i sl.
Ja mislim da bi ovo kak se sad osjećam moglo nazvat kroničnim umorom.Ko da me ce-ce muva piknula.Al nemrem zaspat šta je još tužnije.Šta ja znam.Ko da sam preumorna za spavanje.
Gledam si brata.On zna zaspat na stolcu.Sjedeći.Onak mu još ruke klatare mlohavo.Ni ne trza se.I niš ga ne budi.Ni mama.Ni budilica.Ni tv.I onda još plus toga hrče.Pili.Reže.Šmrca i šta ti ja znam šta.
A ja?mene svaki jebeni šum probudi.


A samo oću spavat,za ime boga.


Kolko puta napisah "JA" - ...
I feel -
I need - odgovor

Pošto je upala uha dosegnula tolike razmjere da više ne čujem ni vlastiti glas kolko god vam to zvučalo nemoguće…ipak je moguće.Kolko god on kreštavo prodoran bio,ja ga ipak ne registriram.
Tak da sam sad domeka,čičim na svom krevetu…čičim na svom stolcu…pa gledam u vrata.Pa čitam stare poruke,gledala sam i albume stare,čitala sam upute za uporabu kalkulatora(??),očistila sam si i neradni stol čak i našla jedno pismo koje sam već pred kojih godinu i pol imala namjeru poslat,al se,izgleda,neđe malo zagubio.Pa opet čičim na krevetu.Pa slažem robu u ormaru po boji,veličini,debljini,učestalosti korištenja,modnom zaostatku i sl.Čak sam i sve programe na max tv pogledala od prvog do frikin zadnjeg i mal mi se vrti od tog.A još nije ni prvi dan prošo cijeli.
E.
Bilo je to jednog nedjeljnog(nije,lažem,bilo je u srijedu al ne znam kak bi se to napisalo.Srijednog?nema smisla)prijepodneva,moja majka i ja utrpale smo se u šesticu đe su se još uvijek,od jučer na večer valjda,vozile hemeroidne bake i neka pic pic naperlitana babetina,s nekom crvenom kožnom jaknom i onim špicokom da ti oko skopa.
Ja sam se,afkors, popiknula na 2.stepenici i osunula neš gadnog.Čitavi tramvaj neki pobožni i svi su začuteli kaj ribe.Sve bi bilo čist ok da me ta špicok-baba ni gledala kaj da mi je tulipan zrasel na glavi.
I sad,majka i ja već pred izlazom,u tramvaju još uvek muk,svi još pod dojmom,kad ono,zvoni špicok-babi rock mobitel i javlja se ona:
-Da,ljube,reci?
Jesi se ustala,ljubavi mamina?
Di si to,u kupaoni?!Još si u kupaoni,majku ti tvoju,ubit ću te kad dođem doma!Da.Izmasakrirat ću te lijepo.Ajd počisti nešto dok se mama ne vrati iz kina.A od kud da znam šta ću gledat u kinu?!da znam ne bi išla tamo.Da si normalna i ti bi išla sa mnom sad.Kad ti je škola?A nejdeš u školu danas?!Ma divno.Ajd ti lijepo očisti samo mami stan onda,aj ubit ću te kad se vratim,ljubavi moja,jebem te lijenu,ajde…budi dobra,ljube.Očisti sve.Znaš da te mama voli…Ajde.Ubit ću te…Ajde…vidimo se!!Aj ćao,ljube.
E tad je zavladao muk.I muhe su se usrale.I onda je tramvaj stao.I majka i ja smo izašle van.Špicok-baba je ostala stajat,neverojatno ponosna na svoju podvojenu ličnost.
Ovo sam pričala Marijani mojoj pred kojih…pa…2 tjedna,tak priča nije uopće aktualna,al se ja i dalje bojim za to dijete i nadam se da joj je mamu pokupil vlak na putu kući.


Kolko puta napisah "JA" - ??
I feel -
I need - oooo I need a friend to make me happy.

Skužila sam sad da mi je prethodni post totalno lezbijski,pa da otklonim svaku sumnju…. Vidim da je to svima zapelo za oko,ali naime…
JA VOLIM DEČKE!!Svakakve dečke.Bilo kakve dečke. Čupave,kratke,mutave,crne,oprane,neoprane,smotane,zbunjene,bahate,
izgubljene,nađene,filozofski nastrojene i rastrojene,načitane,pročitane,prčaste,umišljene,difovce,ostavljene,
brižne,znatiželjne,naporne,diđejaste,naparfemirane,neobrijane,dugokosaste,
slične Chadu,Riječane,Splićane,Karlovčane,slične Will Smithu,popločene,visoke,pijane,bivše…
Ugl.volim dečke.
I da se zna… ja sam NENAMJERNA lezba bila.Ono…u nisam-ja-to-htjela-stilu.
I rekoh da sam to pokušala zaboravit.Znači…onak…to mi je neko ružno sjećanje,kaj ne?Il…da.Tužno je kad tek nakon 10 godina uočiš da si bio
žrtva lezbijskih nagona svoje frendice.
Ja sam bila žrtva.
Trebali ste me žalit!
Mojbog.
I pizdim kad vidim da imam 5 juzrs onlajn,a niko,frikin niko mi nikaj ne piše
po blogu.Moram si to nekam maknut jer me živcira.
I tak.Nikaj posebno me nije potaklo na pisanje ovog posta.Osim možda da
obranim svoju okaljanu čast vezano uz spolnu orijentaciju.Mislim,neam ja
nikaj protiv homića.Al ipak.Mislim…Fala lepa,primamljivo,al još uvijek mi se
dečki nisu dovoljno zamjerili.
P.S.
El zna netko el ona igrica,onaj nogomet za kojim je moj brat pošandrcal,e...kolko je ta igrica mjerodavna?
Mislim…neki tam Tiago iz Juventusa ima tako frikin kreštavo fluorescentne zelene tenisice i to me tak ubija u pojam.
E pa mene sad zanima…Jel on fakat ima takve tenisice il je to kao neka umjetnička sloboda bila?

Kolko puta napisah "JA" - zirou
I feel -
I need - kisi-kisi

Lajk.Onak.Eeek.
Pišem novi post da ljudi prestanu čitat ružne stvari o Malom Klunu.
Danas sam posebno hiper.Ko da sam litru kole eksnula.
Spavala sam kod svoje Marijane.I to s njom u krevetu…hi-hi.
Ovaj smo put spavale u glava-do-glave pozi,a ne onak naopačke ko prošli put.Osim kaj se osjećam šišmišasto od tog jer mi se malo čini da visim, još mi moja Mare k tome ponekad gurne palac u nos il me zagrebe pa to malo začini snove.Tak da je glava-do-glave poza prihvatljivija.
Čak smo se i okrenule tam na onu stranu kreveta di joj piše ona fensi pjesma od Zabranjenog pušenja;Djevojčice kojima miriše koža…Pisala je to moja Mare i to je napisala tak ružno ko da je nogom škrabala,al je ona na to ponosna pa ok.
I Isusebožedragi!!Nemrem vjerovat da sam to zaboravila reć…
U sobi mi je tak zima da sam sva zanoktala i nedaju se gumbi stiskat na tastaturi.I moram priznat da mi je to čist nepodnošljivo.
Valjda se radijator pokvaril opet il kaj već.
Al nije to ono kaj sam vam povedat štela.Sobu sam čistila…Ahmojbog.Odred za čistoću je pljuga za mene kad se ja metle uvatim.Praši se na sve strane.Naprosto sam bila prisiljena na to jer se više nisam mogla snać u njoj opće.
I tako čisteći,negdje iza mnogo slojeva prašine i kukaca naletila sam na pisma koje sam dobila…ne!!Koja sam konstantno dobivala od frendicinog starijeg brata.Bilo je to u 2.osnovne,(on 3.,frajer obaro s nogu,onak,ošišan na kahlicu i uvek zamazan,ne znam jel prirodno bil tak čokoladni il mu je voda smrdela,ne znam stvarno,al imal je ono nešto…ono kaj obara sa stolca.)tak da sam ja teoretski prvog dečka imala još onda kad nisam ni znala da dečki ne piške čučeći.Neka su mi pisma dozlaboga neshvatljivo napisana da su me celu zbunila.Puna priloga i prijedloga koji pod milibogom niš ne znače.Ali…Ja sam tolko ponosna na njih da to ni normalno.
I tako.
U prvom pismu piše:Ja tebe volim.El ti mene voliš?Zaokruži;DA ili NE.
Drugo pismo:Daj zaokruži DA.
Treće: jučer sam te gledo dok si išla do auta i ja sam gledo za tobom sve dok nisi došla do auta i ušla u auto pa te više nisam vidio.(ma do auta?veliš auto?!)
Četvrto:možeš mi posudit pol kune?(??Pasmater,neki frikin sponzoruš)
Peto:E.Kupil ti bum poklon za Valentinovo.Daj kupi i ti meni pa si bumo skupa kupili pokolon.
Šesto je preintimno i nije za javnost.
Sedmo:daj ti mojoj sestri nekad pol kune jer joj ja svaki put kad ti šaljem pismo po njoj moram dati pol kune pa joj daj i ti nekad.
E onda mi je postalo nekaj sumljivo.Stalno novce fekta gad mali.
Pa sam malo pogledala ta pisma i skužila da dečec ima poprilično uredni rukopis za činjenicu da je…dečec.Pa čak ko da malo vuče i na rukopis njegove sestre.Pa malo ko da su srčeka i cveteki onak…kao prepravilni,ne?I da su koverte onak…Malo…a ma koji klinjo normalni bi rezuckal koverte za svoju curu?!
I onda mi je sinulo!!!
Pa to i ne šalje njen brat!Nije on mene nikad ni videl.Prevara!!Aha!To mi je slala ona!!Kuja.
Tak da izgleda da ipak nisam imala dečka.
Imala sam curu.
Skužila sam da sam svoje samopouzdanje gradila na klimavim temeljima pa sam pisma lepo pospremila negde daleko-daleko ispod kreveta i pokušavam zaboravit na njih.Za mene je to ipak i dalje prvi dečko.

Idem spat sad jer je ova zima u sobi nepodnošljiva,štipa glupača glupa.

Kolko puta napisah "JA" - ma daj.
I feel -
I need - dečka.na aukciji sam od...sad.

Koji je moj jebeni problem?Možda taj da ga nemam il?
Nekak sam si ugrožena postala.Svi su sa svih strana napisali posteve nove.Pa i Mirna čak.Postala je mjerilo.Čuješ darling?Ipak si u nečem savršena!Nisi dugo napisao post ko 3 Mirne.Ovaj…da.
Skoro me neš zdrmalo opako kad sam otvorila njen blog… uf,jebate!!Nova pozadina(hajper kjut),slova nova(nenamjerna rima),nova slika,novi naslov.Sva se ponovila.Ona meni neku tamo briju o luđacima i nekom/nečem šta ona voli i on nju voli i ona to zna pa ono…Di je faking problem??
Zapravo,ovo je valjda uvod trebo bit il kaj?
Nego.Danas napokon idem na trening.
Sam si tak iskreno sretna zbog tog da si čitavo jutro slažem torbu,popravljam kimono ilti onu bijelu kutu,premečem rukavice iz jednog pretinca u drugi i to…možda je djelom zaslužan i skroman društveni život na kojeg se već kojih mjesec dana žalim i nikaj ne poduzimam.Prvi put sam tak sretna nakon kojih...Šta ja znam...11 godina treninga??Uf...Već je tolko prošlo?Ko da sam jučer krenula...Mala...Jednako čupava,jednako kreštava,jednako hiper.Ista.I kud kam pa na karate.Bilo je to iz inata mom bratu.Stil:ak može on,mogu i ja.
Sutra si obogaćujem život jer će me drug Boro i njegov prijatelj Potrkalo(potrkalo je jer drži onaj čudni bijeli suncobran kaj onak bljesne i stiropor obljepljen alu-folijom.Sve vam on to zbavlja SAM,pa je stoga važan segment u stvaranju dobrih fotografija i smatram da je kao takav podcijenjen s Borisove strane i da zaslužuje da se prema njemu obnašamo bar kao prema ljudskom biću…il da ga bar manje tračamo kad je odsutan) i Glasnogovornik(ta ista osoba,samo s 2. zanimanjem – naime,on u Borisovo ime dogovara sastanke i fotosešne samnom,tak da se povremeno osjećam traženom i čist nedodirljivom,al se moja draga mama potrudi da me spusti na zemlju) i na njihovu inicijativu,ali zajedničko zadovoljstvo po nebrojeni put poslikat sa svih strana.A ja ću umirat od smijeha.Doslovno i iskreno.
Da vam pojasnim ironiju kontradiktornosti:
Drug Boro je totalni nealkoholičar (vjerojatno mu je jedina doza alkohola u krvi para iz bambusa njegova druga Potrkala) ujedno i engleski fanatik,zaljubljen u fotografiju i lijepu mu Anu,vrstan je fotošopu i zato uvijek izgledam praktički savršeno jer on dermatologizira po mojim prištevima,zaposlen u HEP-u i jedan od najneodgovornijih radnika koji su zbog fotkanja spreman i u pol radnog vremena zbrisat.Dokaz;petak,11.1.2008.
Da znam,ovo više zvuči ko da ga oću prodat.
Prijatelj Potrčko je zato kronični alkoholičar.
Kratko i jasno…
Da nebi ispalo da i njega oću prodat.
Da,znam,ispo si negativac…
Al to ti je zato kaj si mi rekel da sam čudna.
I nisi platil kokakolu.
Hm.
Kak si sam opaka sad!


Kolko puta bla-bla nja-nja - 0
I feel -
I need - smislit neku lijepu riječ i o Potrkalu ilti sinu dragog nam profesora Kluna

E pa kad svi mejlaju Čiči Božičnjaku,ja bum mejlala sama sebi jer:
1)čiča nema komp jer da ga ima nebi si život kompiciral sa prenašanjem svih tih poklona nego bi nam svima poslal božićnu čestitku mejlom
2)nema mi ko drugi mejlat
3)jer moram novi post napisat
4)jer se neodoljivo volim
Pa eto…
Ovak.
Za ovu novu godinu si žarko želim:

-otić na sanjkanje s curama svojim
-da me moja Marijana pozove da spavam kod nje.Ak to ne napravi ona,pozvat ću se sama a takvi su pozivi neopozivi….hehehehheeh ( histerični ha-ha )
-savjetovat Marijani da me sama pozove k sebi jer će taj poziv moć opozvat kad god želi
-sutra pit i pit i pit i pit i još malo pit,a ne se napit
-skinut nekoj tetici u fensi šmensi plavoj haljini i štiklama rolu vece papira koji se šlajsa za njom….to mi je san već nekih….paaaa…3 mjeseca.Nova godina i ta sranja…puno ljudi…svi pijani…možda mi se posreći!!!
-bit manje umno poremećena
-saznat čemu služe one silikonske kuglice kaj ih dobiješ u tenesicama
-shvatit zakaj cucki podivljaju na moje roze buce koje niste (Bogu fala) nikad vidjeli jer nisu za javnost budući da odaju koliko sam zapravo modno neosviještena
-natjerat se da svima odgovorim na poruku kolko god mi to ponekad djelovalo beskorisno i naporno
-nekog nokautirat jer o tom pričam…već cca 10 godina i 3 mjeseca.
-naučit kontrolirat svoj smijeh
-prestat se panično ponašat čim osjetim da su moji interesi ugroženi
-probat se počešljat
-napisat bar jednu jebenu rečenicu bez pravopisne greške
-prestat zurit u Will Smitha
-prestat zurit u Smithove pločice
-prestat ga zamišljat u kupaćem
-prestat žalit jer ja nisam ta žena iz tog filma koju on upravo drži za ruku
-prestat više gledat te filmove jer opet postajem fanatična
-prestat govorit ljudima da mi je glas ultra kreštav jer mislim da su tog i sami svjesni
-prestat se smijat kad mi neko kaže da izgledam ko dijete jer mislim to njima nije smiješno
-prestat govorit da moram nekaj prestat


Kolko puta napisah "JA" - jednom...valjda.nemojte bit tak zli pa me provjeravat...
I feel -
I need - da mi se popis ne produži jer ovog ima poprilično

Bilo je i vrijeme,da,da,znam,znam…
Ugl…bliži se taj Božić,svi su u nekom zaluđenom meni stranom osjećaju.
Božićni duh.Sam mi je izraz više nego sablastan …Prokleti oksimoron,šta ti ja znam..Do sad nam duha prikazuju kao neš…kaj ja znam.Litl kripi il kaj.I sad,od jednom…“Božićni duh“.Ma grejt.
Fura se neki familijski ugođaj,svi su zajedno,gledaju MAX-TV zajedno...Bude se zajedno,zijevaju zajedno,oblače se zajedno.Gledaju kroz prozor zajedno,peru suđe zajedno,brišu isti faking tanjur zajedno.Šmrcaju na Božićne filmove zajedno(nadam se da ste uhvatili ovo „ZAJEDNO“).I sve to obavljaju uz nimalo iskomercijaliziranu koka-kolu i božićni mob za kunu.Svi postaju solidarni…Odjednom.
Asocijalni dio populacije na sve strane osuđivan.
Svi se od jednom sjetili gladnih,siromašnih,smrznutih….
Sere mi se od tog.
Cijelu godinu vjerojatno niko od njih nije bio gladan…Niti je ikom do pred dva dana bilo hladno iako je već kojih mjesec dana oko nule.I vjerojatno svi oni naglo osiromaše pred Božić,do tad su carevali.
„Dinamo kupio stan teško bolesnoj djevojčici i obvezao se plaćati joj režije.“Do jučer je valjda zdrava bila…
Ma mrš ti korumpirani…nosati…naperlitani debeljko.

Mene je ovih dana ufatilo nekaj,hmmm…nimalo nalik onom standardnom televizijskom BOŽIĆNOM DUHU.
Vratim se ak me neš tom slično obuzme.Tom Božićnom duhu mislim.
Jeza me obiđe od tog imena.FUJ.
Idem se zamotat u deku i pit čaj i jest božićne kolače i glumit da ovog posta nije nikad bilo.
I da.
Lepo bi vas prosila da…
Da mi ne ostavljate jebene lance sreće,tuge,zadovoljstva,čega-li i komentare u stilu:“Vau kak si mi kul.Dođi na moj blog.“ Ili: „Jesi ti još s Ninom?“ Ili: „"psiho-fizičko" se piše zajedno ;D. i da, bez crtice. LOL“ jer sam blago rečeno-alergična na to.Ak neaš baš nikaj,al baš nikaj(????) za komentirat na moj ČITAV blog,imaš tam iksič,pretpostavljam da je svima gore u desnom kutku…klikneš i bok.Bar takvi elektronski prekidi ne bi trebali bit bolni,ne?

Znam,djelujem čudno.Al nisam ti ja uvijek tak draga.
Znam bit i gora.


Mislim...znam da je ovo čist neprikladno i deprimirajuće za ovo doba...Al ja volim kvarit raspoloženje....heheheheh!!!


Kolko puta napisah "JA" -
I feel -
I need - pusu dat Marijani koju vojim više od svih...pogotovo ovih dana.hehehe!ma znaš ti mene...poosa

Uočila sam da sam ponekad do te mjere umišljena da samu sebe živciram.
Ovaj post prije praćen je simptomima PMS-a što znači da nije mjerodavan za moje stvarno psiho-fizičko stanje.Štoviše,nea veze s njim jer Frkc nije nikad u bedu jer od tog dobiva prišteve pa si više nije lepa.Vidiš??
A sad…
Započinje dio posta u kojem ću prestat pisat slovo “E“.Tak da nam nebu dosadno čitat.Mislim…pa ko ne pročita svoj post svaki jebeni put kad si refreša blog?
Ovo je sad definitivno zadnje “E“.
Jučr smo bili u Bču.Ako ikog zanima.Mislim…I mn boli k….Al ono.Ajd.Da n ispadn da sam nzahvalna.
Ja si sad sv mislim da mi j jdna zanimljiva stvar bila kad smo proučavali kaku( kak m nš napadaju ovih dana…čist s ugrožno osjćam…).Niakvi dvorci niti zgrade nit kipovi...Pa ipak.Mi smo gradska dca i sv to znamo,a psć govno ipak n vidimo svaki dan u svom vlgradu.Isplatilo s zbog njega čak i do Bča.
Naim...Nas otprilik 10 j okružilo 2 dkg govna i gldalo u njga…i čkalo i čkalo i čkalo…i gldalo i gldalo i gldalo…i onda smo uočili da je čist slatko kad nko ugazi u njga pa smo s divili bakama i ddima koje su ga onak zdravo sljački i zdušno zagrabili….I busom odnjli komad Bčkog govna u svoju državu.

Imam još jdnu takvu…

Bč pun govana.Ne tih istih.Smrdi ko u susdinom štaglju.Onak...Ti konji ko fol taksisti tamo.I štaju oni tak s kočijom za guzom,furaju nadobudnu populaciju..Mislim…Mi smo izmislilili suto ak nko ni znal…
I onda…od jdnom viš n znaš ko pij ko paća…Izbaci konjk gigantsko govno,onak,nonšalantno,u galopu čak.Opć ga n dira.Nit da bi s okrnul.Mislim,iapk je to nekaj kaj je provelo kojih 24 sata u njemu…Fascinantno.
A mi se tak skoncntrirat moramo.
A i zahodi za nas ljudov su im luđački tamo gor!! Živica oko tb…nbo iznad…čist domaća atmosfera.Inspirativno moram priznat.
Dost te neekavštine.

Al fkt sam ugrožena…
Idem vježbat fejk smajl sutra za skul da me ne opsjedaju.Ostjate lepi,zdravi,pametni,dobri itak to.Mda.
I da.
El bi neko pametan bil tak drag i prosvjetlil me??Ne znam kaj bi značilo:Rekla,kazala.
Il možda: Rekla-kazala.
Rekla kazala.
Rekla.Kazala.
Kak god,uglavnom,kak god napisala i kojom god intonacijom izgovorila-nema niakvog smisla.

Do sljedećeg tipkanja koje da ga jebeš nebu tak skoro…
Vaša…
Nabiguza Frkc!!


Kolko puta napisah "JA" - nea smisla
I feel -
I need - tablete za smirenje i neš za spanje

Bojim se za svoje zdravlje.
Starci su me potpuno izolirali iz društvenog života.Oduzeli mi anlimitid,naime.Šta slijedi?Svezat će me lokotom za svoju nogu il?
Postala sam ni više ni manje nego ogorčeni mali jadni pubertetlija.Sad tražim žilete pa ću ih poslagat po veličini ispred sebe i ovisno o problemu rezat žile.
A do trenutka kad postanem bolesno isfrustrirana zabavljat ću se sljedećim: učit povijest!!!Vehe!Sad sam si tak kul da me strah da ne eksplodiram kak sam si puno kul.
I tak ti je to.Dok gledaš kroz prozor sobe koja je zabarikadirana ko Alkatraz i praktički nea šanse da zbrišeš počinješ uviđat stvari slične ovima…
Tvoj trogodišnji susjed ima zanimljiviji društveni život nego ti. Tvoja stogodišnja susjeda ima zanimljiviji društveni život nego ti.Tvoja baba ima zanimljiviji društveni život,jer ipak….njoj je događaj prošetat se do ograde.I onda,na posljetku shvatiš ono najtužnije…i tvoj tata ima zanimljiviji društveni život od tebe.Pa u hurac is tim.
I onda mi dođe želja da sjednem na stolac i prisjećam se scene iz djetinjstva…Slon obavlja nuždu i njegove fekalije se gomilaju i rastu i rastu i rastu i… i postaju više su od mene.I to je bilo prokleto bolno jer tužno je kad tako malen shvatiš da ni od govna nisi viši.Pa eto.Tak se sad osjećam.Ko da ni od slonovskog govna nisam bolja.
Uvidjela sam još jednu ironiju učeći povijest(jehate pa i od nje ia koristi)… Joseph-Ignace Guillotin,čovo koji je izumio giljotinu bio je i sam smaknut na njoj.Kaj to nije ironično?U vrijeme Francuske revolucije poubijali su na njoj tisuće i tisuće,al su nakon par krvoločnih mjeseci ubijanja počeli uviđat da možda ipak mrfkicu nehumano odsjeć glavu koja bi se još 10-ak sekundi koprcala,giljotina je prestala služit svrsi…bil je red da i Guillotina na njoj smaknu kad ih je već tak zajebo,ne?Nezahvalna gamad.Pasbabu svima.
Me kužite,ne?
Ironija u svemu tom…ne?
Hmbh.
Ni bitno.
Uglavnom,ja sam ko GIuillotina.Tak fino lepo oću pomoć pa me zahebu ko šumasto magare.Pasbabicu.




Kolko puta napisah "JA" - nijednom.Tj.jesam jednom,al izbrisah tak da tu ne bi morala pisat da sam jednom napisala "ja".Ma da.
I feel -
I need - civilizaciju!!!!proces urbanizacije na ovom ruralnom području.jea,kak sam si sad pametna.

Komentiraj ( 18 ) Print - On/Off

D.o.n.t. b.e. f.o.o.l.e.d..I. j.u.s.t. a.c.t. l.i.k.e. I. c.a.r.e..

28.11.2007. 21:37

Ja bi išla spat.Dani su tak naporno dosadni.Kiša neš sere,ima namjeru padat al niak da se sama sa sobom dogovori.Tak je dosadno da me puca nekaj…Nekaj čudno me puca,sve u svemu naporno i podsjeća me na školu i na učenje…I to je tak depresivno.
Našla sam svoju sliku dok bijah,šta ja znam,kojih mjesec-dva stara.Siroče malo i debelo i smežurano.Pogled govori:“ Odi si babi tak buci-buci.“
I onda sam skužila da je to moja najmlađa slika.Mislim.A kuiš,nisu me slikali prije.Prije tog me nema zabilježenu.Tek su me s mjesec dana počeli zamjećivat.Mora da sam zato tak dugo ostala smežurana i bespigmentna i fuj.I uvrijedila sam se opako jer brata su slikali dok se još po plodnoj vodi koprcal i još nisu ni znali da mu mišo naraso.Ima onu crno-bijelu sliku(i to ne jednu!!!!molim lepo…).Onak,taman pomisliš da mu je to ruka,kad ono…
I sad nek neko veli da je Eva kriva za sve.A možda je stvar u tom da Adam nije mogo do jabuke.Il jednostavno nije razumio zmiju kad tak mumljavo priča,a nama ženama je urođeno da razumijemo fuflanja.Pomirite se s tim da je sve moguće.
15 do 10.Kolko sam već puta pogledala na sat i bilo je tolko sati?To je tak iritantno.Mrzim se ponavljat.I jučer je bilo tolko sati u to doba.Jednostavno me to iritira.Sve se ponavlja kolko god se trudila da svaki dan bude drugačiji.Al jebiga.Svaki dan ista škola,svaki dan isti ljudi,isti profesori,isti predmeti,ista kuća,isti krevet,ista pidžama(aj dobro,to s vremena na vrijeme promijenim)…to me tak živcira.Razbolit ću se od tog.
I eto…posljedica nedostatka društvenog života je da ću ić spavat kad i kokoši.



Kolko puta napisah "JA" - nijednom
I feel -
I need - da mi ljudi ostave komentar kad pročitaju post.Nemojte me lovat po gradu i govorit da ste ga pročitali.aj dont ker.

Komentiraj ( 10 ) Print - On/Off

<< Arhiva >>

0