.:|-:÷|÷:-|:.

vrshljah po txtovima... pushtah staru muziku. (bolje da sada stanem, ovo mozhe da postane bljutavo)

dva paste-a... mozhda ih Dzhud konachno prochita.


hej, Dzhud! =]



Slučaj razbijene vaze i kuće br. 47
28.juli 2004.

Šareni krovovi poslagani su visoko po velikim kućama koje ljudi nazivaju domom. Maleni dečak se mršti, a zenice mu se skupljaju od prejakog svetla dok gleda u visine, u šarene krovove. Pretpostavljamo da ovi krovovi dečaku deluju mnogo viši nego nama, a istovremeno i daleko šareniji. Zapravo, oni su veoma bezlični i nalikuju jedan drugome, no to nije tema ove priče.
U kući pod rednim brojem 47 živi jedna starija gospođa sa svojom mačkom. Ona je jedna uglađena dama (gospođa, ne mačka) lepih manira i staromodnih shvatanja. Uvek govori polako i razgovetno, pritom na licu ima nekakav poluosmeh koji deluje kao da je tu iz čiste ljubaznosti. Svakog jutra, pošto nahrani svoju ljubimicu, stara gospođa odlazi u prodavnicu u blizini i kupuje namirnice, a, ukoliko je četvrtak, jednu ružičastu ružu koju potom stavlja u svoju prelepu kristalnu vazu. Tu vazu je dobila na poklon od njene najbolje prijateljice koja je ujedno bila i njena učenica. Stara gospođa je, naime, profesor klavira. Ali, to nije tema ove priče.
Uh... previše je hladno najednom. Oblačim košulju. Tako ne volim bockanje po vratu kada mi je kosa sveže oprana. Persida. Persida u mraku. Da! Tako bi se zvao moj film. Ne bi u njemu bilo mnogo likova. Samo nekoliko glavnih. Jedna žena, njena sestra, dete obavezno... i tri do četiri muškarca... i obavezno jedna starica. Starice su mudre. Žena bi imala posebnu ulogu. Persida. Provukla bih je kroz što više osećanja od početka do kraja filma. Volela bih da ona oseti što je moguće više različitih emocija i kvalitativno i kvantitativno. Ostali bi joj u tome pomogli. Bio bi to jako dosadan film. Ne znam čak ni da li bi imao smisla ikakvog. U jednoj sceni Persida bi pila jogurt iz staklene čaše. To bi bilo lepo. Takođe bi morala postojati scena u kojoj bi Persida jela kajsije. Ali ne zbog kajsija, već zbog koštica. Uh, kako ja volim te koštice iz kajsija. Deluju mi bajkovito, vilinski, ezoterično. Slično kao i šareni krovovi.




U dosluhu sa plavetnilom
31.juli 2004.

Popila je odgovornost polako i teško kao da je izvodila neki ritualni čin, znajući da će posle njega biti samo gore. Ostalo je previše vremena da se živi. Treba pronaći svakog dana malu plavu sitnicu da joj ispuni minute. Zašto je on sada tako posmatra? Kao da mu je pojela namere.
- Oprosti, ali namernik svoje namere živi i one prožimaju njega.
Kada će ljudi naučiti da život živi sa njima ili bez njihovog učešća? Kao ljubomorna pseta čuvaju svoje parče hleba dok se ne ubuđa, a onda se pretvaraju da se ništa nije desilo – skrivaju svoje razočaranje klovnovskim maskama i naočarima za sunce.
Pogledala je kroz prozor, čisto da bi videla da li se spustila noć. Pozdravila je pun mesec blagim uspavanim osmehom, a zatim naslonila cev puške na rub prozora. Neko će umreti večeras. Ove noći ona je u dosluhu sa gospodinom Sažaljenjem i rešila je da obavi i taj prljavi posao. Neko mora i to... Matori zlobnik maltretira mladu ženu koja brani svoje lice šakama. Pucanj! Plavi šal pada na prljavi beton. Od ovog napada se nije mogla odbraniti šakama. Muk. Matori zlobnik jeca.
- Plači, ljubomorno pseto, i pojedi sad svoje parče buđavog hleba.

dajem se na chuvanje.

treba me pustiti da spavam, jedem i maziti me.
vecc su rekli da sam ekonomichna. dajem se na chuvanje.

ne zauzimam previshe prostora, mozhete me ubaciti u ormar ili spakovati u poveccu fijoku.

ccutim kada mi se kazhe.

samo da znam da sam chuvana... zato se dajem na chuvanje. nekom dobrom choveku. ili zheni.







apdejt: pichke su svi koji bezhe

apdejt2: JohnSmith (04:09 AM) :
na ovoj slici na postu, ne vidi ti se lice lepo, ne mogu da provalim da li se smesis ili se spremas da zaplaces

Pre orgazma.
Zapitao sam se kako je moguće da se ni malo ne zamaže sladoledom oko usana, a nepažljivo, trapavo ga liže. Iako je treptala nezainteresovano i nevino kao ovčica, na trenutak mi se učinilo da je pomislila da upravo razmišljam o tome kako ga puši. Kanulo je na majicu.

Posle orgazma.
Pitam se da li sam: ,,Jebi me, ja sam tvoja kučka!'' ...naglas izgovorila?

mama, nosi me, vozaj me... ne koracha mi se.
!ti! ?ja?, kosi me, srozaj me... puzi mi se. (neko je spominjao !sluz! ?blues?)





!biraj!
jesam li

|KRV|

ili

|CRV|

Džud bi me bacio u ponor da me pojedu kojoti. Kažem mu da bih pre da me pojedu divlje svinje. On je i dalje za kojote; kaže da su mršavi.

Sinoć smo smislili safe word. Odlučili smo se za rot.

- Ja tebe ne znam. - rekla sam
- Pa ni ja tebe.
- Ja tebe ne znam, a već imamo sejf vrd.

Džud i ja volimo da pričamo. Možda ja malo više volim. On voli neke druge stvari više; na primer da se skine. Ja volim svoje plave patike. One se teško skidaju.
Džud kaže:
- Skini patike.
- Da, dušo.

Naizgled Džud voli da naređuje, ali u stvari je nežan i mazan.

Lažem.