06.12.2004.

Miss 1: Kad ćemo po čizme?
Miss 2: Pa sad jedan dan.
Miss 1: Al nećemo ko prošli put kada smo sve pregledale, sjele na kavu i na kraju ništa nismo kupile. Trebale bi prvo cijeli grad proći pa onda odlučiti šta kupiti.
Ja : (moj jadan pokušaj da se uključim u razgovor, nadajući se da će uskoro završiti) Pa uzmite si cijeli dan, ujutro pogledajte, pa na kavu, a popodne kupite.
Miss 2: (sa nekim čudnim, mrskim izrazom na licu) Uzet ćemo si tri dana.
Ja: (tišina)
Miss 1:E sad baš prije nego što si ti ušla (obraćajući se Miss 2) prošla je ona cura, ima na sebi baš čizme kakve ja hoću. Niske, špičaste, sa neke dvije bijele crte postrani.
Miss 2: Eh da, meni su baš lijepe one sa srčekima. Ja baš hoću čizme, a ne gležnjače.
Ja: (piiip, u mislima okrećem očima)
Miss 1: Meni nije važno kak su visoke jer ne nosim šoseve.
Miss 2: A kolko para imaš?
Miss 1: Imam svojih 250kn, starog sam pitala da mi da još neš za čizme, pa mi je dao još 200kn. Pitat ću mamu za još nekih 1500kn.
Miss 2: Pa sad su počela sniženja, malo ranije nego prošle godine. Pa negdje oko 700kn dođu čizme.
Miss1: Pa to je čist OK cijena.
Ja: (u mislima: Niska cijena, pa ne dam ti za čizme 700kn da me ubiješ.)
Miss 2: Ja si moram pogledat i neke hlače.
Miss 1: Kakve?
Miss 2: Neke crne.
Ja: (u mislima: Nadam se da se razgovor bliži kraju inače ću poludjeti!!!)

Nakon nekoliko minuta tišine…
Ja: Ajd bok, odoh ja….Vidimo se, čujemo se….

I kako sada posjediti sat vremena na kavi kada prisustvujem takvim razgovorima. Samo odjeća i obuća, šoping, novci. Sve se svodi na najnovije trendove, ono što se sada nosi, ono što će druge godine stajati napušteno u ormaru jer više nije u modi. Troše se novci, za, barem meni, nebitne stvari, ne trebam imati 5 pari čizama, 10 pari hlača, 1001 majicu. Zašto bih uopće to morala imati? Da se nekom svidim, da privučem pažnju? Da li je to nekontrolirano punjenje ormara samo liječenje nekih kompleksa? Da li je odjeća nadomjestak nekih bitnijih stvari u životu koje nam fale, jedne nove čizme = veće samopouzdanje? Ili sam ja samo totalno različita i ne razumijem sreću koju kupovina pruža ljudima? Možda sam ja freak of nature, netipična ženska koja na samo spominjanje odjeće, obuće i kupovine tih doslovce poludi? I koliko god se trudim prihvatiti svakog onakvim kakav jest, sa svim manama i vrlinama i ne suditi nikome (jer tko sam ja da sudim), ovakve stvari me dovode do toga da sva svoja načela bacim u vodu i najdublje osudim takvu površnost. Ali ipak kad se smirim neću osuditi nikoga, prihvatit ću i otvoreno zamoliti da se takvi razgovori, ako je ikako moguće, u prisutnosti moje malenkosti izbjegavaju, poradi mojeg duševnog zdravlja.



- 20:04 - Komentari (5) - Isprintaj - #
• meni te ženskaste stvari nisu jasne, mislim ok volim i ja sebi kupit čizme i hlače, al da provedem cijeli dan u traženju i još 3 dana prije i kasnije u razglabanju o tome, no way... (unspeakable 07.12.2004. 13:39)
• zar zaista želiš da počnem bljuvati otrov iz sebe?:-)znaš da sam po tom pitanju još gora od tebe:-)) (freethinker 07.12.2004. 17:00)
• ma kaj se brineš... sve 5 :) (anci 07.12.2004. 18:17)
• jooooooj, pa da. I ja si moram kupit nove tenisice. Sad ne znam dal da uzmem iste ovakve kakve imam (mislim nemreju bit iste jerbo je ovo prošlogodišnji model), il neku druge. Stvarrno nisam pametan. Išao sam pitat frenda.... :-)))))))))))))))))))))))))) LOL (gargantua 07.12.2004. 20:49)
• mrzim šoping/kupovanje/pričanje o šopingu/čizmama/majcama/bilo čemu u toj domeni! i žensko sam! i sad si mi uljepšala dan kad sam saznala da nisam jedina! :D (ananga 08.12.2004. 00:33)