nemiri

Prozvana od strane Ubipacijentića u ovoj igri koja kruži po blogovima, pratim:


1. U predškolskom sam bila zaljubljena u nekog Dejana. U I razredu osnovne je zabio grlić razbijene flaše mom školskom u dušnik. Preživeo je. Počinilac se uskoro odselio. Nikad više ga nisam videla niti čula za njega.

2. Najstrašniji film koji sam odgledala bio je „Variola vera“.

3. Dok sam išla na akademiju ispala sam iz autobusa u vožnji. Inflacija, gužve, poslednji stepenik. Zaglavljena vrata su na nekoj rupi izletela i ja sa njima. Niko me nije pokupio u susednoj traci. Malo automobila je tada bilo na ulicama. Da mi se to desilo saznala sam ležeći iza nekih paravana u bolnici. Čula sam razgovor policajca i medicinske sestre. Vozač autobusa je izbacio putnike, pogledao u LK adresu stanovanja i mojoj majci predao torbu i knjige. Nakon toga zvali su me Bata Kameni.

4. Na sahranama pevam u sebi. Obično neku pesmu koju inače ne podnosim, samo jednu, više puta. Već sam bila odrasla kada sam to primetila.

5. Samo jednom u životu sam plakala od sreće.



prozivam:

Eduarda Prangera
Lava Afričkog