nemiri

Povlačio se do onog trenutka dok nije upoznao moje ime, mene samu, dok nije upoznao obličje bele svetlosti, prazne daljine prozirne mekoće, lepotu sveže izmaglice, toplotu sivila suprostavljenu mraku beznađa, dok nije upoznao mene u obesti i mene u padu, mene jaku i mene slabu, mene čvrstu i mene nestabilnu, mene iznad i mene dok posrćem, dok nije upoznao bajku, ružnu pticu od koje postaje najlepša, dok nije upoznao žrtvu odglumljenu i žrtvu stvarnu, žrtvovanje odglumljeno sebi i drugima i žrtvovanje stvarno samo meni, dok nije zavoleo kako voleo nije, dok nije ljubio kako ljubio nije.Tako je prestao. Tako su završila sva njegova gušenja, uključivanja i sav njegov rad i nastalo je njegovo ćutanje.

Jedino što je želeo je da mi pokloni jednu ovakvu priču, priču naslovljenu mojim imenom, koje i nije bilo moje ali je bilo više od bilo čega mog. Time bi njegovo delo dobilo ime i potvrdilo se.